IT tržište u Evropi postalo je znatno heterogenije u prvoj polovini 2011. nego prethodnih godina. Industrija je ipak pokazala da može da se prilagodi konkretnoj situaciji na tržištu, pa je taj sektor u Evropi zabeležio rast od 11 odsto u prvih šest meseci ove godine.

Trenutno, u Zapadnoj i Istočnoj Evropi mogu se posmatrati različita tržišna kretanja kako u sektoru lične potrošnje tako i u segmentu poslovnih korisnika. Tablet PC je u samom centru interesovanja za hardverska rešenja u svim evropskim zemljama. Zato se u narednih nekoliko kvartala sa sigurnošću mogu očekivati dalje inovacije tog proizvoda od različitih proizvođača, a kao rezultat toga da u tom delu tržišta do kraja sledeće godine stope rasta budu izuzetno visoke.

Iako su privatni korisnici trenutno uglavnom zainteresovani za iPad i slične uređaje, potrošači ne kupuju tablet računare umesto svoje već postojeće IT opreme, već žele da ih imaju istovremeno.

Oporavak IT tržišta

Tržišta u Centralnoj i Istočnoj Evropi postepeno se oporavljaju od finansijske i ekonomske krize, jer je potražnja i dalje pozitivna kako u privatnom tako i u komercijalnom sektoru. Prodaja IT proizvoda porasla je za 33 odsto u prvoj polovini 2011. GfK Retail i tehnologije optimistički smatraju da će se ta tendencija nastaviti tokom cele godine. Desktop računari trenutno su primarni proizvod razvoja tog segmenta kako kod poslovnih klijenata tako i kod više cenovno osetljivih privatnih potrošača.

Najveći deo IT tržišta za privatne kupce u Zapadnoj Evropi je zasićen, tako da je u prvih šest meseci prodaja bila za četiri odsto niža nego u istom periodu prošle godine. Samo neki delovi tržišta, kao što su monitori velikog formata, prenosivi eksterni hard-diskovi i tablet računari, zabeležili su rast potražnje. U Nemačkoj, gde su domaćinstva dobro opremljena IT proizvodima i gde postoji uzdržanost u pogledu novih investicija, zabeležen je pad prodaje računara i monitora za tri odsto u prvoj polovini 2011. U Portugalu, Italiji, Grčkoj i Španiji teška ekonomska situacija dovela je do pada privatne potražnje. Činjenica je da nema stvarnih inovacija u mnogim segmentima, pa evropski potrošači nemaju mnogo razloga za nove kupovine.

Suprotna situacija je u Zapadnoj Evropi, bar što se tiče poslovnih korisnika, jer je prodaja u tom segmentu porasla za 22 odsto u prvoj polovini godine. Trend cloud computing ima veoma pozitivan efekat. Preduzeća trenutno najviše ulažu u osnovne tehničke zahteve, pa će u budućnosti ponuditi i koristiti ove usluge u većem obimu. Ta tendencija treba da se nastavi do sredine 2012, jer digitalni sadržaj u HD kvalitetu i velikom obimu korisnika zahteva odgovarajuće razvijenu infrastrukturu. Potražnja za proizvodima kao što su prekidači, ruteri i mreže za skladištenje zbog toga je izuzetno velika. Kao i prethodne godine, ovo je zamenjeno dopunskim kupovinama računara zbog uvođenja operativnog sistema Windows 7 u preduzeća.

Skok potražnje za pametnim telefonima

Mobilne komunikacije na tržištu doživljavaju globalni uspon, a posebno pametni telefoni privlače sve veći broj korisnika. Ove godine očekuje se da će oko 400 miliona pametnih telefona biti prodato širom sveta. U zapadnim zemljama taj bum dešava se na račun funkcija na telefonima, koji u segmentu pametnih telefona ne nude širok spektar. Globalno tržište mobilnih komunikacija trenutno je u tranziciji od standardnih mobilnih telefona prema multimedijalnim uređajima koji privlače lakim pristupom internetu. Shodno tome, važno je da se kompanije pozicioniraju kao proizvođači inovativnih pametnih telefona kako ne bi bile uhvaćene u zamku stagnirajućeg tržišta. U prvoj polovini 2011. godine broj prodatih pametnih telefona primetno je porastao u zapadnim industrijskim zemljama i Aziji. Udeo ukupne prodaje tih uređaja u jugoistočnoj Aziji i Kini (uključujući i Tajvan i Hongkong) već iznosi 22, odnosno 29 odsto.

U prvih šest meseci ove godine prodaja mobilnih telefona u Evropi povećana je za četiri odsto. Pametni telefoni doživljavaju pravi bum s rastom prodaje od 79 odsto, što je nadoknadilo pad prodaje od 15 odsto telefona koji imaju sopstvene operativne sisteme. Konkurencija u premijum segmentu određena je na osnovu tehničkih inovacija kao što su brži procesori i veći ekrani.

Tržište malih kućnih aparata

Evropsko tržište malih kućnih aparata (SDA) nastavilo je da raste u prvih šest meseci ove godine. Dok tržišta Zapadne Evrope beleže povećanje prodaje od pet odsto, u zemljama Istočne Evrope registrovano je povećanje od 25 odsto. Za Evropu u celini, to je rast od osam odsto. Rusija je najvažnije rastuće tržište u Evropi, zbog svoje veličine i pozitivnih pomaka u prvoj polovini 2011. godine. Dvocifreni rast prodaje ostvaren je u Ukrajini, Poljskoj, Rusiji i Češkoj, što je doprinelo rastu na celom tržištu. Povećanje prodaje u Istočnoj Evropi u prvoj polovini godine uglavnom se može pripisati tražnji cilindričnih vakuum čistača, grejača vode, aparata za pripremu hrane, pegli na paru i potpuno automatskih mašina za espreso kafu. U Zapadnoj Evropi najviše su prodavani automatski aparati za espreso kafu, robotski usisivači, aparati za pripremu hrane, električne četkice za zube i espreso pumpe. Postoje dva razloga za rast prodaje tih proizvoda u Zapadnoj i Istočnoj Evropi: potrošači kupuju znatno veći broj aparata nego prethodne godine i troše više novca na nove uređaje.

Česi, Nemci i Holanđani vole da kupuju on-lajn

Tradicionalne prodavnice i on-lajn prodaja doprinose povećanju prodaje za SDA. Udeo on-lajn prodaje ukupno je povećan za tri odsto, a u Zapadnoj i u Istočnoj Evropi za 13, odnosno za osam odsto. Evropljani su preko interneta posebno želeli da kupuju visokokvalitetne proizvode kao što su mašine za kuhinju, automatski uređaji za espreso kafu i robot usisivači. Među zapadnoevropskim potrošačima on--lajn kupovina posebno je popularna u Nemačkoj i Holandiji, sa 18 odsto i 19 odsto prodaje. U Istočnoj Evropi, kupovina preko interneta najpopularnija je u Češkoj, gde je svaki peti evro potrošen na mreži.

Energetski efikasni usisivači sve popularniji na Zapadu

Bliži pogled na pojedinačne grupe proizvoda pokazuje da će usisivači i dalje biti pokretačka snaga u SDA sektoru i da znatno doprinose njegovom rastu. Aparati za pripremu hrane, potpuno automatski aparati za espreso kafu, zatvoreni espreso sistemi, grejači vode, pegle i električne četkice za zube pokazuju slične karakteristike.

Dve trećine ukupne prodaje usisivača u Evropi i dalje generiše kategorija cilindar usisivača. Veliki deo rasta u tom segmentu pripisuje se energetski efikasnim aparatima, iako su potrošači u Zapadnoj Evropi više zainteresovani za druge ekološke proizvode za razliku od onih u istočnim zemljama. U nekim manjim segmentima beleži se dinamičan rast. Usisivači s vodenom parom i suvi usisivači, kao i punjive baterije i punjači, beleže dvocifreni rast. Najuspešniji su robotski usisivači, čija je prodaja porasla dvostruko, tako da su dostigli tržišni udeo od oko pet odsto. U ovom trenutku, popularnost robota veoma se razlikuje širom Evrope, a u njenom južnom delu, posebno u Italiji i Španiji, postoji velika potražnja za tim proizvodima.

Kafa i aparati za espreso

Potpuno automatski aparati za espreso kafu i zatvoreni espreso sistemi trenutno su najtraženiji i beleže dvocifreni rast prodaje. Nasuprot tome, prodaja aparata za filter kafu i mašine za kafu s jastučićima beleži blagi pad. Izgleda da je silazna tendencija koju su prošle godine imali potpuno automatski aparati za espreso kafu prevaziđena. Ipak, 80 odsto ukupne prodaje u tom segmentu u Zapadnoj Evropi može se pripisati Nemačkoj. Dvocifreni rast prodaje zabeležen je na tržištu Rusije i Poljske.

Segment proizvoda za negu tela cveta u Istočnoj Evropi

Segment proizvoda za negu tela, koji uključuje električne četkice za zube, fenove, epilatore, muške brijače i trimere, zabeležio je rast od sedam odsto u prvoj polovini ove godine. Rast prodaje znatno je veći u Istočnoj Evropi, gde iznosi 18 odsto, za razliku od zemalja Zapadne Evrope, gde je pet odsto. Najveći rast u tom segmentu beleže rusko i ukrajinsko tržište. Električne četkice za zube, fenovi, muški brijači i laserski/IPL uređaji posebno se dobro prodaju, iako su laserski/IPL uređaji prvenstveno dostupni potrošačima u Zapadnoj Evropi.

Metod: Kroz svoje maloprodajne panele GfK Retail i tehnologije redovno prikupljaju podatke o malim kućnim aparatima u segmentima pića, kuhinjskih aparata, proizvoda za negu tela i potrošnog materijala u više od 90 zemalja širom sveta. Za zapadnoevropsko tržište, ova ocena zasnovana je na informacijama iz Francuske, Nemačke, Italije, Holandije, Španije i Velike Britanije. Podaci za tržište Istočne Evrope preuzeti su iz šest zemalja: Češke, Mađarske, Poljske, Rumunije, Slovačke i Ukrajine.