Transport predstavlja krvotok svake logističke mreže i zato ga vrlo pažljivo treba održavati, ali i njime rukovoditi.
Sve kompleksniji uslovi poslovanja uticali su na to da i menadžment transprotnih procesa postane složen. U transportnoj funkciji postoji nekoliko velikih grupa:
- menadžment kategorije vozila,
- menadžment kapaciteta vozila,
- menadžment iskorišćenosti voznog parka
- menadžment vremena.
Usklađenost kategorije vozila s kategorijom robe koja se distribuira direktno utiče na opterećenost robe troškom transprota. Ako vozilima koja su predviđena za distribuciju pod temperaturnim režimom distribuiramo robu koja to ne zahteva, to će tu robu direktno poskupeti. Sama cena transprota ne mora da bude viša, ali će distribuirana roba biti opterećena većim ulaganjem u vozila za održavanje temperaturnog režima.
Jedan od ključnih parametara koji povećavaju ili smanjuju efikasnost transportne funkcije jeste menadžment kapaciteta vozila. Iskorišćenost vozila može se meriti po nekoliko osnova, ali uglavnom se svodi na sledeće:
- iskorišćenost površine tovarnog prostora
-
iskorišćenost zapremine vozila.
Iskorišćenost površine tovarnog prostora koristi se kod paletne distribucije robe jer se roba pakuje na palete (eur dimenzije ili rol kontejnere) i tovari u vozilo. Kao bitna stavka za povećanje gustine distribuirane robe u vozilu javlja se odgovarajuće slaganje robe na paletu, tj. maksimalna iskorišćenost površine palete i pakovanje do maksimalne visine koja neće ugroziti stabilnost robe u transprotu. Da bi se paleta maksimalno iskoristila, u transportu ključnu ulogu imaju kvalitet i dimenzije ambalaže u koju se pakuje roba. Modularnost kutija omogućava da se u potpunosti koristi površina palete i povećava broj kutija na njoj.
Usklađenost dimenzija tovarnog prostora i dimenzija transportnih jedinica (eur paleta) direktno utiče na broj paleta u kamionu. Uopšte nije slučajno to što je širina tovarnog sanduka 2,45 m, jer se na taj način omogućava utovar dve palete jedne pored druge i maksimalna iskorišćenost prostora u samom vozilu. S druge strane, u situacijama kada paletna distribucija ne čini transportnu jedinicu koja predstavlja osnovu za distribuciju, kao parametar iskorišćenosti kapaciteta vozila može se uzeti i zapremina kamiona. Taj metod naročito je zastupljen kod gabaritne, ali ne tako teške robe. U takvim situacijama koriste se vozila koja imaju veću zapreminu i visina njihovog tovarnog sanduka je 3,05 m, pri čemu se koriste točkovi manjeg prečnika da bi se obezbedio nesmetan saobraćaj kroz tunele, podvožnjake...
Kada se govori o iskorišćenosti tovarnog prostora, treba napomenuti da je bitno definisati najprihvatljiviji način merenja u skladu s transportnim pakovanjima. Osim toga, bitno je utvrditi i način praćenja iskorišćenosti kapaciteta tovarnog prostora kamiona. Konstantnim unapređenjem definisanih parametara ostvarujemo pozitivnu tendenciju i imamo jasan pravac dobrim menadžmentom prostora.
Iskorišćenost tovarnog prostora jedan je od elemenata korišćenja kapaciteta vozila. Sledeći, ali ne manje bitan faktor, jeste i odgovarajuća rotacija vozila u jedinici vremena. Više faktora utiče na brzinu rotacije vozila, a sve ih možemo svrstati u nekoliko grupa:
- optimalna ruta,
- ukrupnjavanje isporuka i smanjenje broja istovarnih mesta po jednom vozilu,
- upravljanje vremenom utovara i istovara,
- poverenje kupca ili korisnika usluge.
Kada pogledamo sve navedene faktore koji utiču na rotaciju vozila, postaje nam jasno da to nije nimalo lak posao, kao i da i određeni broj spoljnih faktora utiče na sam rezultat organizacije isporuka robe. S druge strane, međutim, potpuno je jasno da su efekti više nego bitni jer ne treba naglašavati koliko je za efikasnost jednog transportnog vozila važno da li se njime u toku dana isporuči 10 paleta, ili u dve ture 20 paleta. S druge strane, odgovarajući menadžment voznog parka doprinosi i smanjenju varijabilnih troškova koji direktno zavise od broja pređenih kilometara.
Optimalnim rutama broj pređenih kilometara smanjićemo za jednaku količinu prevezene robe. Kao bitan faktor naše efikasnosti javlja se i korisnik naših usluga, što se u praksi često zanemaruje, jer korisnik usluga može da nam ubrza ceo lanac, ali i da ga drastično uspori. Naravno, suština inicijative ponovo dolazi od onoga ko pruža usluge, i to tako što će korisnika svojim kvalitetom ubediti da sam proces primopredaje robe može biti vrlo brz i efikasan jer mu se isporučuje tačna količina robe koju je poručio.
Upravo u tome ogleda se neraskidiva veza distributivnog centra i transporta kao dve potpuno integrisane funkcije u lancu snabdevanja. Distributivni centar kreira tačnost komisionirane robe koju transport distribuira do krajnjeg korisnika. Eventualne greške u distributivnom centru posredno će se odraziti na brzinu isporuka robe jer će kontrola koju obavlja korisnik usluga trajati mnogo duže.
Vreme kao komponenta merljivosti kvaliteta usluge transporta uvek je postojalo, ali početkom ovog veka njegov značaj u tom smislu postaje dominantan. U ranijem periodu vreme isporuke svodilo se na poštovanje dana snabdevanja, ali danas u velikom broju slučajeva imamo tačno definisana vremena isporuka u toku dana koja moraju da se poštuju. Na osnovu naših definisanih vremena komitenti organizuju svoj prijem robe i prave svoju organizaciju ljudi. Upravo ta činjenica pokazuje koliko je značajno poštovati vreme, jer ukoliko komitent svoje ljude organizuje na osnovu našeg najavljenog vremena, jasno je da nepoštovanje toga dovodi do rasta troškova, što niko neće prihvatiti dobronamerno.
Kompleksnost planiranja vremena isporuke dodatno je povećana zbog činjenice da postoji dosta spoljnih faktora koji utiču na vreme potrebno da vozilo pređe iz tačke A u tačku B. Taj problem dodatno dobija na težini u snabdevanju u gradskim sredinama, gde dodatnu kompleksnost predstavljaju određena ograničenja definisana saobraćajnom regulativom, restrikcijom vremena snabdevanja, ograničenošću tonaže vozila i sl. Sve to pokazuje da planiranje vremena predstavlja vrlo kompleksnu aktivnost u samoj transportnoj funkciji, ali i u kompletnom lancu snabdevanja. Ako, međutim, imamo u vidu da je vreme jedna od četiri komponente koje utiču na zadovoljstvo korisnika uslugom, potpuno je jasno da upravljanje vremenom mora da bude vrlo ozbiljno targetirano u logističkom procesu.
Sve navedeno implicira da je danas transportnom funkcijom gotovo nemoguće upravljati bez odgovarajuće podrške elektronskog poslovanja u transportnom delu logistike.
