- Četrdeset odsto računa iznosi između 200 i 400 dinara

- U STR-ovima koji posluju pet godina i duže iznos prosečnog računa pada

- U 45 odsto radnji učešće odloženog plaćanja u ukupnom prometu veće je od 20 odsto

- Čak 49 odsto STR-ova nudi plaćanje na crtu, a samo 43 odsto plaćanje platnim karticama

Sklonost prema odloženom plaćanju duboko je ukorenjena u potrošačkim navikama stanovnika Srbije. Međutim, ta navika, ili možda nužnost svakodnevice građana Srbije, nije tipična samo za velike nabavke i krupne trgovinske lance. Stanovnici Srbije koriste pogodnosti odloženog plaćanja i u samostalnim trgovinskim radnjama, bez obzira na cene i iznos računa.
Prema tvrdnjama vlasnika samostalnih trgovinskih radnji u Srbiji, prosečan iznos računa je 449 dinara. Četrdeset odsto računa iznosi između 200 i 400 dinara, a samo šest odsto premašuje 800 dinara. Iznos računa razlikuje se i od broja zaposlenih kao indikatora veličine radnje, asortimana, prometa i sl.

Vrednost prosečnog računa kreće se od 415 dinara u radnjama s manje od pet zaposlenih do 550 dinara u radnjama s više od 10 radnika. Evidentan je i uticaj dužine poslovanja samostalne trgovinske radnje na iznos računa. U novootvorenim i manje poznatim radnjama iznos prosečnog računa drastično je niži nego u onim koje posluju do pet godina. U samostalnim trgovinskim radnjama koje posluju pet godina i duže, zabeležen je pad iznosa prosečnog računa. Iznos prosečnog računa znatno je viši u Beogradu nego u ostalim regionima, koji su prilično ujednačeni.
Uprkos generalno niskim prosečnim računima u samostalnim trgovinskim radnjama u Srbiji, istraživanje pokazuje da je učešće odloženog plaćanja u ukupnom prometu robe relativno visoko. Kod 45 odsto samostalnih trgovinskih radnji obuhvaćenih istraživanjem, učešće odloženog plaćanja u ukupnom prometu veće je od 20 odsto.

Zanimljiv je, međutim, način na koji vlasnici trgovinskih radnji percipiraju tu potrebu potrošača i kako im izlaze u susret. Čak 92 odsto samostalnih trgovinskih radnji obuhvaćenih istraživanjem nudi odloženo plaćanje čekovima.

Tradicionalni aspekt poslovanja samostalnih trgovinskih radnji dalje oslikava činjenica da veći broj njih omogućava plaćanje na crtu, čak 49 odsto, naspram 43 odsto onih koje nude odloženo plaćanje platnim karticama. Činjenica da je u današnje vreme nemoguće plaćati platnim karticama u više od polovine samostalnih trgovinskih radnji u Srbiji, jasno ukazuje na neodgovarajuće reagovanje vlasnika radnji na potrebe kupaca. Dodatni argument za tu konstataciju jeste gotovo identično učešće platnih kartica i čekova u ukupnom prometu robe u samostalnim trgovinskim radnjama. Primat koji je dat čekovima kao instrumentu odloženog plaćanja nije opravdan i pruža prostor za unapređenje usluge i poslovanja samostalnih trgovinskih radnji.

I u slučajevima kada je potrošačima omogućeno plaćanje platnim karticama u samostalnim trgovinskim radnjama, dolazi se do prepreke: potrošač mora imati pravu karticu! Plaćanje American Express karticom moguće je samo u pet odsto samostalnih trgovinskih radnji, Master Card platnom karticom u 25 odsto, Maestro karticom u 27 odsto, dok se u svakoj trećoj može koristiti Visa i Dina kartica.

Mogućnost odloženog plaćanja platnim karticama razlikuje se i po regionima. U Vojvodini je ta mogućnost slabije zastupljena nego u ostalim regionima. Veća je verovatnoća da ćete karticom moći da platite u radnji koja duže posluje nego u novootvorenoj.

Istraživanje je obuhvatilo i ulaganje u opremanje i sređivanje radnji kao bitnu komponentu usluge. Podaci pokazuju da je skoro 90 odsto polica u samostalnim trgovinskim radnjama domaće proizvodnje. Veliki deo njih, čak trećina, ručno je rađen. Međutim, ne ulazeći u kvalitet i pouzdanost izrade, evidentno je da je prošao period starih i pohabanih polica. U više od polovine samostalnih trgovinskih radnji starost polica ne prelazi pet godina, dok su samo u 15 odsto prodavnica police starije od 10 godina.
Istraživanje pokazuje da većina vlasnika STR-ova u opremanje ulaže iznos koji je niži od pet odsto godišnjeg prometa. Kod trećine samostalnih trgovinskih radnji ulaganja su iznosila između šest i deset odsto godišnjeg prometa, dok je svega 17 odsto vlasnika uložilo više od 10 odsto godišnjeg prometa u sređivanje radnji.
Regionalno gledano, ulaganja su viša u Beogradu i istočnoj Srbiji nego u zapadnom delu zemlje i Vojvodini. Prirodno, ulaganja su veća kod samostalnih trgovinskih radnji koje posluju kraće. Investiranje u opremanje raste s porastom broja zaposlenih.

Tekst: Katarina Anđić, GfK Research Assistant

Redakcija časopisa Market pokrenula je istraživanje čiji je cilj da se što pouzdanije utvrde uslovi u kojima posluju samostalni trgovinski objekti u Srbiji.
Na nekoliko desetina pitanja vlasnici 284 maloprodajna objekta iz Srbije odgovarali su tokom juna i jula prilikom nabavke robe za sopstvene prodavnice u trgovinskim lancima Metro Cash&Carry Srbija, DIS i Univerexport. Upitnici su se popunjavali i tokom Market radionica koje je naš časopis u tom periodu organizovao za profesionalne kupce u trgovinskim lancima DIS i Univerexport.
Posebna vrednost podataka koje ćemo objaviti u ovom i sledećim brojevima jeste to što je ovo prvi put da se u Srbiji na stručan i egzaktan način sprovodi istraživanje koje se odnosi na položaj i uslove poslovanja STR-ova, koji u ukupnoj trgovini Srbije učestvuju sa oko 50 odsto.
Naime, nikada do sada u Srbiji se niko na sveobuhvatan način nije bavio utvrđivanjem pouzdanih i relevantnih podataka o poslovanju „malih radnji“, pa i svi podaci koji se sada koriste kada je reč o tom kanalu prodaje zasnivaju se na procenama različitih državnih ustanova, ekonomskih fakulteta i drugih institucija.
Nadamo se da će rezultati do kojih smo došli uz pomoć svojih partnera, kojima dugujemo veliku zahvalnost i bez kojih u ovom važnom poslu ne bismo uspeli, doprineti da se ubuduće na pravilniji i pouzdaniji način sagledaju značaj, potencijali, mogućnosti i potrebe tog trgovinskog kanala i radi na poboljšanju položaja onih koji u njemu posluju.