Maloprodajni lanac Maksi (sada Delez Srbija) je, sa ostvarenih gotovo 997 miliona evra ukupnog prihoda od prodaje, bio najveći je trgovac na malo u Srbiji u 2010. godini, potvrdio je Deloitte u svojoj analizi sektora maloprodaje.
Deloitte-ovo istraživanje pokazalo je kako je Delta Maksi, sa 1,113 milijardi evra prihoda od prodaje ostvarenih na svim tržištima na kojima posluje u Adrija regionu , ujedno i jedan od tri najveća trgovinska lanca u ovom regionu. Najveća regionalna trgovinska grupa je Agrokor maloprodaja, a drugi igrač u regionu je Mercator, koji blago zaostaje za Agrokorovom maloprodajom.
Četiri srpske kompanije se nalaze na listi vodećih 25 trgovinskih lanaca u regionu, Maksi grupa ( 3. na listi), DIS (16.), Univereksport ( 18.) i Delta Sport ( 20.).
Ukupni prihodi od prodaje Agrokorove maloprodaje u 2010. godini iznosili su 2,861 milijardi evra, a ukupni prihodi od prodaje grupe Mercator u Adrija regionu iznosili su 2,808 milijardi evra.
Što se tiče tržišta Srbije, iza Maksija, drugo i treće mesto na listi najvećih trgovinskih lanaca zauzeli su Mercator-S i Idea, a zatim slede Metro Keš&Keri, Dis i Univereksport.
Najsnažniji rast prihoda od vodećih lanaca maloprodaje od 18 odsto u odnosu na 2009. godinu postigli su Lidl i Kaufland, u vlasništvu Švarc grupe. Kao dva najvažnija razloga ovako snažnog razvoja nameće se dalje širenje ovih lanaca, ali i činjenica da Lidl i Kaufland modelom diskontnih cena uspevaju da privuku sve veći broj klijenata. Očekuje se da će u bližoj budućnosti diskontni lanci nastaviti ekspanziju u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Više od polovine trgovinskih grupa na Top 25 listi je u vlasništvu kompanija koje dolaze iz neke od država Adrija regiona, dok su ostale trgovinske grupe većinom u nemačkom ili austrijskom vlasništvu. Pored toga što su ekonomije država Adrija regiona u 2010. godini još uvek imale negativne stope rasta, sedam od deset najvećih trgovinskih lanaca je povećalo svoje prihode. Narednih godina možemo očekivati dalji rast trgovinskih lanaca, kao i smanjenje broja malih trgovina u kojima je uobičajeno podmirivati dnevne potrebe za osnovnim namirnicama.
„U Srbiji broj ljudi koji svakodnevno idu u malu kupovinu (do 1.000 dinara) u blagom je padu u odnosu na prošlu godinu (sa 30 odsto na 28 odsto), a male prodavnice „u komšiluku“ i dalje su glavno mesto gde se ta mala kupovina obavlja (48 odsto građana tu obavlja malu kupovinu). Zarad velike kupovine, koje se najčešće obavljaju jednom mesečno ili ređe, stanovnici Srbije skloni su da odu do nekog od velikih trgovinskih lanaca i tada se potrošači najčešće odlučuju za Maksi, Ideu, Rodić ili Tempo. Ipak, i dalje je veliki procenat građana Srbije koji i velike kupovine obavljaju u malim prodavnicama blizu mesta stanovanja (oko 18 odsto), a četvrtina stanovništva nikada ne obavlja malu kupovinu i taj broj je u porastu u odnosu na 2010. godinu, verovatno kao posledica dužeg perioda ekonomske krize i opadanja ukupne mase neto zarada“, rekao je Predrag Kurčubić, direktor istraživanja u Ipsos Stratedžik Marketingu.
Pojavom diskontnih trgovaca dodatno se ubrzao trend polarizacije kupaca. Raste broj potrošača kojima je cena najvažniji kriterijum prilikom odabira proizvoda ili mesta kupovine, i oni se jasno diferenciraju od kupaca koji traže proizvode iz višeg cenovnog razreda. Poslovne strategije robnih marki tri najveća trgovinska lanca potrošačkog sektora, Maxija, Mercatora i Konzuma, mogu se podvući pod zajednički naziv globalnog trenda „kriza sličnosti“. Sličnost se ogleda u istim oblicima pakovanja, konstantnim, ali malim poboljšanjima proizvoda, povećanju portfelja proizvoda kroz nove proizvode namenjene uskoj ciljnoj grupi potrošača. S druge strane, promena fokusa s volumena prodaje na više profitne marže i veću operativnu efikasnost je takođe trend u maloprodaji na globalnom nivou, a primetan je i u našem regionu.
Većina maloprodajnih grupa regiona nije uvela internet trgovinu u svoje poslovanje. Čak i grupe koje prodaju preko interneta nemaju takav oblik prodaje rasprostranjen na svim tržištima na kojima su prisutne. Tako se elektronski može nabavljati u Maksiju, ali samo u Srbiji, ili u Mercatoru, ali samo u Sloveniji i Hrvatskoj. Slično, programe lojalnosti ima svega polovina najvećih grupa u regionu. Mercator, Konzum, Engrotuš, Metro Keš&Keri i Bila najdalje su otišli kada je reč o uspostavljanju programa lojalnosti.
Prema rečima Aleksandra Kneževića, direktora u Deloitte-u, vrlo je verovatno da će se trendovi započeti u maloprodajnom sektoru nastaviti. Tako se u Adrija regionu može očekivati dalja polarizacija kupaca, koja će ići na ruku diskontnim trgovcima i lancima koji nude sopstvene privatne robne marke. Očekivanja su da će učešće privatnih robnih marki u narednom periodu rasti i da će predstavljati jednu od oblasti na koju će se fokusirati trgovci“, dodaje Knežević.
S druge strane, prisutnost maloprodajnih firmi na društvenim mrežama postaje sve značajnija s obzirom da se ovim kanalom dopire do sve više potencijalnih kupaca. Očekuje se da i regionalni maloprodajni igrači usklade pristup i odnos prema inovacijama kako bi iskoristili nove prilike koje proizilaze iz procesa transformacije. Taj proces se ogleda u progresivnosti maloprodajne industrije u kojoj se do kupca dopire putem društvenih mreža, pretraživača, veb stranica, blogova, pametnih telefona, a sve sa ciljem pružanja novog, uzbudljivog digitalnog i fizičkog doživljaja kupovine.
