Kupovne navike potrošača

Polovina potrošača Srbije, prema rezultatima istraživanja koje je tokom septembra prošle godine sprovela agencija IPSOS, smatra da je finansijska situacija u njihovom domaćinstvu lošija nego godinu dana ranije. Od 2008. procenat takvih potrošača znatno se povećao, dok je procenat onih koji smatraju da im je finansijska situacija bolja u padu i sada iznosi svega oko osam odsto

Rezultati istraživanja pokazuju da više potrošača ima poverenje u domaće proizvode, iako se akcija kojima se pozivaju da kupuju domaće već duže vreme ne sprovodi.
Udeo potrošača koji se trude da kupovinom domaćih proizvoda utiču na rast srpske privrede jeste najveći, ali je manji nego pre tri godine.
Potrošača koji daju prednost proizvodima s nižom cenom sve je više! U ovakvim okolnostima gde proizvodi s nižom cenom imaju prednost, otvara se mogućnost za rast trgovačkih maraka. Većina potrošača u Srbiji još ne prepoznaje razlike između trgovačkih maraka i regularnih brendova, ali je pretpostavka da će svakako udeo informisanih i korisnika takvih proizvoda biti sve veći. Uz rast kupovine trgovačkih maraka ide i rast trgovačkih lanaca koji ih nude kupcima.
S dolaskom finansijske krize određen procenat potrošača ponovo se okrenuo kupovini u obližnjim lokalnim prodavnicama, a veliki trgovački lanci, ukoliko žele da zadrže konkurentnost, trebalo bi da snize cene, praktikuju veći broj akcija, organizuju nagradne igre i ponude trgovačke marke nižih cena...
Pad procenta potrošača koji odlaze u neke od lanaca s višim cenama ili onih koji te cene percepiraju kao visoke svakako je primetan, ali i očekivan.
Na osnovu prikupljenih podataka, primećuje se promena u frekvenciji odlazaka potrošača u veliku kupovinu. U velike kupovine odlazi se češće od jednom mesečno. Među potrošačima čija su primanja niža ili im je finansijska situacija u domaćinstvu lošija nego godinu dana ranije nešto je veći procenat onih koji odlaze svakodnevno u manju kupovinu. U 2008. među njima je bilo 36 odsto potrošača koji svakodnevno kupuju bar osnovne životne namirnice, dok je sada taj procenat za 10 odsto niži. Zanimljivo je da ista ciljna grupa i za manju kupovinu odlazi u veće hipermarkete.
Očigledno je da potrošači nižih primanja prate akcije i promo-popuste i da namenski odlaze u kupovinu kako bi na svaki način uštedeli.
Među potrošačima s višim primanjima, kao i onih koji u proseku potroše znatno više novca u većoj kupovini, najviše je osoba visokog obrazovanja, zaposlenih i Beograđana.
To su potrošači koji nemaju uvek dovoljno vremena za kupovinu, te je zato možda potrebno ulaganje u on-lajn prodaju. Potrošači te ciljne grupe naklonjeniji su internetu i često ga koriste. Ipak, procenat onih koji u Srbiji kupuju preko interneta još uvek je zanemarljiv.

A na jugu... tuga
Pad prometa posledica je smanjenja kupovne moći stanovništva. Masa realnih neto zarada, kao pokazatelj kupovne moći, manja je, prema trend ciklusu, od svoje prosečne vrednosti u 2010. godini. Ona je i u junu i u julu 2011. bila ispod proseka prethodne godine za 2,5 odsto.
Životni standard stanovništva prilično je neujednačen i po teritoriji i po tipu naselja. Posmatrano po gradovima, najbolji životni standard imaju stanovnici Beograda, a zatim slede Novi Sad i ostali gradovi u Vojvodini. Najlošije se živi na jugoistoku Srbije i u selima.

Životni standard uslovljava kupovne navike
Životni standard stanovnika uslovljava navike u korišćenju svih proizvoda. Udeo hrane i pića u potrošačkoj korpi je oko 44 odsto, što je daleko niže od udela tih proizvoda pre 10 godina. Tadašnji udeo hrane i pića u potrošačkoj korpi bio je oko 53 odsto. Troškovi stanovanja veći su za oko 15 odsto nego u julu 2010. godine, nova prosečna potrošačka korpa skuplja je za 12,38 odsto, a od decembra 2010. godine za 6,02 odsto. Za pokriće nove prosečne potrošačke korpe u julu 2011. bile su potrebne 1,33 prosečne zarade, a za pokriće nove minimalne korpe 0,76 prosečnih zarada.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u julu 2011. godine nominalno je veća za 13,1 odsto, a realno za 0,9 odsto nego u junu 2010. godine.

Metodologija
Rezultati istraživanja koje predstavljamo kombinacija su tri metode koje je agencija sprovela u septembru 2011. Reč je o on-lajn istraživanju Life Balance, sprovedenom među 300 ispitanika starijih od 18 godina na celoj teritoriji Srbije, CATI istraživanja među 2.000 ispitanika starijih od 12 godina i BRAND plus istraživanja na reprezentativnom uzorku od 2.000 ispitanika starosti između 15 i 64 godine.