Elektronsko poslovanje u Srbiji

Ušteda vremena i novca, povećanje efikasnosti, veća konkurentnost na tržištu i završavanje posla iz kancelarije, polako oslobađaju privrednike od predrasuda i opredeljuju ih za obavljanje posla preko interneta. Međutim, zbog nedovoljne stručnosti republičke inspekcije, kompanije koje su prešle na elektronsko poslovanje moraju da čuvaju sve i na papiru. Često se dešava da inspektori, dok ne vide papir i pečat, smatraju da dokument i ne postoji

Veliki broj vlasnika firmi u Srbiji i dalje je skeptičan u vezi s elektronskim poslovanjem i još uvek se premalo njih odlučuje za takav način rada. Predrasude tipa „to je previše komplikovano”, „neću uspeti da savladam” ili „inspekcija će me kazniti ako ne budem imao sve na papiru” i dalje preovlađuju među privrednicima i mahom se koriste kao izgovori za odlaganje prelaska na elektronsko poslovanje. Na to utiče i nedovoljna informisanost o mogućnostima koje taj vid poslovanja pruža. Ušteda vremena i novca, povećanje efikasnosti, veća konkurentnost na tržištu i završavanje posla iz kancelarije, ipak polako oslobađaju privrednike od predrasuda i opredeljuju ih za obavljanje posla preko interneta.
Oni koji su već prešli na takav način rada znaju o čemu govorimo, dok oni koji se još dvoume imaju priliku da se na sledećim stranicama upoznaju s prednostima i mogućnostima e-poslovanja, načinom prijave, potrebnom dokumentacijom i rečnikom najznačajnijih izraza.

Potrebno je povećati svest ljudi
Važno je znati da elektronski sertifikat nije isto što i elektronski potpis i da digitalno potpisan dokument postoji samo u okviru računarskog sistema i da ne može da se štampa. Često se može videti račun na kojem piše da je urađen na kompjuteru i da važi bez pečata i potpisa. To u Srbiji, kako za Market kaže Dušan Berdić, administrator bezbednosti podataka u Sertifikacionom telu Privredne komore Srbije, nikad nije bio validan dokument.
– Elektronski dokument s elektronskim potpisom, međutim, potpuno je validan i nijedan inspektor ne bi smeo da traži elektronski dokument na papiru. Može jedino da kaže da on ne zna da radi s elektronskim dokumentima, ali to je njegov propust i nema pravo nikoga da kazni zbog toga – objašnjava Berdić.
Da bi e-poslovanje približila vlasnicima kompanija, Privredna komora Srbije organizovala je više od 200 edukativnih prezentacija širom zemlje. Pozivima se, nažalost, nije odazivao veliki broj ljudi, ali među onima koji su došli interesovanje je bilo veliko, i 30-40 odsto njih po završetku predstavljanja podnosilo je zahtev za izdavanje elektronskog sertifikata.
– Pojedinim zemljama koje su uvele obavezu elektronske prijave poreza bile su potrebne i do četiri godine da dođu do skoro 100 odsto upotrebe e-poslovanja. Samo na troškovima papira uštedeli su i po nekoliko miliona evra godišnje. Tako bismo mogli i mi. Naša gruba procena s početka uvođenja e-poslovanja jeste da bi država, kada bi se osnovni servisi prebacili u elektronski oblik, uštedela oko 300 miliona evra godišnje – ističe Berdić.
Analize iz prethodnih godina pokazuju da je samo za angažovanje radnika u administraciji potrebno 1,8 milijardi dinara godišnje, u šta nije uračunat deo obrade papirologije. Osim toga, u Srbiji se, prema rezultatima ankete koju je sprovela Svetska banka, za administraciju i jednog poreskog obveznika utroši 279 sati, čak 52 odsto više nego u razvijenijim zemljama.

Bezbednost podataka
Najčvršći standardi u informatici povezani su s bezbednošću digitalnih sertifikata. Za očuvanje sigurnosti podataka koristi se veoma komplikovan matematički model koji bi tek za deset godina mogao biti razbijen kriptografskim napadima.
Elektronski potpisan dokument osigurava tri osnovna principa bezbednog e-poslovanja:
autentifikaciju korisnika – zna se tačno ko je potpisao,
neporecivost – onaj ko je potpisao ne može posle to da poriče,
čuvanje intergiteta poruke – nikakva izmena potpisanog dokumenta nije moguća.
Na svakom sertifikatu nalaze se dva značajna podatka – ime i prezime nosioca sertifikata i njegov JMBG, kao i naziv firme i njen matični broj.
– Ne postoji mogućnost izrade duplikata kartice. Svaka kartica, odnosno sertifikat, ima dva kriptografska ključa, od kojih se jedan koristi za autentifikaciju, a drugi za potpisivanje. Prvi ključ je javni i može da se koristi i prenosi, ali drugi, privatni ključ, ne može. Sistem je jednostavan, ali je komplikovan matematički model koji ga obezbeđuje – objašnjava Berdić.

Prednosti:
ušteda vremena i novca,
smanjenje administracije,
smanjenje korupcije,
podizanje konkurentnosti preduzeća,
povećanje efektivnosti privrede.

Kako to rade trgovački lanci
Među velikim trgovačkim sistemima koji su prvi zakoračili u eru elektronskog poslovanja bio je i DIS. Bilo je to još 1999. godine. S obzirom na veliki broj artikala i porudžbina u DIS-u, vlasnik te kompanije shvatio je da su i troškovi ogromni i odlučio da se postepeno pređe na e-poslovanje. Godine 2003. počeli su elektronski da posluju pomoću aplikacije koju su sami razvili. Sledeće godine doneli su odluku da se narudžbine faksom više ne primaju.
– Taj trenuak bio je odskočna daska za nas. U magacinu, recimo, do 2003. godine prijem, odvajanje i spremanje robe radili su se na osnovu papira. Imali smo 250 ljudi koji su se jedva borili sa 150 tona robe. Sada imamo 150 ljudi u magacinu, a kapacitet njihovog rada je udvostručen – ističe Goran Rakić, direktor sektora informacionih tehnologija u DIS-u.

Servis Poreske uprave

– Elektronski servis za podnošenje poreskih prijava za PDV dostupan je i na sajtu Poreske uprave Srbije, na adresi https://eporezi.poreskauprava.gov.rs/
– E-poslovanje s Poreskom upravom je besplatno.
– PDV poreski obveznici mogu preuzeti PEP obrazac (prijava za elektronsko poslovanje). Popunjen, potpisan i pečatiran PEP obrazac treba dostaviti matičnoj jedinici Poreske uprave.
– Za pristup elektronskom servisu potreban je kvalifikovani elektronski sertifikat.
– Nakon pristupa poreski obveznici mogu pogledati detaljno korisničko uputstvo, a biće im omogućen i uvid u evidencioni broj podnete poreske prijave, kao i status prijave.
– Podnošenje PDV prijave preko portala Poreske uprave ne sprečava druge mogućnosti, poput već postojećeg podnošenja prijave preko portala PKS.
– Poslovanje s PU i dalje može da se obavlja predavanjem papirnih obrazaca.
– Ukoliko se PDV prijava podnese u papirnom obliku, obveznici nisu u obavezi da to urade i elektronskim putem.

Pre dve godine DIS je prešao u Centar za velike poreske obveznike i PDV prijavu tada su počeli da podnose elektronski.
– Nemamo više onu vrstu stresa koju stvara trka u poštu u poslednjem trenutku za slanje prijava. Pitam se zašto država ne bi dala poresku olakšicu onima koji elektronski podnose prijavu. Tako smo mi uradili. Poslovnim partnerima ponudili smo bolji rabat ako koriste naš portal, jer u tom slučaju i mi imamo manje posla. Imamo oko 2.000 zaposlenih, a upravljanjem porudžbinama sada se bave samo tri osobe. To je neverovatna ušteda – smatra Rakić.
Prijava radnika elektronskim putem još je jedna prednost e-poslovanja. U početku je to bilo moguće samo u Beogradu i Novom Sadu, a sada je svuda. Međutim, tu je država, prema mišljenju Gorana Rakića, napravila propust što nije na vreme edukovala svoje kadrove koji se time bave.
E-poslovanje u DIS-u su, kako kaže Rakić, započeli sa deset najvećih kupaca. Krenuli su od jednog procenta, a od 1. decembra prošle godine svi kupci u DIS-u porudžbine šalju isključivo elektronski. Nekadašnji show room pretvoren je u kancelarijski prostor.
– S dobavljačima i velikim kompanijama mnogo je lakše poslovati na ovaj način. Potreban je samo dobro razvijen portal, a najbitnije u tom segmentu jeste to što smo omogućili izveštavanje dobavljača o tome kako se prodaje njihova roba – ističe Rakić.
Ostala je još jedna prepreka, prema njegovim rečima, a to je uvođenje elektronskog potpisa, koji i dalje ne funkcioniše baš najbolje.
– U tome nas i dalje koči država. Pored toga, zbog nedovoljne stručnosti republičke inspekcije, sve moramo da čuvamo i na papiru, jer se često dešava da inspektori, dok ne vide papir i pečat, smatraju da dokument i ne postoji – zaključuje Goran Rakić.

Rečnik

Elektronski dokument – dokument u elektronskom obliku koji se koristi u pravnim i drugim poslovnim procesima.
Elektronski potpis – skup podataka u elektronskom obliku koji su pridruženi ili logički povezani s elektronskim dokumentom i služe za identifikaciju potpisnika.
Kvalifikovani elektronski potpis – elektronski potpis kojim se pouzdano garantuje identitet potpisnika, integritet elektronskih dokumenata, i onemogućava naknadno poricanje odgovornosti za njihov sadržaj i koji ispunjava određene uslove.
Potpisnik – lice koje poseduje sredstva za elektronsko potpisivanje i obavlja elektronsko potpisivanje u svoje ime ili u ime pravnog ili fizičkog lica.
Podaci za formiranje elektronskog potpisa – jedinstveni podaci, kao što su kodovi ili privatni kriptografski ključevi, koje potpisnik koristi za izradu elektronskog potpisa.
Elektronski sertifikat – elektronski dokument kojim se potvrđuje veza između podataka za proveru elektronskog potpisa i identiteta potpisnika.
Kvalifikovani elektronski sertifikat – elektronski sertifikat koji je izdalo sertifikaciono telo za njegovo izdavanje. Sadrži podatke o korisniku sertifikata i njegovom izdavaocu.
Sertifikaciono telo – pravno lice koje drugim pravnim i fizičkim licima pruža usluge izdavanja elektronskih sertifikata.

Kvalifikovani elektronski sertifikati
U ovom trenutku postoje četiri registrovana sertifikaciona tela u Srbiji za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata, bez kojih je elektronsko poslovanje nemoguće. To su MUP, Privredna komora Srbije, PTT i kompanija Halcom.

Instaliranje sertifikata

Preduslov za instaliranje elektronskog sertifikata jeste instalirani drajver za čitač smart kartica ili USB token. Na sajtu Privredne komore Srbije dostupan je veliki broj uputstava za instaliranje hardvera i softvera, među kojima su i oni za instalaciju sertifikata, potpisivanje i šifrovanje poruka, dodavanje digitalnog potpisa i instalaciju drajvera za čitač kartice. Posle uspešnog instaliranja elektronskog sertifikata, bilo bi dobro proveriti da li se elektronski sertifikat očitava među ličnim sertifikatima na vašem kompjuteru (Control Panel\Internet Options\Content\Certificates\Personal).

Sertifikaciono telo PKS izdaje kvalifikovane elektronske sertifikate na korporativnim karticama PKS, po ceni od 20 evra bez PDV-a, s čitačem, dok za sertifikat bez čitača treba izdvojiti 11,5 evra i PDV.
Dokumentacija za podnošenje zahteva:
popunjen Zahtev za izdavanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata na korporativnoj kartici (dostupan na sajtu PKS),
fotokopija lične karte odgovornog lica,
fotokopija lične karte za svako ovlašćeno fizičko lice,
fotokopija izvoda o registraciji iz APR-a.
Zahvaljujući jedinstvenom informacionom komorskom sistemu, sve regionalne komore PKS jesu registraciona tela. To privrednicima omogućuje da sertifikaciju završe u svojoj regionalnoj komori.