U Srbiji se danas pojavljuje sve više modernih mesta za kupovinu kao što su veliki lanci hipermarketa i supermarketa i samim tim sve više potiskuju manja, tradicionalna mesta za kupovinu. Naravno, možemo reći da struktura u kojoj dominiraju veliki lanci predstavlja jedno od važnih stanovišta za određivanje razvijenosti distributivnih kanala jedne zemlje.
To Srbiju čini zemljom u razvoju budući da supermarketi imaju najveću ulogu u velikim kupovinama. Međutim, iako je taj tip prodajnog objekta ove godine ponovo zauzeo prvu poziciju kao mesto snabdevanja, ne smemo zanemariti činjenicu da je ta pozicija sada znatno slabija nego prethodne dve godine. Osim kod supermarketa, znatan pad zabeležen je i kod minimarketa. S druge strane, hipermarketi i veleprodaja (cash&carry) 2007. su bili češće spominjani kao mesta snabdevanja nego prethodnih godina. Nisu samo hipermarketi i supermarketi moderni tipovi trgovine već su to i diskonti. U slučaju diskonta, a u poređenju s prethodnim godinama, ništa se nije izmenilo: iako su obeležje mnogih stranih tržišta, na domaćem to još uvek nisu.
U različitim tipovima trgovine potrošači kupuju različitu robu široke potrošnje. Postoje određene namirnice koje češće kupuju u specijalizovanim prodavnicama, pre svega sveže meso i delikates, a zatim i svež hleb i pecivo, sveže voće i povrće. Konditorski proizvodi, suva i konzervirana hrana, zamrznuti proizvodi i sladoled, sredstva za pranje/čišćenje i sredstva za negu tela češće se kupuju u supermarketima i hipermarketima.
Osim razlika prema vrsti proizvoda koji se kupuju, postoje i razlike u odabiru glavnog mesta za kupovinu prema uzrastu, obrazovanju ili regionu. Ako, na primer, govorimo o hipermarketima, možemo reći da su potrošači mlađi od trideset godina njihova glavna ciljna grupa.
Takvim potrošačima hipermarketi najverovatnije najviše odgovaraju zbog sve bržeg tempa života i sve manje slobodnog vremena. Osim toga, mlađi potrošači, kao i visokoobrazovani ljudi, brže prihvataju savremene trendove, pa time i snabdevanje u hipermarketima. Kupovina u tim objektima najzastupljenija je u Vojvodini, a zatim u Beogradu, gde se za razliku od prethodne godine znatno češće pominju kao glavno mesto kupovine. U pomenutim regionima, u svakom slučaju, ima najviše otvorenih hipermarketa. Supermarkete najviše kao mesto kupovine bira srednja generacija od 40 do 49 godina, iako moramo naglasiti da su zastupljeni kod svih uzrasta. Omiljenost kupovine u supermarketima opala je od prethodne godine među potrošačima od 50 do 59 godina, a u korist minimarketa, tradicionalnih prodavnica i cash&carryja. Što se tiče obrazovanja, potrošači sa visokom i sa srednjom školom češće kupuju u ovom tipu objekta. Kada je u pitanju raspodela po regionima, najčešće se u supermarketima kupuje u Beogradu, a zatim u Vojvodini.
U istočnoj Srbiji i Beogradu vidljivo je učešće veleprodaje (cash&carry). Taj distributivni kanal nešto je više interesantan potrošačima od 15 do 19 godina, ali i više i visoko obrazovanim potrošačima. Nadalje se može očekivati dalji porast snabdevanja u tim objektima i dolazak novih lanaca, i stranih i domaćih. Tradicionalne radnje imaju svoje pristalice među svim uzrastima. U njima najmanje kupuju najmlađi potrošači (15–19 godina), a najviše potrošači stariji od 60 godina. Najstariji potrošači verovatno najviše vole da kupuju u tradicionalnim „radnjama s ćoška“ jer su im najbliže (zbog nošenja kupljenih namirnica, nemogućnosti da odu u udaljene objekte i sl.), ali je sigurno da postoji i određena navika, osećaj sigurnosti zbog poznatog prostora ili poznanstva sa prodavcem. Omiljenost klasičnih prodavnica obrnuto je proporcionalna stepenu obrazovanja. Ljudi nižeg stepena obrazovanja (sa osnovnom školom ili zanatom) češće kupuju u tradicionalnim prodavnicama (tzv. bakalnicama).
Tradicionalne prodavnice danas se ređe pronalaze u Beogradu i znatno ređe nego prethodne godine u Vojvodini. Slobodno možemo reći da je ovaj tip prodajnog objekta vezan prvenstveno za manja mesta i gradove, gde će se verovatno još dugo zadržati. Međutim, danas se vlasnici ovakvih objekata moraju mnogo više truditi da bi uopšte opstali, ali i uspešno poslovali. Oni se, pre svega, moraju posebno okrenuti ka svojoj ciljnoj populaciji, starijim ljudima. To, naravno, podrazumeva niz aktivnosti: od uređenja prilaza da bi objekat bio pristupačan, preko uređenja unutrašnjosti radi lakšeg snalaženja (vidno isticanje cena i tačnih naziva proizvoda, higijenski uslovi držanja namirnica i sl.), do onoga što je možda i najvažnije, a to je ljubazno i strpljivo osoblje.
O istraživanju
GfK grupa jednom godišnje sprovodi istraživanje o kupovnim navikama na kućnim menadžerima u Srbiji. Termin kućnog menadžera podrazumeva osobu koja je u domaćinstvu zadužena za odluke o kupovini (šta će se, gde i kada kupovati). Istraživanje se sprovodi u domaćinstvima tehnikom licem-u-lice, na nacionalnom i reprezentativnom uzorku od 1.000 kućnih menadžera.
