Devizni kurs je ogledalo privrede i nemoguće je imati jak dinar u slaboj privredi sa malim izvozom, koji učestvuje sa svega oko 18 odsto u BDP (u 2009. godini). Za dugoročni održivi razvoj, izvoz bi trebalo da iznosi najmanje preko 50 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP). Izvoz po glavi stanovnika je svega oko 1.000 dolara i Srbija se nalazi na 86. mestu po izvozu od ukupno 223 zemlje u svetu na kraju 2009. godine.
Srbija je oslabila svoju konkurentnost na inostrana tržišta. U 2009. godini na listi Svetskog ekonomskog foruma od 133 zemlje, nalazi se na veoma lošoj poziciji, na 111 mestu. Za zemlju je karakteristično da ima visok koeficijent uvozne zavisnosti, a prosečne cene srpskih izvoznih proizvoda su niže od uvoznih cena, pa Srbija ima stalan spoljnotrgovinski deficit sa negativim „odnosima razmene“ sa inostranstvom.
Osnovne uzroke slabljenja dinara treba tražiti, pre svega, u nekonkurentnoj i nejakoj privredi, gde je stopa inflacije veća nego u evro monetarnoj zoni. Zatim, imamo izuzetno visok spoljnotrgovinski deficit, a time i visoku tražnju za devizama za finansiranje uvoza i servisiranje spoljnih dugova. Ne treba zanemariti i negativna ekonomsko - finansijska dešavanja u našem okruženju, krizu u evrozoni, a i razni špekulativni potezi radi zarade na kursu utiču na pad dinara. Srpsko devizno tržište je izuzetno plitko, pa i manje kupovine deviza mogu da poremete kurs.
Od uvođenja evra u promet 1. januara 2002. godine, do sredine 2010. dinar je prema njemu oslabio za preko 80 odsto. Od početka svetske krize septembra 2008. godine do sredine ove godine izgubio je oko 35 odsto svoje vrednosti prema evru, a od početka ove godine do kraja juna preko osam odsto (prema USD čak 22 odsto), što je znatno više od pada drugih valuta u našem regionu. Ova depresijacija dinara će povećati troškove servisiranja duga za dužnike čiji su krediti denominovani u evrima, ali bi mogla da podrži izvoz i smanjenje tekućeg platnobilansnog deficita.
Dugoročnu stabilnost kursa dinara nije moguće postići bez otklanjanja fundamentalnih neravnoteža, odnosno sprovođenja strukturnih promena domaće privrede. Ona podrazumeva i poresku reformu i rigoroznz finansijsku disciplinu, smanjenje potrošnje, platnobilansnog, pre svega spoljnotrgovinskog i fiskalnog deficita i inflacije, povećanje priliva stranog kapitala, domaće konkurentnosti i deviznih rezervi, kao i ozbiljne reforme javnog sektora.
Potrebne su znatne inostrane investicije, pre svega, u sektorima energetike, telekomunikacija, poljoprivrede, građevinarstva i infrastrukture. Srbija mora povećati i udeo kapitalnih investicija u budžetskim rashodima. Promena strukture privrede podrazumeva smanjivanje uvoza i potrošnje, a povećanje izvoza i štednje. Javnu potrošnju trebalo bi postepeno smanjivati sa sadašnjih oko 44 odsto na oko 40 odsto BDP i izvršiti reforme u državnoj administraciji, obrazovanju, zdravstvu i penzijskom sistemu.
Prelaženje na realni i ravnotežni kurs dinara, kao presek stanja platnog bilansa, treba da bude trajno opredeljenje domaće monetarne politike. Mora biti u funkciji povećanja proizvodnje, zaposlenosti, naše konkurentnosti na svetskom tržištu i smanjenja enormnog deficita spoljnotrgovinske razmene.
Adekvatno sprovođenje kursa dinara trebalo bi da stimuliše konkurentnija preduzeća, izvoz, štednju, vodi većoj stabilnosti tržišnog kursa dinara i utiče na eliminisanje "sive" ekonomije, koja učestvuje u BDP sa oko 30 odsto, kao i raznih monopolističkih uvozničkih lobija. Pošto je kurs dinara odraz stanja u srpskoj privredi, manje potrebe za prilagođavanjem deviznog kursa će biti ukoliko strukturne reforme budu bolje i uspešnije.
Zato je imperativ veći izvoz Srbije, reindustrijalizacija, odnosno izvozno orijentisana industrija, što je najbolja dugoročna stabilizacija dinara. Problem je što je proizvodnja dobrim delom ugušena, pa nemamo šta da ponudimo ili su sužene mogućnosti prodaje robe u inostranstvu. Do sada, je poljoprivreda bila jedna od retkih delatnosti u Srbiji koja više izvozi nego što uvozi, pa i ovde, gde nisu iskorišćene sve mogućnosti i komparativne prednosti, treba tražiti šansu za veći plasman na inostrana tržišta.
Snaga domaće valute zavisi, pre svega, od izvozne snage naše privrede i priliva inostranog kapitala. Cilj je da se godišnje privuče najmanje oko tri milijarde dolara stranih direktnih investicija. Prema jednoj od projekcija, do kraja ove decenije potrebno nam je prosečno godišnje oko sedam milijardi evra stranog kapitala (u kreditima i direktnim investicijama), da bi se omogućilo finansiranje dinamičnog rasta BDP od oko šest odsto godišnje i vraćanje spoljnih dugova u skladu sa standardima međunarodnih finansijskih institucija, a proizvodnja rasla po visokoj prosečnoj stopi od oko osam odsto godišnje.
Dinar će jačati ako rastu naš izvoz i strane direktne investicije i obrnuto slabiti, ako nam je slab izvoz i nedovoljan priliv investicija. Kurs dinara je odraz ekonomskih prilika u zemlji, koje moraju da se menjaju. To podrazumeva smanjenje javne potrošnje i vođenje adekvatne fiskalne politike, što je na srednji rok najbolja receptura za odbranu kursa. Ovakav pristup zahteva i obezbeđenje predvidljivosti poslovnog ambijenta, jasan pravni okvir i stabilnu političku situaciju u Srbiji.
Izbor valutnog režima, koji je podložan promenama, zavisi od stanja date privrede, njene konkurentnosti i izvozne sposobnosti, stanja platnog bilansa, visine spoljne zaduženosti, inflacije i drugih makroekonomskih parametara u određenom vremenskom periodu. U našoj situaciji izrazite nekonkurentnosti i nedovoljno osposobljene, tehnološki zastarele (najmanje 20 godina prema standardima EU) i slabo organizovane privrede za izvoz, režim kontrolisano fleksibilnog kursa dinara sa redovnim prilagođavanjem NBS prema kretanjima na deviznom tržištu i koji omogućava amortizaciju spoljnih ekonomskih udara je, za sada, za Srbiju, ipak, najbolja opcija.
Blagi trend depresijacije treba da približi dinar njegovoj održivoj vrednosti i delotvorno deluje u pravcu poboljšanja međunarodne konkurentnosti srpske privrede.
Tekst: dr Dejan Jovović, savetnik Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije
