Srbija je po ekonomskim slobodama na 101. mestu među 179 zemalja sveta, prema listi koju su sačinili američka fondacija Heritidž i list Volstrit džornal. Od ukupno 43 zemlje Evrope, Srbija je zauzela 38. mesto, a njen ukupni rezultat je ispod svetskog proseka.
Na sajtu fondacije Heritidž je objavljeno da je Srbija u odnosu na prošlogodišnju listu napredovala za 1,1 poen, na 58 bodova, zahvaljujući skromnom poboljanju u šest od deset kategorija ekonomskih sloboda.
Kad je reč o zemljama u regionu, Makedonija je na listi zauzela 55. mesto, Slovenija 66, Crna Gora 76, Hrvatska 82, a BiH 104. Srbija je tokom proteklih deset godina sprovela značajne strukturne reforme u mnogim sektorima privrede, ocenjuje se u tekstu objavljenom na sajtu fondacije.
Stručnjaci fondacije upozoravaju da su Srbiji potrebne dublje reforme radi smanjenja birokratije i korupcije, kao i reforma sudstva, koje je podložno uplitanju politike. Na ukupnu ekonomsku slobodu negativno utiču nedovoljna institucionalna podrška ili politička volja za oštre reforme koje su neophodne. Državna potrošnja je velika i njom se slabo upravlja, što šteti ekonomskom potencijalu Srbije.
U fondaciji Heritidž su ocenili i da je na polju poslovne slobode postignut određeni napredak u pojednostavljenju osnivanja firme, ali je ostalo još dosta zahteva koji smanjuju efikasnost regulatornog sistema.
Na polju trgovinske slobode nije bilo promene u odnosu na indeks za 2010. godinu, ali troškove trgovanja i dalje povećavaju neke visoke tarife, ograničenja i zabrane uvoza, netransparentna regulativa i drugo.
Ocenjujući fiskalnu slobodu, stručnjaci su naveli da Srbija ima kompetitivne poreske stope na individualne i korporativne prihode, a na temu monetarne slobode su naveli da je inflacija u Srbiji visoka, ali država kontroliše cene nekih osnovnih proizvoda.
U tekstu se dalje navodi da je državna potrošnja u 2010. bila jednaka 44 odsto bruto domaćeg proizvoda, kao i da državna preduzeća koja posluju sa gubicima predstavljaju teret po fiskalnu ravnotežu zemlje.
Kad je reč o investicionoj slobodi, većina sektora privrede je otvorena za strana ulaganja. Reforme su dovele do poboljšanja investicione klime, ali su se zadržali obeshrabrujući faktori u vidu regulatorne nesigurnosti i korupcije.
Na polju finansijske slobode, Srbija nije zabeležila promenu u odnosu na prošlu godinu, ali je tržište kapitala ostalo malo i nerazvijeno, a promena nije bilo ni na polju prava vlasništva.
