Troškovi i učinci proizvodnje

DA je učinak jednog proizvodnog preduzeća najvažniji činilac uspeha, jasno je samo po sebi, ali bez odgovarajućeg uticaja na uravnoteženje troškova, uspeh nije zagarantovan. Zbog toga je, osim količine i valjanosti proizvoda, veoma važno i da po jedinici proizvoda utrošimo što manje sirovina, energije i rada. Da bismo sve unapred planirali i sam proces usmerili ka željenom cilju, moramo da raspolažemo informacijama. Doći do informacija znači na vreme sakupiti važne i tačne podatke, obraditi ih i iskazati u obliku potrebnom za donošenje poslovnih odluka. Da pomenuto postignemo, kao što smo u prošlom broju videli, potreban nam je automatizovan informacioni sistem zasnovan na programskom proizvodu ERP klase.

U ovom članku detaljnije ćemo opisati informacione tokove osnovnih poslovnih dobara proizvodnje koje čine radna snaga, sredstva i predmeti rada. Model koji ćemo opisati je opšti, ali konkretan ERP treba da pokriva različite tipove proizvodnje kao što su serijska, komandna, procesna, vezana (kuplovana)... Iskustva koja vam prenosimo u ovom članku stečena su uvođenjem prvog srpskog ERP-a UPIS.Net u desetine velikih i uspešnih srpskih preduzeća. Da bismo pratili proces proizvodnje, odnosno na osnovu raspolaganja informacijama uticali na njega, moramo da izradimo njegov model. On mora da sadrži sva dobra i odnose koji učestvuju u samom procesu, uključujući i kadrove, sredstva i predmete rada. Sami poslovi razvoja, projektovanja i konstrukcije proizvoda rade se specijalizovanim grafičkim programima, a liste komponenata u vidu sastavnica i receptura, koji iz njih proizlaze, prenose se u ERP, gde se definišu modeli za proizvodnju tih proizvoda uz pomoć dokumenta koji nazivamo tehnologija proizvodnje.

Tehnologije opisuju postupak proizvodnje koji obje­dinjava sva proizvodna dobra preduzeća potrebna za izradu odgovarajućeg proizvoda. Kad model procesa imamo ovako opisan, on nam postaje šablon po kome se radi proizvodni proces. Na nama je samo da pratimo događaje u toku proizvodnje i da o odstupanju od zacrtanog blagovremeno izveštavamo. Drugim rečima, mi ćemo sakupljati podatke o toku procesa, obrađivati ih i iskazivati tako da postanu informacije. Na osnovu tako sakupljenih informacija bićemo u stanju da procesom upravljamo, ili jednostavnije rečeno, menjajući ulaze uticaćemo na izlaze. Budući da je proces proizvodnje neprekidan, ne pratimo ga u svakoj tački, već definišemo presečne tačke u kojima sakupljamo podatke. Svaka presečna tačka dobija odgovarajući dokument koji je nosilac podataka o stanju procesa u tom trenutku. Ako tačke dobro definišemo, možemo obradom podataka, odnosno postupcima interpolacije i ekstrapolacije, dobiti ponašanje celovitog procesa. Mi, u stvari, definišemo dovoljan broj ključnih tačaka, pa prateći njihove parametre i upoređujući ih sa „šablonom“ utvrđujemo valjanost procesa i o tome informišemo odgovorne.

Softver najčešće prati direktni utrošak materijala i energenata preko trebovanja, po mestima i nosiocima troška, dok obračun indirektnih troškova i učinaka radi po odgovarajućoj matematičkoj metodi obračuna i po željenim kriterijumima raspodele. Cena se izračunava u okviru upravljačkog računovodstva

TEHNOLOGIJE I NORMATIVI

Da budemo konkretniji, dokumenti su, kao što smo rekli, osnovni nosioci podataka koji prikazuju stanje procesa u nekoj tački u odgovarajućem trenutku. Nećemo se sada baviti svim postojećim dokumentima, već samo onim bitnijim, dovoljnim da vam prenesemo poruku o važnosti informacija za proizvodni proces. Počnimo od tehnologije proizvodnje. Iako joj uglavnom prethodi normativ ili sastavnica, ona je dokument koji u celini opisuje proizvodni proces i njegov je model. Tehnologija proizvodnje sadrži podatke o sredstvima i predmetima rada, radnoj snazi i potrebnoj dokumentaciji, drugim rečima opisuje sva dobra koja su potrebna za proizvodnju jedinične količine proizvoda. Njome su, dakle, opisani struktura i broj radne snage, potrebni materijali i sirovine, energenti, zaštitna sredstva, mašine i alati, pa tako ona postaje glavni nosilac podataka proizvodnog procesa. Od tehnologije ćemo uvek polaziti, bilo da planiramo, lansiramo ili kalkulišemo.

PLANIRANJE

Smisao praćenja poslovanja kroz aktivnosti poslovnog planiranja jeste u tome što nam daje mogućnost da optimalno iskoristimo potencijale preduzeća. Upoređujući ostvarene učinke i troškove proizvodnje s planiranim na željenom nivou detaljnosti, dolazimo do informacija koje koristimo da bismo proces usmerili ka željenom cilju i sagledali posledice poslovnih odluka. Izvorni proces poslovnog planiranja u preduzeću jeste planira­nje prodaje. Bez obzira na to koju vremensku dimenziju planiranja odredimo (go­dinu, kvartal, mesec ili nedelju), u planovima mora da postoji mogućnost definisanja detaljne dinamike sve do nivoa dana i artikla. Iz dobrog i preciznog planiranja prodaje proizlaze odgovarajući planovi proizvodnje, iz kojih se, matematičkim postupcima koje ERP mora da podržava i oslanjanjem na tehnologije, dolazi do planova nabavke, tj. planova obezbeđenja dobara potrebnih za proizvodnju u željenom periodu.
Danas moderni ERP-ovi poseduju i mogućnost vizuelizacije planova i ostvarenja. Tako je, na primer, UPIS.Net povezan s paketom MS Project, čiju vizuelizaciju koristi. Mehanizmi planiranja, ugrađeni u ERP, osim horizontalnog planiranja prodaja–proizvodnja–nabavka, omogućavaju i vertikalno planiranje od strateških do operativnih planova. Mehanizmi uključuju i mogućnosti izmene planova (replaniranje), proveravajući svaku izmenjenu komponentu sa stanovišta zaliha, plana prispeća, vremenima izrade i roka završetka.

Da bismo pratili proces proizvodnje, odnosno na osnovu raspolaganja informacijama uticali na njega, moramo da izradimo njegov model. On mora da sadrži sva dobra i odnose koji učestvuju u samom procesu, uključujući i kadrove, sredstva i predmete rada. Sami poslovi razvoja, projektovanja i konstrukcije proizvoda rade se specijalizovanim grafičkim programima

PRIPREMA I PROIZVODNJA

Proces proizvodnje proizlazi iz operativnih planova proizvodnje, iz kojih, oslanjajući se na tehnologiju kao osnovni izvor podataka, automatski formiramo radne naloge. Te naloge dalje koristimo kao osnovne nosioce podataka o pokrenutoj proizvodnji. Drugim rečima, radni nalog sadrži sva potrebna dobra za proizvodnju konkretne serije i zadate količine proizvoda, što znači da predstavlja model konkretne serije dajući potrebne bilanse mate­rijala, rada i sredstava. Na osnovu poređenja sa stvarnim stanjima proizvodnih dobara formiraju se liste nedostajućih količina odgovarajućih komponenata, na osnovu kojih se pristupa njihovoj nabavci.
Kad se nedostajuće količine obezbede, tek tada se lansira radni nalog i počinje proizvodnja. Proizvodni proces kreće pripremom, tj. preuzimanjem pribora, alata, zaštitnih sredstava, materija i sirovina i njihovim dostavljanjem na mesto rada (proizvodnu liniju). Nosioci podataka za pomenute komponente jesu trebovanja, tj. izdatnice, koje se u „pogonskom knjigovodstvu“ automatski zapisuju kao direktan trošak materijala. Kad smo pripremu uspešno završili, kreće sam proces rada koji se evidentira preko radnih lista i predajnica poluproizvoda i proizvoda.

OBRAČUN TROŠKOVA I UČINAKA

Obračun troškova i učinaka, tj. izračunavanje proizvodne cene na nivou artikla, može da se vrši mesečno, kvartalno ili godišnje. Taj obračun svodi se na praćenje direktnog utroška rada iz radnih lista po mestima i nosiocima troška, kao i na praćenje ostvarenja normi po radnicima i njihov prenos na zarade.
Softver najčešće prati direktni utrošak materijala i energenata preko trebovanja, po mestima i nosiocima troška, dok obračun indirektnih troškova i učinaka radi po odgovarajućoj matematičkoj metodi obračuna i po željenim kriterijumima raspodele. Cena se izračunava u okviru upravljačkog računovodstva.

ISKAZIVANJE PODATAKA I IZVEŠTAVANJE

Podaci o planovima, toku i obračunu proizvodnje treba da budu iskazani na čitljiv i razumljiv način kako bismo ih mogli transformisati u informacije iz kojih možemo da saznamo sve o potrebnim materijalima.
To su informacije o mašinama, alatima, radnoj snazi, nedovršenoj proizvodnji, proizvodnji u toku, nedostajućem materijalu, o utrošku materijala, energenata i radne snage za period po pogonu, radnom nalogu i proizvodu, o škartu po radnom nalogu i odeljenju, o troškovima proizvodnje po vrstama, mestima i nosiocima, o napredovanju posla po nalogu i operaciji, o odnosu planirano–trebovano, planirano–ostvareno, o stepenu iskorišćenosti kapaciteta, o direktnim i indirektnim troškovima proizvodnje, o učincima, ceni...