KONKURENCIJA na tržištu zahteva vrlo visok stepen efikasnosti u svim delovima lanca snabdevanja. Ta efikasnost treba da dovede do manjih operativnih troškova i do konkurentske prednosti kompanije koja ostvari viši nivo usklađenosti procesa u lancu snabdevanja. Jedan od najkompleksnijih delova lanca snabdevanja u kome se prepliću različiti procesi i u kome učestvuje uglavnom veliki broj operatera sa različitim zaduženjima jeste distributivni centar. Njihova usklađenost, kako procesna tako i vremenska, jeste ključ uspeha jednog distributivnog centra.

Proces koji može u znatnoj meri da utiče na rast, ali i na pad efikasnosti lanca, a nalazi se u okviru skladišta, jeste komisioniranje. Komisioniranje predstavlja proces pripreme robe po trebovanju kupca, maloprodajnog objekta, veleprodaje i sl., za isporuku. Prilikom komisioniranja treba da bude ispunjeno nekoliko vrlo bitnih elemenata da bismo mogli da kažemo da je proces dobro organizovan.

• Količina koja je trebovana treba da bude i iskomisionirana.
• Vrsta robe mora biti upravo ona koja je trebovana.
• Komisioniranje mora da se završi na vreme, a u skladu s planom isporuke.

Upravo ove determinante govore nam da je komisioniranje bitan proces, ali da njegova efikasnost zavisi od njegove usklađenosti sa ostalim delovima lanca snabdevanja, tj. s odgovarajućom nabavkom (količina i vrsta), pravovremenom isporukom dobavljača i odgovarajućim planiranjem (vreme potrebno za komisioniranje). Osim toga, tačnost komisioniranja i te kako zavisi i od njegove usklađenosti sa ostalim procesima u skladištu, a tu na prvom mestu mislim na tačnost adresiranja robe.

Procesi komisioniranja u osnovi mogu imati dva koncepcijski različita pristupa:

• komisioniranje koje se zasniva na kretanju čoveka ka robi (manuelni sistem) i
• komisioniranje koje se zasniva na kretanju robe ka čoveku (automatski sistem).

Kada je manuelni sistem u pitanju, treba naglasiti da komisionar ima putanju kojom se kreće i da je ta putanja određena u skladu s najracionalnijim (najkraćim putem) komisioniranja. Komisionar na svom uređaju dobija informacije o lokaciji (adresi) gde se roba nalazi, naziv i količinu robe koju traži maloprodajni objekat. Svaku svoju aktivnost u skladištu komisionar potvrđuje skeniranjem bar-koda, i to u zavisnosti od postavke sistema:

• bar-kod lokacije na kojoj se roba nalazi ili
• bar-kod komercijalnog pakovanja traženog artikla.

Suština tog naloga za komisioniranje jeste to što on određuje put kretanja komisionara, i to tako što se komisionar kreće linijski kroz regale, bez duplih puteva, i robu slaže na paletu baš u skladu s postavkom lay-outa u skladištu, koji u znatnoj meri zavisi od karakteristika pakovanja. Komisionar skuplja robu tako što stalno dobija jedan po jedan nalog, tj. samo informaciju o sledećoj lokaciji, vrsti robe i količini koju treba da komisionira. Komisioniranje radi tako što skenira lokaciju i bar-kod kutije (komercijalni bar-kod ili težinski bar-kod, koji automatski očitava težinu ukoliko je reč o robi čija pakovanja zavise od izmerene težine). Kada je iskomisionirana, cela paleta dobija bar-kod čijim skeniranjem stičemo uvid u to šta je njen sastav.

Kod manuelnog komisioniranja, u zavisnosti od tehnike koja se koristi, razlikujemo:

• pick by lete,
• pick by line i
• pick by voice.

Tehnologija pick by laite zasniva se na svetlosnim signalima kojima se obeležava komisioni put, i to tako što svaka sledeća lokacija na kojoj treba da se pojavi komisionar daje svetlosni znak. Taj princip pogodan je za skladišta koja nemaju veliki broj artikala u asortimanu, a gde je potrebno obezbediti zavidnu tačnost kretanja komisionara. Svetlosno obeležavanje dovodi do potenciranja određene lokacije, pa se tako i postiže tačnost uzimanja artikala. Pick by line zasniva se na korišćenju hand held uređaja, preko kojih radnici na procesu komisioniranja dobijaju naloge i koriste ih kao male pokretne računare. Pick by voice kao osnovu prenosa informacija koristi glas radnika koji je snimljen u bazi, i svaku aktivnost radnik potvrđuje komandama glasom. Prednosti takvog sistema jesu brzina rada i određena dodatna funkcionalnost jer su ruke slobodne i nisu opterećene korišćenjem ručnih terminala, te u potpunosti mogu da se koriste za rad s robom. Svi poslovni procesi u realnom su vremenu, što omogućuje menadžmentu da na odgovarajući način planira proces, organizuje, kontroliše i sprovodi određene korektivne mere, a sve radi njihove optimizacije. Kod ovog sistema komisioniranja potrebno je naglasiti da se komunikacija glasom zasniva na nekoliko jednostavnih komandi: provera, O.K. i spreman. Jedna od glavnih prednosti komisioniranja glasom nad RF tehnologijom jeste činjenica da je taj metod veoma jednostavno naučiti i da je potrebno veoma malo vremena za obuku novih radnika. To je naročito važno prilikom različitih pikova u kojima je potrebno za kratko vreme obučiti veoma veliki broj radnika. Operater stavlja hedset na glavu, a glas-kompjuter za pojas, i potroši nekih petnaestak minuta da istrenira kompjuter, koji je potom spreman za dalje operacije.

Uvođenje automatike u proces komisioniranja jeste dalji korak koji unapređuje tokove robe i dorinosi povećanju efikasnosti u lancu snabdevanja. Automatika komisioniranja postiže se upotrebom savremenih sistema koji su u logističkoj praksi poznati pod nazivom sorter. Suština rada sortera jeste da se roba kreće kroz skladište na svojevrsnim konverima (valjkastim ili trakastim) koji će traženu robu dopremiti do otpremnih dokova, gde će je prihvatiti radnici. Upravo zbog te činjenice, takve sisteme nazivamo i sistemi u kojima se roba kreće ka radniku, za razliku od manuelnih sistema, gde se radnik kreće skladištem i skuplja (komisionira) robu.

Upotrebom sistema pick by bealt ostvaruje se racionalnost u sledećim oblastima:

• potreban je manji skladišni prostor jer se izbegava držanje zaliha, a roba s prijema direktno se komisionira;
• smanjuje se broj potrebnih radnika;
• povećava se bruto produktivnost jer se eliminiše operacija uskladištenja i punjenja komisionih mesta;
• povećava se tačnost u isporukama jer se mogućnost greške svodi na nivo statističke greške;
• smanjuje se gubitak jer radi potencijalno manji broj ljudi, što znači i manji broj potencijalnih gubitaka, kao i to da je nivo oštećenja robe sveden na minimum;
• postiže se veća propusna moć i fleksibilnost skladišta;
• omogućava se veći stepen centralizacije jer svako paletno mesto u skladištu može potencijalno biti i komisiono.

Podaci u ovoj tabeli jasno pokazuju da razvoj tehnologije znatno doprinosi smanjenju broja radnih sati potrebnih za obavljanje istog obima posla. Kao i u svakoj branši, i u logistici postoje tehnološki pragovi koji znatno doprinose unapređenju performansi. Jasno je da prelazak s klasične tehnologije komisioniranja, koja se bazira na upotrebi papira, na tehnologiju u kojoj dominira elektronski prenos podataka (upotreba hand held uređaja) i menadžment u realnom vremenu (korišćenje sistema radio-frekvencije), dovodi do najvećih unapređenja (min. 30-40 odsto).

Sledeći veliki skok u racionalizaciji treba očekivati primenom sistema koji se zasnivaju na automatizaciji i eliminaciji manuelnog načina komisioniranja, tj. upotrebom sortera za komisioniranje.

Treba na kraju istaći da racionalizacija svakog procesa, pa tako i procesa komisioniranja, nije sama sebi svrha, već da je u službi krajnjeg korisnika, tj. potrošača, zbog kojeg sve i radimo. Unapređenjem tehnologije komisioniranja potrošač će biti u prilici da kupi upravo robu koju je tražio i u vreme kada je on odlučio da obavi kupovinu. Sve racionalnosti direktno će se odraziti na niže troškove, a samim tim i na niži cenovni nivo proizvoda.