Čovek kao društveno biće ima potrebu za konstantnim rastom i razvojem. Da bi ostvario optimalan napredak, veoma je važno da bude vešt u komunikaciji. Dobra komunikacija jeste ključ dobrog raspoloženja, a ono čini ljude zdravijim i zadovoljnijim, spremnijim za nove izazove i veću produktivnost. Složenost ljudskog ponašanja ogleda se u tome što svaki pojedinac kombinuje tri modela ponašanja: pasivan, asertivan i agresivan. Ekstremna ponašanja društveno su nepoželjna, a manje se cene pasivni ljudi koji pod svakim izazovom popuštaju, kao i oni agresivni koji i na najmanju sitnicu reaguju impulsivno. Pasivno ponašanje karakteriše osobe koje nemaju stav, tihe i neupadljive, koje često preuzimaju stavove drugih ljudi umesto da grade svoje. Takvo ponašanje bazira se na verovanju da su naše želje i potrebe manje važne od potreba drugih. Nasuprot tome, agresivne osobe imaju stav, zahtevne su, glasne, prepotentne i njihovo ponašanje zasniva se na verovanju da su njihove želje i potrebe važnije od potreba drugih. Asertivno ponašanje je alternativa pasivnom i agresivnom ponašanju i predstavlja najpoželjniji model ponašanja. Zasniva se na verovanju da su naše želje i potrebe jednako važne koliko i želje i potrebe drugih ljudi. Zahvaljujući asertivnom ponašanju možemo da se izborimo za svoje stavove a da pri tom ne ulazimo u konflikte s drugima. Mnogi ljudi pojam asertivnosti razumeju kao ponašanje agresivnog, sebičnog čoveka, koji stalno tera po svome, iako asertivnost nikako u sebi ne sadrži pojam neprijateljskog.

Pojam asertivnost potiče od engleske reči assertive, što znači uporan, samouveren, samosvestan, a budući da se u našem jeziku ne može prevesti jednom rečju, zadržan je izvorni oblik. U psihološkoj terminologiji, asertivnost znači izražavanje vlastitih misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren i odgovarajući način, uvažavajući pri tome prava drugih. Upravo je odrednica „uvažavajući prava drugih“ osnovna specifičnost po kojoj se asertivnost razlikuje od agresivnog ponašanja. Asertivnost podrazumeva jednako uvažavanje svojih kao i tuđih prava, uvažavanje druge osobe i njenog mišljenja. Isto tako, podrazumeva i zauzimanje za sebe na adekvatan način, izražavanje svojih želja i svoje ličnosti, odbranu svog mišljenja i svojih prava. Asertivnost je sveobuhvatan odnos pojedinca prema drugima koji se zasniva na filozofiji lične odgovornosti i svesti o ličnim pravima i pravima ljudi s kojima smo u kontaktu.

Verujem da je svako nekada bio u situaciji da ne može da kaže „ne“ kada drugi od njega traže previše, ili pak da ne odreaguje dok čeka u redu, a neko se bez pardona ubaci ispred njega. Takvo ponašanje zove se neasertivno, a potiče od toga što nam je vaspitanjem usađeno da uvek treba zadovoljiti druge ili im popustiti, da nije lepo razmišljati o svojim potrebama, da ako neko uradi nešto što nam se ne dopada, to treba samo prećutati. U osnovi neasertivnog ponašanja leži strah da ćemo izgubiti podršku i prihvatanje druge osobe. Paradoksalno je, ali što se više trudimo da drugima ugodimo i što više zanemarujemo sebe, to će nas više i drugi zanemarivati. Ljudi su skloniji da sažaljevaju nego da prihvate nekoga ko je neasertivan, a vrlo često sažaljenje se može pretvoriti u iritiranost i gađenje prema nekoj osobi.

Asertivnost se zasniva na tome da treba izraziti svoje mišljenje i svoja osećanja kako bi ljudi oko vas znali kako se osećate. Treba im dati do znanja kakve su posledice ponašanja koje je suprotno onome koje ste naglasili kao poželjno, ali ne smete nikako zaboraviti na osećanja osobe kojoj se obraćate.

Osnovne elemente asertivnog ponašanja možemo objasniti u tri koraka: jasno izrazite ono što vam smeta, zatim navedite razloge zbog kojih vam nečije ponašanje smeta, kako se tada osećate, šta o tome mislite, kako to na vas utiče, i na kraju formulišite jasno zahtev i ono što želite da se učini povodom toga. U situaciji kada se pojavi neki problem, treba jasno izraziti ponašanje koje vam smeta, jer ako ne istaknete šta je ono što vam smeta, ne možete očekivati da će se to promeniti. Ako neko ne zna da vas povređuje, ne možete ga kriviti zbog toga, ali isto tako ne treba ni da trpite ono što vam ne prija. Ako ste definisali problem i posledice nečijeg problematičnog ponašanja, potrebno je još istaći na koji način možete rešiti određenu situaciju, jer bez konstruktivnog predloga kako da se nešto reši vaš stav može da se protumači kao agresivan. 

Postoji nekoliko ključnih karakteristika koje opisuju asertivnu osobu: kontakt očima je postojan, direktan i otvoren, položaj tela je u skladu s onim što osoba govori i naglašava važnost same poruke, gestovi su primereni i naglašavaju važne detalje, a ton je odmeren, jasan, glasan, ne preteći.

Za asertivno izražavanje karakteristične su i tzv. ja-poruke kojima govorimo o vlastitom stanju. „Ja sam tužna, nesrećna, ljuta… kada ti radiš...“ Ja-porukama drugima dajemo do znanja da je to o čemu pričamo proizvod našeg subjektivnog doživljaja (mišljenja, utiska, verovanja, osećanja) i da se drugi s tim mogu, ali i ne moraju složiti, jer i oni imaju pravo na svoj subjektivni doživljaj i odluku. Asertivnost je sposobnost osobe da se zauzme za sebe i da efikasno ispunjava svoje potrebe. To je vrsta ponašanja u kojem osoba aktivno napreduje prema svom cilju i sama preduzima korake za njegovo ostvarenje. Asertivna osoba kreira svoju sudbinu i upravlja svojim životom, bez obzira o kojoj je oblasti reč (posao, međuljudski odnosi, bliske veze, roditeljstvo...).

Asertivnost se baš kao i većina ljudskog ponašanja uči. Od rođenja dete najprirodnije teži zadovoljenju svojih potreba, i to odmah i neposredno. S vremenom, potrebe se socijalizuju i u kontaktu sa svojom okolinom dete uči šta je u tom okruženju prihvatljivo, poželjno i korisno ponašanje. Ako u detinjstvu niste naučili da se ponašate asertivno već ste usvojili defanzivno ili agresivno ponašanje, imate priliku da kao odrasla osoba radite na tome. Potrebno je samo da vežbate veštine izražavanja ličnih potreba i želja, zauzimanje za svoja prava, davanje pozitivnih i negativnih povratnih informacija, odbijanje neprihvatljivih zahteva itd. Kada se uvažavaju svoja i tuđa prava i želje, postoje veće šanse za zadovoljenje ličnih potreba i interesa. Asertivno ponašanje s vremenom vodi boljem prihvatanju sebe i boljoj kontroli sopstvenog ponašanja, što donosi jači osećaj zadovoljstva i povećava samopouzdanje. Asertivnom komunikacijom stičete bliskije odnose s drugima i povećavate šansu da u tom odnosu ostvarite svoje želje i potrebe.

Asertivnost je neophodna za zdravo funkcionisanje kako pojedinca tako i kompanije. Naučna istraživanja pokazala su da asertivni pojedinci znatno brže napreduju u karijeri nego njihove jednako stručne ali neasertivne kolege. Zato, komunicirajte asertivno: izrazite svoje ideje, želje, potrebe. Ne čekajte da drugi pročitaju vaše misli jer se to verovatno neće dogoditi. Kada vam asertivnost postane navika i svakodnevni način komuniciranja, pitaćete se kako ste ikada mogli funkcionisati bez nje.