Uvoz sirovina za prehrambenu industriju

Indeks članka
Uvoz sirovina za prehrambenu industriju
Stranica 2
Sve stranice

Stranica 1 od 2

Papirologija zbunjuje uvoznike

Iako ne spore potrebu za poboljšanjem kontrole kvaliteta i ispravnosti robe s kojom rade, uvoznici posebno ukazuju na probleme koje imaju zbog neuhodanosti novih procedura i promena u nadležnostima inspekcijskih organa. Nedoumice se posebno odnose na to da li se, kome i koje laboratorijske analize uzoraka plaćaju prilikom kontrole kvaliteta uvezene robe

Primena novog Zakona o bezbednosti hrane trebalo bi da obezbedi zdravstveno-higijensku sigurnost sirovina i proizvoda životinjskog i neživotinjskog porekla u prometu u Srbiji, ali je početak njegove primene doneo i neke novine u proceduri uvoza i kontrole koje zbunjuju, pre svega, uvozničke firme. Iako ne spore potrebu za poboljšanjem kontrole kvaliteta i ispravnosti robe s kojom rade, uvoznici posebno ukazuju na probleme koje imaju zbog neuhodanosti novih procedura i promena u nadležnostima inspekcijskih organa. Nedoumice se posebno odnose na to da li se, kome i koje laboratorijske analize uzoraka plaćaju prilikom kontrole kvaliteta uvezene robe.

Olja Mladenović

– Prema novom zakonu, kontrola robe na granici trebalo bi da bude pojednostavljena i da se ređe rade uzorkovanja za laboratorijske analize, ali se to ne dešava. Zapravo, i dalje se kontroliše apsolutno svaka pošiljka, a analize koje se sada plaćaju posredno, preko budžeta, skuplje su nego ranije, kada smo ih direktno plaćali laboratorijama. Inspekcijski organi od nas traže i da potpišemo izjavu da ćemo platiti troškove laboratorijskih analiza bez obzira na njihove rezultate, iako u Zakonu piše drugačije – kaže za Market Olga Mladenović, direktorka kompanije KUK iz Beograda, koja uvozi sirovine za prehrambenu i farmaceutsku industriju iz različitih evropskih zemalja.

Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, kaže za Market da uvoznici sada mešaju službene i posebne kontrole i da nedoumice postoje zbog toga.

– Službenu kontrolu, a to je svaka kontrola prilikom uvoza, kao i svako uzorkovanje u fabrikama, plaća onaj čija se roba kontroliše. Naknada za laboratorijske analize koje se tom prilikom rade plaćaju se na osnovu odluke Vlade donete 25. jula ove godine. Posebne kontrole, na koje se odnosi član 70 novog Zakona o bezbednosti hrane, a na koji se uvoznici pogrešno pozivaju, rade se prema planu monitoringa ili nadzora, kao novouspostavljenog principa kontrole uvoza, i njih plaća država iz budžeta.

Prema planu nadzora, koji će se obavezno praviti, godišnje će se uzorkovati od pet do deset odsto proizvoda na tržištu. Analizom tih uzoraka treba da se ustanovi da li su inspekcijski organi prilikom uvoza radili u skladu sa propisima, odnosno da li su uvoznici poštovali propise i uvozili robu koja zadovoljava zdravstveno-higijenske standarde. Posebnim kontrolama proverava se zapravo da li su pravila o bezbednosti hrane u potpunosti poštovana – kaže Pajkić.

Sistem kodova zamena za HACCP

Obaveza posedovanja HACCP sertifikata za proizvođače mesa i mleka najavljena je još Zakonom iz 2005. godine. Po tom, ali i po novom zakonu, svi koji rade sa drugim vrstama hrane i prehrambenih proizvoda mogu, ali i ne moraju imati taj sertifikat. Važno je da se tamo gde HACCP nije obavezan mora obezbediti mogućnost kontrole sledljivosti robe. Kako dobar sistem unutrašnje kontrole kvaliteta olakšava sistem eksterne kontrole, primena HACCP standarda generalno je dobra za poslovanje.

Dušan Pajkić kaže da će one kompanije koje u lancu snabdevanja tržišta hranom nisu zakonski obavezne da imaju HACCP sertifikat morati da imaju definisane pismene procedure kojima će moći da dokažu i pokažu inspekcijama da poštuju standarde.

– Inspektori će do kraja godine biti dobro obučeni za taj posao i pouzdano će moći da ocene da li nešto funkcioniše po HACCP-u ili ne – kaže Pajkić.

Svi učesnici na tržištu, kako objašnjava Siniša Kotur, moraju da imaju definisan sistem kontrole robe s kojom rade da bi se pouzdano moglo utvrditi gde je eventualni problem nastao. Veoma je važno da se može dokazati da je kompanija učinila sve što je bilo u njenoj moći da ne dođe do neke incidentne situacije.

– Sistemom kodova kao zamenom za HACCP standarde u onim oblastima u kojima ne postoji zakonska obaveza za posedovanje tog sertifikata, sva odgovornost za ispravnost hrane jeste na onome ko radi s njom i ko je dužan da obezbedi da roba bude ispravna za sledećeg u lancu. To je i osnova za uspostavljanje sistema brzog upozoravanja ostalih učesnika u lancu kada nastane problem, kako bi se znalo gde je roba isporučena, to jest da se povuče iz prometa ukoliko je potrebno – kaže Kotur i dodaje da je sistem kontrole sada postavljen tako da se ne kontroliše kvalitet i ispravnost robe koja se već nalazi na tržištu već proces njenog nastanka i prometa.

Gordan Dangubić, direktor predstavništva belgijske kompanije Barentz u Beogradu, koje se bavi uvozom sirovina za prehrambenu industriju, smatra da je diskutabilno da li će država u situaciji u kojoj jeste plaćati te posebne kontrole.

Direktorka KUK-a dodaje da su pojedine laboratorije i po stupanju novog zakona na snagu nastavile da traže da im se direktno plaćaju analize uzoraka robe iz uvoza jer njima sporo pristižu sredstva koja uvoznici u to ime uplaćuju u budžet Srbije.

Dušan Pajkić

– Postoji zato opravdani strah da nam laboratorije neće davati rezultate analiza dok im to ne bude plaćeno, što znači da robu nećemo moći da pustimo u promet, jer je to moguće jedino kada analiza potvrdi da ona zadovoljava sve standarde ispravnosti – kaže Mladenovićeva.

U predstavništvu Barentza, koje u Srbiji radi tek oko pola godine, obaveze prema budžetu na ime laboratorijskih analiza odmah plaćaju da ne bi dugo čekali rezultate.

– Ipak, postoji strah da laboratorije neće dati rezultate analiza dok im ne budu prebačena sredstva za urađeni posao – kaže Dangubić i dodaje da sada niko nije načisto s tim kako se primenjuje novi zakon. Prema rečima Dušana Pajkića, uvoznici su do sada, kada su analize direktno plaćali laboratorijama, mogli da utiču na rezultate ispitivanja kvaliteta, ali primenom novog sistema, po kome se analize plaćaju preko države, ta mogućnost je isključena.

– Mnogi su nam se žalili da laboratorije sada svoje analize naplaćuju skuplje nego kada su ih direktno naplaćivale od uvoznika i te navode ozbiljno ćemo ispitati – kaže Pajkić i dodaje da se neopravdano pravi problem oko primene novog carinskog postupka kontrole ispravnosti uvezene robe, i to verovatno zato što je raniji sistem nekome odgovarao.

Do sada su propisi obavezali inspekcijske organe da ispituju sve, a donošenjem zakona o zaštiti bilja i bezbednosti hrane uspostavljen je sistem monitoringa i poštovanja sledljivosti. Rezultat treba da bude smanjenje broja analiza

Direktorka KUK-a dodaje da uvoznici žele da se proces na carini završava brže i da ne bude skup.

– Postupak je i dalje veoma složen, spor i mnogo košta. Posebno je ekonomski neopravdano da se uzima toliko uzoraka koliko uzimaju naši inspekcijski organi. Problem je verovatno to što još nisu doneti svi podzakonski akti, koji inače prate svaki zakon, a bez kojih postoji zbrka. Ako znamo da je rok za njihovo donošenje godinu dana, onda možemo da kažemo da nas najmanje toliko dugo čekaju i sadašnji problemi prilikom uvoza – kaže Mladenovićeva.

Prethodna stranica - Sledeća stranica >>