Zeleni prsten oko Beograda

Radi podsticanja razvoja poljoprivrede grad je sproveo projekat dodele bespovratne pomoći od 100 miliona dinara. Projekat je nazvan Zeleni prsten i namenjen je proizvođačima voća i povrća s teritorije grada Beograda. Poljoprivrednici će sredstva moći da potroše za uvođenje nove tehnologije koja će doneti veće prihode

Na izvoznom planu Srbije, ali i Beograda, poljoprivreda beleži najbolje rezultate. Godišnje se iz Srbije izvezu velike količine voća i povrća, ali su potencijali poljoprivrede u Beogradu ipak veoma malo iskorišćeni. Tehnologija je zastarela, biljke se uzgajaju na tradicionalan način, malo je novih znanja, što umnogome onemogućava da prinos roda i zarada od njegove prodaje budu kao u razvijenim zemljama.

Zato je Gradska uprava, s gradonačelnikom Draganom Đilasom na čelu, rešila da pomogne poljoprivrednim proizvođačima koji žive na teritoriji Beograda. Osmišljen je projekat Zeleni prsten, koji podrazumeva dodelu podsticajnih sredstava u oblasti voćarstva i povrtarstva na teritoriji Beograda.

Za taj projekat izdvojeno je 100 miliona dinara, a maksimalni pojedinačni iznos subvencije je 2,2 miliona dinara. Poljoprivrednici su na veoma jednostavan način mogli da konkurišu: osim glavnog uslova da imaju prebivalište u Beogradu i da su vlasnici imanja, trebalo je da budu i finansijski sposobni da ulože 50 odsto ukupne cene podignutog novog zasada voća i povrća s opremom.

Predsednik komisije za dodelu subvencija, istaknuti novinar Zaharije Trnavčević, dao je ime ovom projektu, a učestvovao je i u njegovoj pripremi i realizaciji. U razgovoru za Market on je rekao da je cilj projekta da se pomogne našim poljoprivrednicima da na najsavremeniji način izgrade plastenike i voćnjake u kojima će uzgajati veću količinu biljaka ili sadnica i time ostvarivati veće prihode.

– Beograd ima veliki agrarni pojas na kome se proizvodi hrana, ali to nije dovoljno za dvomilionski grad, pa se hrana doprema iz udaljenih delova Srbije. Neophodno je da se poveća proizvodnja u okolini Beograda i zato ovim projektom želimo da omogućimo da se na gazdinstvima uvede najnovija tehnologija koja će doneti prihode kakve dobijaju farmeri u najrazvijenijim zemljama Evrope.

Poljoprivrednici koji su dobili sredstva dužni su da prođu stručnu obuku u Zelenom hitu kod profesora Nebojše Momirovića, jednog od naših najboljih znalaca iz oblasti uzgajanja voća i povrća pod plastenicima, ali i na otvorenom. Ta obuka podrazumeva usvajanje novih znanja o proizvodnji rasada, tehnikama gajenja i zaštiti useva. Poljoprivrednici će naučiti kako da, na primer, u plasteniku na metru kvadratnom uberu 30 kilograma paradajza umesto osam, koliko je trenutno prosek kod nas – kaže Trnavčević.

Na projekat se u propisanom roku prijavilo stotinak poljoprivrednih gazdinstava, a početkom maja šestočlana komisija utvrdila je da 57 gazdinstava ispunjava uslove i s njima su sklopljeni ugovori o dobijanju bespovratnih sredstava.

Dobijena sredstva poljoprivrednici će moći da koriste za podizanje novih zasada voća (jagode, maline, kupine, borovnice, ribizle, trešnje, stono grožđe, jabuke, kruške, breskve – nektarine, kajsije, šljive), uz nabavku i postavljanje prateće opreme za zaštitu i navodnjavanje tih zasada i za podizanje novih zasada povrća s nabavkom i postavljanjem plastenika sa sistemom za navodnjavanje. Ti zasadi predstavljaće početak mreže oglednih farmi na kojima će sve biti urađeno kao u razvijenim zemljama, gde su prihodi mnogostruko veći nego u Beogradu i Srbiji.

Oni su dužni da naprave moderan dvoslojni plastenik kakav se pravi svuda u svetu, s većom kubaturom vazduha, kontrolisanim provetravanjem, sistemom kap po kap za pojenje biljaka, određenim brojem sadnica u skladu s površinom zemljišta na kojoj će se stavljati zasad. Kod nas se, na primer, na jedan hektar sadi u proseku 1.500 sadnica jabuka, dok se u EU sadi 3.700 sadnica, pa je tada rod težak 50 tona jabuka prve klase.

Prema podacima Zavoda za informatiku i statistiku Beograda za 2008. godinu, na teritoriji grada nalazi se 218.055 hektara poljoprivrednog zemljišta ili 67,5 odsto ukupne teritorije, od čega je pod voćnjacima 15.341 hektar ili sedam odsto, vinogradima 2.892 hektara, to jest jedan odsto, i pod povrtnim biljem 22.398 hektara ili 10,3 odsto. Na teritoriji Beograda, prema podacima Uprave za trezor Ministarstva finansija iz aprila 2009. godine, ima 15.348 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

Prestonica ima veliki potencijal poljoprivredne proizvodnje jer se u 14 od 17 opština nalaze velike površine poljoprivrednog zemljišta. Unapređenjem i osavremenjavanjem proizvodnje mogu se postići bolji prinosi, ali i prihodi će biti veći nekoliko puta nego ranijih godina.

U Sekretarijatu za privredu grada Beograda utvrdili su da proizvodnja voća i povrća predstavlja najproduktivniju granu poljoprivredne proizvodnje, koja nadmašuje rentabilnost drugih i kojom se ostvaruje od deset do petnaest puta veća vrednost proizvodnje po hektaru nego u proizvodnji pšenice i kukuruza, pa je to razlog zbog kojeg je i odlučeno da projekat Zeleni prsten, za početak, obuhvati te dve grane poljoprivrede.

Iz Uprave za poljoprivredu za naš časopis rekli su da već godinama na razne načine podstiču razvoj poljoprivrede u Beogradu, a da je ovaj projekat potpuno nova ideja.

– Cilj dodele ovih podsticajnih sredstava jeste da se podstakne intenzivna, tehnološki napredna proizvodnja voća i povrća na teritoriji grada Beograda, a da se istovremeno promoviše život na selu i utiče na povratak mladih na selo, da se tehnologija proizvodnje visokokvalitetnog i zdravstveno bezbednog voća i povrća proširi kod najvećeg broja proizvođača, te da se obezbedi normalno snabdevanje gradskih pijaca i veletrgovina, kao i jačanje izvoznih aktivnosti.

Zaharije Trnavčević

Imajući u vidu veliku zainteresovanost poljoprivrednika, kao i očekivane efekte ovog projekta, planirano je da se nastavi njegovo finansiranje – kažu u Upravi za poljoprivredu.

Predsednik komisije za dodelu podsticajnih sredstava u okviru projekta Zeleni prsten Zaharije Trnavčević takođe nam je rekao da je ovaj projekat samo početak razvoja poljoprivrede na teritoriji grada Beograda i da će se nastaviti, ali i širiti.

– Zeleni prsten je prvi projekat na teritoriji grada koji daje subvencije poljoprivrednicima i narednih godina biće proširen na uzgajanje domaćih životinja, krava, ovaca, svinja...

I tada će poljoprivrednici prolaziti obuku, pa će moći da nauče kako i čime da hrane svoje krave da bi davale više mleka i da bi njima bilo isplativo da ih i dalje uzgajaju.

Sva dosadašnja iskustva iz razvijenih zemalja pokazuju da se uložena sredstva vraćaju u roku od godinu dana i da vam pri tom ostane pristojna suma za život i dalja ulaganja – objašnjava Trnavčević.

Grad Beograd izdvojio je novac da pomogne poljoprivrednicima da na nove načine, koristeći novu tehnologiju, povećaju prihode, ali im neće pomagati i oko plasmana robe. Zato se kao drugi korak plana pomoći nameće ideja da se na teritoriji grada formira zemljoradnička zadruga koja će okupljati proizvođače, imati uvid u proizvodnju i ponudu svih poljoprivrednika i pronalaziti kupce za njihove proizvode.

U Beogradu ne postoji nijedna zamljoradnička zadruga, dok je u svetu to uobičajena praksa. Službe grada Beograda potrudiće se da podstaknu poljoprivrednike da se ujedinjuju i formiraju zadruge jer će na taj način mnogo lakše i efikasnije poslovati.

Na tribinama koje su održane povodom prezentovanja ovog projekta poljoprivrednici su bili jednoglasni u oceni da je ovaj projekat potreban i da im je drago što je neko od nadležnih shvatio da treba obratiti pažnju na zemljoradnike. Oni smatraju da će korist od projekta imati i grad, ali i država, kada roba bude ponuđena za izvoz.

Prvi rezultati projekta očekuju se već sledeće godine, kada će uslediti i njegov nastavak.