Unaprediti regionalne ekonomske odnose

Kompanije u regionu trebalo bi da se sve više povezuju i da zajednički krenu na treća tržišta na kojima su nekada zajednički radile i bile čak lideri u nekim poslovima u oblasti građevine, energetike, metalurgije... Suštinsko pitanje je kako da iskoristimo tradicionalnu upućenost naših privreda jedne na druge za brži izlazak iz ekonomske krize i veće ekonomsko povezivanje

Ciljevi privrednog razvoja srbije i hrvatske, ali i ostalih zemalja našeg regiona, jesu ubrzani ekonomski napredak kroz tranzicione reforme i stvaranje uslova za što brže i bezbolnije integrisanje u evropsku uniju. Na tom putu dalje unapređenje regionalne saradnje i srbiji i hrvatskoj treba da omogući uspešnu realizaciju strategije izvozno orijentisanog privrednog rasta.

Za to je potrebna veća i kvalitetnija međusobna privredna saradnja u regionu, tj. Razvoj regionalne ekonomije. Kompanije u regionu treba da se sve više povezuju i da zajednički krenu na treća tržišta na kojima su nekada zajednički radile i bile čak lideri u nekim poslovima u oblasti građevine, energetike, metalurgije... Suštinsko pitanje je kako da iskoristimo tradicionalnu upućenost naših privreda jedne na druge za brži izlazak iz ekonomske krize i veće ekonomsko povezivanje.

Očekuje se da u aktuelnim ekonomskim uslovima na poslovnu klimu u regionu pozitivno deluje primena sporazuma CEFTA, koji predviđa dalji razvoj trgovinske saradnje između zemalja regiona i stvaranje zone slobodne trgovine do kraja 2010. godine. Za sve zemlje CEFTA region je, kao tržište od oko 30 miliona potrošača, značajan za spoljnotrgovinsku i širu ekonomsku saradnju, a posebno za Srbiju, koja na njega plasira oko trećinu svog ukupnog izvoza u svet, i drugi je po važnosti, posle EU. Srbija je u članice CEFTA investirala preko 1,1 milijardu evra, dok je iz ovog regiona u Srbiju uloženo preko 600 miliona evra.

Ipak, u sprovođenju tog sporazuma bilo je i još ima poteškoća, a poseban problem predstavljaju razne vrste necarinskih barijera. Međusobno nepriznavanje sertifikata o kvalitetu predstavlja ozbiljan problem za sve privrede regiona, pa je neophodno da privredne komore zemalja članica nastave da insistiraju kod svojih vlada da se maksimalno ubrzaju aktivnosti na donošenju relevantnih sporazuma i protokola o međusobnom priznavanju sertifikata, uverenja i drugih dokumenata.

Privredna saradnja Srbije i Hrvatske poslednjih nekoliko godina beleži stalan rast. Kao spoljnotrgovinski partner u ukupnom srpskom izvozu u 2009. godini Hrvatska je zauzimala deseto, a u uvozu jedanaesto mesto.

Srbija je, kao i većina zemalja CEFTA, u potpunosti liberalizovala trgovinu industrijskim proizvodima, a kod poljoprivrednih proizvoda određen stepen zaštite ostao je samo u trgovini s Hrvatskom. U 2009. godini obavljeni su pregovori o daljoj liberalizaciji poljoprivrednih proizvoda između članica CEFTA, pa su se Srbija i Hrvatska dogovorile o faznom snižavanju ili ukidanju preferencijalnih carina i povećanju kvota u okviru dvogodišnjeg perioda.

U sklopu prve faze predviđeno je snižavanje preferencijalnih carina za 50 odsto i povećanje obima kvota za 100 odsto (od čega su izuzeti duvan, cigarete, šećer i šećerni sirup). U drugoj fazi, carine u okviru kvota treba da budu ukinute, a obim kvota udvostručen. Interes privrede je da ta dodatna liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima što pre počne da se primenjuje. Prethodno je potrebno da sve članice CEFTA ratifikuju aneks sporazuma koji se odnosi na poljoprivredu.

U Srbiji je stvoren povoljan ambijent za strane ulagače, a ulaganja hrvatskih preduzeća u Srbiji postaju sve značajnija. Danas preko 200 hrvatskih firmi posluje u Srbiji. Hrvatska je na šestom mestu kao strani ulagač u našoj zemlji, a preduzeća iz te susedne zemlje do sada su u srpsku privredu uložila oko 500 miliona evra, što je oko 19 odsto ukupnih hrvatskih ulaganja u inostranstvo.

Struktura hrvatskih ulaganja u Srbiji po delatnostima ukazuje da je najviše sredstava uloženo u poljoprivredu, lov i usluge (47 odsto); proizvodnju ostalih nemetalnih i mineralnih sirovina (19 odsto); proizvodnju hrane i pića (18 odsto); proizvodnju mašina i uređaja (dva odsto); proizvodnju električnih mašina i aparata (dva odsto); osiguranje i penzijske fondove, osim obaveznog osiguranja (dva odsto); trgovinu na veliko i posredovanje u trgovini (dva odsto).

S druge strane, ukupna ulaganja Srbije u Hrvatsku veoma su mala, oko 20 miliona evra, i u toj zemlji posluje samo desetak naših predstavništava, čime ne možemo da budemo zadovoljni. Razlozi za takvu situaciju delom leže u činjenici da privatizacija i celokupan proces restrukturiranja privrede u Srbiji kasni za regionom, posebno Hrvatskom, gde su ti procesi praktično završeni.

Do sada je bilo nekoliko neuspešnih pokušaja privatizacija hrvatskih firmi od strane srpskih preduzeća.

Da bi se međusobna saradnja razvijala, neophodno je da se obezbedi prohodnost za srpski kapital u Hrvatskoj. To se, očigledno, teško može ostvariti na nivou pojedinačnih pokušaja, tako da je, verovatno, potrebno dogovarati se na visokom državnom nivou. Pojedini naši privrednici misle da je politički vrh Hrvatske naklonjen investicijama iz Srbije, ali da tržište još uvek ne prihvata srpske investicije kao dobrodošle. Ukoliko bi se striktno uveo princip reciprociteta, koji neki zagovaraju, to bi vodilo izbalansiranim ekonomskim odnosima, ali verovatno na nižem ukupnom nivou.

Zato Srbiji ne treba da bude cilj sužavanje međusobne privredne saradnje, već da je obostranim naporima što više poveća i očekuje punu podršku hrvatskih državnih struktura, tim pre što su pojedine srpske kompanije spremne, poseduju znanje, kadrove i međunarodno iskustvo za takve poduhvate (posebno one iz oblasti konditorske industrije i telekomunikacija).

Za unapređenje privredne saradnje Srbije i Hrvatske neophodno je otkloniti debalans u razmeni na našoj strani, koji ne predstavlja samo posledicu tržišnih mehanizama nego i još uvek prisutne negativne percepcije proizvoda iz Srbije na tržištu Hrvatske. Na obe strane postoje i razne necarinske prepreke u trgovini koje otežavaju međusobnu razmenu, a na čijem otklanjanju treba stalno raditi.

Struktura srpske robe u robnoj razmeni s Hrvatskom je nepovoljna, dominantne su sirovine i repromaterijal, kao i proizvodi nižih faza obrade. Realne izvozne mogućnosti srpskih firmi na tržištu Hrvatske postoje za: sveže voće, meso i mesne prerađevine, vino i alkoholna pića, građevinski materijal i metalnu žicu i mrežu, proizvode crne i obojene metalurgije, metalsku i mašinsku industriju, farmaceutske proizvode i auto-industriju.

Malo je primera viših oblika privredne poslovno-tehničke saradnje između preduzeća iz Hrvatske i Srbije, kao što su zajednička ulaganja, kooperacija i dr. Tehnološka povezanost iz prethodnog perioda trebalo bi da predstavlja jednu od osnova za pokretanje i obnavljanje viših oblika saradnje, koje realno postoje u mašinogradnji, elektroindustriji, energetici, proizvodnji telekomunikacione opreme, tekstilnoj, kožarsko-prerađivačkoj, drvnoprerađivačkoj i poljoprivredno-prerađivačkoj industriji i u oblasti IT tehnologija, kao i u zajedničkom nastupu u regionalnim projektima na trećim tržištima.

U tom smislu dobro bi bilo iskoristiti potencijale koje pruža Sporazum o ekonomskoj saradnji Srbije i Hrvatske, koji su juna 2009. godine u Zagrebu potpisali predstavnici vlada dveju zemalja. Taj sporazum predviđa zajednički nastup i saradnju dveju država i njihovih kompanija na tržištima u regionu, Rusiji i drugim tržištima. U prilog tome idu i teritorijalna bliskost, nepostojanje jezičkih barijera, značajan stepen kompatibilnosti privreda...

Prioriteti u međusobnoj ekonomskoj saradnji jesu:

• rešavanje imovinsko-pravnih pitanja preduzeća,
• aktivnosti za stvaranje uslova za plasman kapitala srpskih firmi u Hrvatskoj,
• regionalna saradnja (Savet za regionalnu saradnju, saradnja u Dunavskoj i Savskoj komisiji, Jadranski evroregion),
• ugovorno regulisanje preostalih važnih oblasti saradnje (standardizacija, saobraćaj itd.),
• intenziviranje saradnje u procesu evropskih integracija,
• uspešno ostvarivanje saradnje u okviru regionalnih inicijativa (izgradnja naftovoda Konstanca–Pančevo–Omišalj–Trst),
• program prekogranične saradnje iz pretpristupnih fondova EU.

Jedan od veoma važnih, međusobno nerešenih problema, jeste i pitanje imovine i imovinskih prava preduzeća. Rešavanje nabrojanih problema, inicijativa i prioriteta treba da bude stalni zadatak nadležnih državnih institucija, ministarstava, nadležnih stručnih službi i uprava Srbije i Hrvatske, kao i privrednih komora dveju zemalja.

Foto: Dragana Đorović