Svet ne ceni naše plavo blago
Potencijali za izvoz šljive i suve šljive nisu u potpunosti iskorišćeni. Očekuje se da veće količine šljive, sveže i sušene, krenu na tržište Rusije, ali samo pod uslovom da roba bude kvalitetna i da se uspostavi kontinuitet u snabdevanju tog ogromnog tržišta
Za šljivu se često kaže da je brend Srbije, ali je očigledno da potencijal koji to voće ima nije dovoljno iskorišćen. S godišnjom proizvodnjom od 600.000 tona plavog blaga, Srbija spada u red svetskih proizvođača. Ipak, dve trećine roda šljive završi u rakiji. Proizvede se svega 6.000 tona suve šljive, od čega se trećina izveze na rusko tržište. Prošle godine, ilustracije radi, iz Srbije je izvezeno ukupno 28.000 tona šljive.
Peti sajam šljive u Osečini, koji je održan krajem avgusta, iskorišćen je da se naprave preseci i utvrde dalji koraci u proizvodnji tog voća u Srbiji. Sa stanovišta srpskih proizvođača, posebno je bila važna srpsko-ruska konferencija o suvoj šljivi nakon koje su jasno iskazane razlike u shvatanju naših potencijala između predstavnika našeg Ministarstva poljoprivrede i ruskih poslovnih ljudi.
Naime, predstavnici Ministarstva poljoprivrede tvrde da Srbija ima potencijal za veliki izvoz i dobar kvalitet robe, dok ruski biznismeni misle da na tome još mnogo treba da se radi.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin podsetio je u Osečini da je naša zemlja po proizvodnji šljive na drugom mestu u Evropi, posle Rumunije, dok je u svetu četvrta, iza Rumunije, SAD i Kine. Za poslednje dve godine u našoj zemlji podignuto je 4.000 hektara novih zasada voća kako bi se obnovili oboleli šljivici koji se krče. Država stimuliše izvoz šljiva i proizvoda od šljiva sa pet do 50 odsto vrednosti tog izvoza, dok se sa 30 odsto vrednosti stimuliše i podizanje novih sušara za šljive. Novac za stimulacije namenjen je samo individualnim proizvođačima, a ne i krupnim posednicima i kompanijama.
Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Konuzin i predstavnici pojedinih ruskih kompanija istakli su da je Rusija zainteresovana za suvu šljivu iz Srbije, ali da je uslov za uvoz da se poboljša kvalitet tog voća. Oni su naglasili i da bi država morala da garantuje kvalitet izvoznih artikala, kao i da je potrebno da se izmene carinski propisi koji bi olakšali uvoz voća u Rusiju kako bi se ruske kompanije opredelile da sadašnji uvoz iz SAD zamene uvozom srpskih proizvoda.
Ambasador Konuzin rekao je da je konferencija u Valjevu dobra prilika da se zajednički razmotre neka od pitanja bilateralnih odnosa, posebno u oblasti izvoza suve šljive. Konuzin je naveo da je rusko tržište spremno da preuzme svu proizvedenu količinu suve šljive iz Srbije, pod uslovom da ona odgovara po kvalitetu i ostalim kriterijumima.
On je ocenio da se srpski proizvođači sporo organizuju da te mogućnosti iskoriste i rekao da se nada da će osnivanje Srpske nacionalne asocijacije proizvođača šljive u Valjevu doprineti da u Srbiju više iz Rusije ne dolaze nakupci i kamionima preuzimaju šljivu, već da će to voće ubuduće biti nuđeno na jednom mestu.
Učesnici skupa upozorili su da, iako Srbija možda ima i najkvalitetnije šljive na svetu, izvoz ni izdaleka ne zadovoljava kada se ima u vidu mogućnost da Srbija može da proizvede 10.000 tona suve šljive.
Mogućnost izvoza ne koristi se dovoljno zbog neorganizovanosti proizvodnje, proizvođača i izvoznika, iako Srbija jedina ima zaključen Sporazum o slobodnoj trgovini s Ruskom Federacijom, koji omogućava bescarinski izvoz robe na to veliko tržište. Očekuje se zato da će osnivanje Srpske nacionalne asocijacije proizvođača šljive u Valjevu doprineti da se otklone te slabosti i izvoz suve šljive na rusko tržište ubrzo znatnije poveća.
Predstavnici uvoznika šljive iz Rusije istakli su da iako Srbija ima najkvalitetniju suvu šljivu, koju već decenijama izvozi u tu zemlju, mnoge ruske kompanije s tim nisu upoznate. Ruski poslovni ljudi malo znaju o kvalitetu i cenama srpske šljive, jer naše kompanije malo rade na marketingu i promociji suve šljive, koju sada Rusi kupuju u Čileu, Argentini i SAD.
Predsednik Srpske nacionalne asocijacije proizvođača suve šljive Živojin Plavšić rekao je za Market da su predstavnici ruskih kompanija zadovoljni onim što su videli i da se uskoro očekuje potpisivanje prvih ugovora o izvozu suve šljive na rusko tržište.
– Za početak hoćemo da u Rusiju, kao asocijacija, izvezemo 1.000 tona suve šljive. Dugoročni cilj je da za pet ili šest godina izvozimo oko 25.000 tona tog proizvoda, baš kao što smo tokom devedesetih, pre ekonomskih sankcija, i činili – tvrdi Plavšić.
On dodaje da u tu akciju mora da se uključi i Ministarstvo poljoprivrede, na isti način na koji se uključilo i u podizanje novih vinograda. Obrazlažući moguću cenu šljive, budući da je ove godine rod bio loš, Plavšić kaže da najkvalitetnija šljiva, koja će se izvoziti u različitim oblicima, ne bi trebalo da bude ispod 150 dinara po kilogramu.
Tekst: Katarina Lazarević
Foto: arhiva Marketa
