Porodična farma koza sa mlekarom za preradu kozjeg mleka Selekt milk u Inđiji jedan je od najvećih i najsavremenijih pogona te vrste u Evropi. Selekt milk nastao je iz firme koja se bavila proizvodnjom mašina od 1978. godine, ali se njen vlasnik i sadašnji direktor farme koza i mlekare Milovan Bulatović 2003. godine okrenuo kozarstvu, kozjem mleku i proizvodima od njega. Te godine Bulatović je iz Nemačke uvezao matično stado od 27 koza. Zajedno sa sestrom 2004. godine uložio je sredstva i na mestu nekadašnje male farme podigao savremeni objekat za uzgoj i selekciju mlečnih koza, a sir i ostali mlečni proizvodi pravljeni su u maloj mlekari u domaćinstvu.

– Pravili smo male količine sira koji smo kasnije unapredili, tako da se on danas može naći na policama najvećih trgovinskih lanaca u zemlji. Ništa od toga ne bismo postigli da nije bilo odlične saradnje sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu, čiji su nas stručnjaci pratili od početka i bez kojih ne bismo uspeli jer je u našoj zemlji malo poznata tehnologija proizvodnje kozjeg sira – priča za Market Milovan Bulatović.

Selekt milk raspolaže sopstvenim poljima za uzgoj kvalitetne hrane za koze, koje uglavnom jedu detelinu koja nije prskana niti đubrena veštačkim đubrivom, zatim kukuruz, zob i ječam, a suncokretova i sojina sačma koje se dodaju imaju sertifikat da nisu genetski modifikovane. Farma Selekt milka danas broji oko 350 koza, jarića i jaraca. Pravi zamah poslovanju sa kozjim mlekom i izgradnji savremenog mlekarskog postrojenja omogućio je kredit Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj koji su Bulatovići dobili 2007. godine.

To im je omogućilo ne samo da izgrade modernu mlekaru koja zadovoljava HACCP i ISO standarde već i da dobijena sredstva vraćaju kroz prodaju svojih proizvoda školskim i predškolskim ustanovama u Novom Sadu i Institutu u Sremskoj Kamenici.

Kapacitet mlekare Selekt milk je 12.000–15.000 litara mleka na dan, ali se trenutno prerađuje samo oko 800 litara, i to pre svega zato što u Srbiji nema dovoljno kozjeg mleka, a posebno ne kvalitetnog. Svi kooperanti od kojih Selekt milk uzima sirovinu nalaze se u Vojvodini.

– Povećanje prerade zavisi od plasmana robe, ali čak i kada bismo uspeli da otkupimo sve kozje mleko koje se proizvodi i kada bi ono zadovoljavalo naše standarde kvaliteta, mogli bismo da preradimo četiri-pet hiljada litara dnevno. Cilj nam je da otkupimo sve kozje mleko iz Vojvodine iako nam se javljaju i proizvođači iz drugih delova zemlje. Iako su nam kapaciteti znatno veći od trenutnog potencijala tržišta, nećemo kombinovati proizvodnju sa kravljim mlekom niti ćemo kapacitete koristiti za preradu kravljeg mleka. Pogon znatno veći od potrebnih kapaciteta morali smo da izgradimo da bismo zadovoljili sve odredbe Pravilnika Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji određuje uslove za podizanje takvih pogona – objašnjava Bulatović.

Inače, u Selekt milk ukupno je uloženo tri i po miliona evra, od čega je 850.000 dobijeno u vidu kredita.

– Da bi se celokupna investicija zatvorila, potrebno nam je još 400.000 evra koje bismo uložili u nabavku punionice, opremanje sirane, nabavku laktofriza i pomoć kooperantima da bismo dobili što kvalitetnije sirovo mleko – navodi Bulatović.

Ipak, sve što su do sada uradili, kako kaže, može da stane jer Selekt milk na raspolaganju nema obrtnih sredstava, pošto je raspoložive zalihe potrošio na otkup mleka.

– Problem nam predstavlja to što delom proizvodnje otplaćujemo kredit, pa iz prodaje nemamo priliv iz koga možemo da plaćamo otkup, već smo to do sada uglavnom radili iz sopstvenih sredstava. Imamo odličnu saradnju sa šest kooperanata iz Vojvodine kojima smo pomogli da usavrše uzgoj koza i da proces dobijanja mleka i njegov transport prilagode standardima mlekare – kaže Bulatović.

U Selekt milku trude se da očuvaju kvalitet proizvoda jer su selekcijom grla na farmi i kod kooperanata uspeli da dobiju mleko koje nije potrebno ni pasterizovati.

– Pošto Selekt milk proizvodi sirovo mleko nekoliko puta bakteriološki ispravnije nego što zahtevaju propisi EU za pasterizovano mleko, mogli bismo da izađemo na tržište i sa nepasterizovanim mlekom, pomuženim, separiranim, ohlađenim na četiri stepena, koje odmah ide u prodaju – ističe Bulatović.

Veliki problem Bulatovića jeste osiguranje plasmana sadašnje proizvodnje Selekt milka u trgovinske lance, i to za one količine koje se ne isporučuju za otplatu kredita. Iako se proizvodi Selekt milka danas mogu naći u trgovinskim lancima Idea, Delta, Mercator, Rodić i prodavnicama specijalizovanim za mleko na beogradskim pijacama, Bulatovići nisu zadovoljni plasmanom.

– Za to je potreban dobar marketing i organizovana služba plasmana. Da bi se više robe prodalo, potrebno je i da potrošači budu više informisani o značaju i kvalitetu kozjeg mleka i sira, kao i da postoje veće mogućnosti za otkup sirovog mleka potrebnog kvaliteta. Veliki problem predstavljaju i predrasude prema kozjem mleku i proizvodima od njega. Zato je važna edukacija, za šta su takođe potrebna velika sredstva koja Selekt milk nema jer smo, osim kredita pokrajine, u mlekaru i farmu uložili i sva svoja sredstva – kaže Bulatović. Da bi poboljšao prodaju svojih proizvoda, Selekt milk stalno organizuje promocije u trgovinskim lancima Mercator i Rodić. Za te poslove angažovani su posebni kadrovi koji štite proizvode Selekt milka od konkurencije na tržištu i u prodajnim objektima.

– Proizvođač danas nimalo nije zaštićen. Zato smo morali da angažujemo timove koji organizuju promocije subotom, nedeljom i utorkom, jer takve akcije podižu prodaju, što je osnovni uslov da biste se zadržali na policama. Ipak, najveći problem i dalje nam predstavljaju predrasude velikog broja ljudi prema ukusu i kvalitetu kozjeg mleka. Ipak, raduje nas činjenica što mnogo mladih ljudi svesno dolazi i kupuje proizvode od kozjeg mleka jer želi da se hrani kvalitetno i veoma dobro zna hranljive i zdravstvene vrednosti tih namirnica – objašnjava Bulatović. Veliko ulaganje Selekt milka u poboljšanje tržišnog potencijala i konkurentnosti predstavlja i redizajniranje ambalaže i promena veličine pakovanja za sve proizvode.

– Morali smo to da uradimo da bismo privukli kupce jer je danas na policama trgovinskih radnji malo mesta, a ponuda je velika. Budući da je predrasuda prema kozjem mleku i proizvodima od njega veoma raširena, ako ne pratite zahteve tržišta i ne borite se na prodajnom mestu, ne možete da računate na tržišni uspeh – kaže Bulatović. Inače, za razliku od Srbije, u kojoj prema kozjem mleku, surutki, jogurtu i drugim proizvodima od njega postoje jake predrasude, u Evropi se te namirnice smatraju gotovo lekom. U Selekt milku zato su sigurni da bi uz odgovarajuću marketinšku podršku njihova surutka od kozjeg mleka mogla da postane srpski izvozni brend.

– U mlekarstvu nema improvizacije jer su kozje mleko i surutka preventiva, hrana i lek. Na zapadu je surutka osnovni sastojak svega što ulazi u sastav hrane za sportiste i decu. A surutka je istovremeno zagađivač životne sredine i zdravi deo mleka. Mi smo iskoristili taj nusproizvod u proizvodnji sira i umesto da njime zagađujemo okolinu, mi ga prerađujemo, pasterizujemo, dodajemo mu inulin i probiotsku kulturu, posle čega to postaje napitak koji veoma pomaže obnovi organizma, naročito kod oboljenja jetre – priča Bulatović.

A mnogi ne znaju, dodaje Bulatović, da se kozje mleko mnogo brže (tri-četiri puta) vari od kravljeg, da utiče na bolju probavu, poboljšava imunitet, rešava probleme jetre, bronhitisa, pomaže kod alergija i popravlja raspoloženje. U Selekt milku spremaju se i za izvoz svojih proizvoda, za šta su već dobili izvozni broj, a planiraju i da podnesu zahtev za dobijanje izvoznog broja i u zemlje EU. Preduslov za to su najsavremenija italijanska oprema i tehnologija katedre za mlekarstvo i stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. – Ubeđeni smo da pravi rad ima svoju cenu i da će se nekada isplatiti sve što smo uradili. Radimo polako, ali smo uporni jer u tome vidimo perspektivu kao i dvadesetak zaposlenih na farmi i u mlekari – kaže Bulatović.

Proizvodi:

Milovan Bulatović poželeo je pre desetak godina da živi mirnije i predložio sestri da se udruže i zajedno započnu posao, najpre sa uzgojem koza, a kasnije i sa proizvodnjom kozjeg mleka i ostalih proizvoda od njega.

– Ideju da se bavim uzgojem koza i proizvodnjom mleka i ostalih proizvoda od njega dobio sam tokom jedne posete Nemačkoj pre više godina. Tada sam tamo imao priliku da posetim jednu malu porodičnu mlekaru koja uživa veliki ugled, a njeni proizvodi veoma su cenjeni. Pomislio sam odmah da bih i ja time mogao da se bavim, pogotovo što uslovi u kojima se to tamo radilo nisu bili baš onako besprekorni kao što sam očekivao. Kasnije se ispostavilo da to ovde tako ne može već da morate da poštujete more propisa da biste se uopšte mogli baviti takvom proizvodnjom – priča Bulatović.

Inače, tradicija uzgoja koza i korišćenja kozjeg mleka i sira u porodici Bulatović iz Inđije stara je gotovo ceo vek. Naime, Milovanov deda, koji je poživeo 103 godine, uvek je gajio koze, pio kozje mleko i jeo kozji sir. I bio, kažu Bulatovići, veoma zdrav.

Uz pomoć struke i pomoć struci

Mlekara Selekt milk i pripadajuća farma mlečnih koza u Inđiji ne čine samo preduzetničku firmu već i razvojni centar kozarstva i mesto gde budući stručnjaci sa poljoprivrednih fakulteta u Novom Sadu i Beogradu stiču neprocenjiva iskustva u struci.

– Rezultati do kojih smo došli tokom višegodišnjeg rada na uzgoju koza i razvoju tehnologija prerade kozjeg mleka korišćeni su za nekoliko magistarskih i doktorskih radova na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Naime, sve podatke i parametre u praćenju razvoja životinja i procesa prerade mleka i proizvodnje ostalog asortimana šaljemo pomenutim naučnim ustanovama. To su, pre svega, podaci o mlečnosti i hemiji mleka svake koze, selekciji svakog grla, uticaju jarenja na podmladak i prirast jarića...

Dolaze nam i studenti iz Novog Sada i Beograda da se na terenu upoznaju s onim što uče – kaže Bulatović.