Organska proizvodnja žitarica

Specijalitet porodičnog gazdinstva Mamužića jeste uzgoj i prerada žitarica, njihovo ljuštenje i mlevenje na vodeničkom kamenu, kao i proizvodnja pšeničnog, ječmenog, ovsenog, ražanog i kukuruznog integralnog brašna. Među žitaricama koje uzgajaju jeste i spelta pšenica, sorta stara nekoliko hiljada godina

Na porodičnom imanju u selu Ljutovu nadomak Subotice, Josip Mamužić, vlasnik Biofarme Mamužić, počeo je 2003. godine da se bavi organskom proizvodnjom žitarica i povrća. Posle prelaska iz konvencionalne u organsku proizvodnju, koji traje od jedne do tri godine, 2006. svih devetnaest hektara na kojima se prostiru Mamužićeve parcele dobilo je sertifikat i zvaničan status organike. Biofarma Mamužić ubrzo je, osim sertifikata kuće Organic Control System iz Subotice, dobila i međunarodni EU sertifikat mađarske sertifikacione kuće Biokontrol Hungaria, a 2009. godine i sertifikat beogradskog ogranka švajcarske kontrolne grupe SGS.

– Da bi se dobio sertifikat za organsku proizvodnju, moraju se poštovati strogi principi. Izuzetna pažnja poklanja se kvalitetu i održavanju zemljišta i vode, kao i održavanju biodiverziteta i očuvanju ekološkog optimuma. Dok traje period konverzije, kao ni posle toga, zemljište ne sme da se posipa pesticidima, veštačkim đubrivom, aditivima, jonizujućim zračenjem, hormonima rasta niti bilo kojim drugim hemijskim preparatom.

Sertifikaciona kuća prati proizvodnju tokom zasejavanja cele vegetacije, ali i tokom prerade. Prati se unos sirovina u magacine, meri se količina koja je otpala u preradi, vodi se računa o načinu pakovanja, o ambalaži i o distribuciji, pa čak i o tome ko su kupci. Ni u jednom trenutku ne sme da se pojavi više od procenjene količine prinosa. Posle ubiranja prinosa, sumiraju se rezultati i na osnovu njih se obavlja sertifikacija – objašnjava za Market Josip Mamužić.

Na porodičnoj farmi Mamužića Josip je nosilac posla, sve se obavlja pod njegovom kontrolom, ali veliku pomoć pružaju mu supruga Ruža, deca Tanja i Filip i baka Jelena, dok za poslove oko povrća, posebno kada na red dođe ubiranje plodova ili kada se sprema isporuka za prerađivače, zapošljavaju i po deset sezonskih radnika. Poslove su, prema Josipovim rečima, podelili prema mogućnostima.

Supruga, po struci knjigovođa, pomaže kad god može, a najčešće se bavi pakovanjem i radi s radnicima. Trinaestogodišnji sin već dosta dobro barata traktorom, a zna i s računarom, tako da se angažuje i oko izrade etiketa. Ćerka je sada na drugoj godini Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ali svaki put kad dođe, dostavlja robu po Subotici i uštedi im vreme.

Od ukupno devetnaest hektara pod organskom proizvodnjom na Biofarmi Mamužić, žitarice su zasejane na oko sedam hektara, dok je ostatak pod povrćem. Od povrća se gaje crni i beli luk, krompir, šargarepa, četiri sorte paprike, kupus, celer, boranija, grašak, karfiol i brokoli. Ipak, specijalitet ovog gazdinstva jeste prerada žitarica, njihovo ljuštenje i mlevenje na vodeničkom kamenu, kao i proizvodnja pšeničnog, ječmenog, ovsenog, ražanog i kukuruznog integralnog brašna. Osim toga, u njihovom asortimanu, koji broji oko dvadeset proizvoda, nalaze se i oljušteni proso, oljušteni suncokret, ječam i ovas, polirana pšenica, polirana raž, ovsene i pšenične mekinje, kao i seme lucerke za naklijavanje i začinska paprika, koju kao sirovinu izvoze u Austriju, Nemačku i Mađarsku.

– Kada sam dobio prve sertifikovane žitarice kao sirovinu, shvatio sam da poluproizvoda i finalnih proizvoda žitarica iz organske proizvodnje nema dovoljno na našem tržištu i opredelio sam se za takav način proizvodnje. Zaradu od prvih prinosa uložio sam u opremu i nabavio osnovne mašine potrebne za obradu žitarica, kao što su selektor, trijer, mlin i vodenički kamen. Kompletnu preradu obavljamo na našem imanju. Posle žetve radi se selektiranje, odnosno odvajanje nečistoća od žitarica, nakon čega ih skladištimo, a zatim se zrna poliraju, pošto se za vodenički kamen zrno ne pere kao u klasičnim mlinovima.

U procesu poliranja skida se od osam do deset odsto ljuske radi mikrobiološke ispravnosti. Po završetku poliranja radi se mlevenje na kamenu i pakuje se u zavisnosti od potrebe kupca. Uglavnom meljemo danas za sutra da bi bilo što svežije. To važi za integralno brašno, dok za razliku od njega obično brašno treba da odstoji malo pre pakovanja. Najčešće ponedeljkom i utorkom primamo narudžbe, a petkom radimo isporuku. Prethodno sve žitarice šaljemo u Zavod za zaštitu zdravlja u Subotici, gde se radi mikrobiološka kontrola, a ako planiramo i izvoz, šaljemo ih i u strane relevantne laboratorije – priča Mamužić.

Za sada, kako kaže, izvoze jedino začinsku papriku, dok je ostatak proizvoda namenjen domaćem tržištu. Proizvode plasiraju u nekoliko prodavnica zdrave hrane u Subotici, Novom Sadu i Beogradu, a određenu količinu dostavljaju i na kućne adrese u Subotici. Snabdevaju i dve veleprodaje u Beogradu, a preko Zelene mreže Vojvodine svakog četvrtka svoje proizvode prodaju i na pijaci Moj salaš u Novom Sadu. Biofarma Mamužić svake godine učestvuje i na festivalu organskih proizvoda Biofest u Subotici, kao i na manifestacijama poput Novosadskog proleća i Novosadske jeseni, a prošle i ove godine svoje proizvode izlagala je i na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.