Bilo da je s prirodnih izvora, obogaćena kalcijumom, magnezijumom, kalijumom, natrijumom ili drugim mineralima, gazirana ili negazirana, s voćnim aromama ili bez njih, flaširana voda u svetu se sve više proizvodi i ljudi se sve češće odlučuju za njenu konzumaciju. U tome prednjače Amerikanci, koji su spremni da za flaširanu vodu plate i do 1.900 puta više nego za vodu iz česme i da koriste do 2.000 puta više energije za proizvodnju i isporuku vode. Prema podacima Međunarodnog saveza flaširane vode, u Americi su prošle godine popijene 33 milijarde litara vode, tj. 108 litara po osobi, dok prosečna potrošnja flaširane vode u Srbiji iznosi oko 70 litara po stanovniku godišnje.

U poslednjih desetak godina flaširana voda nesumnjivo je postala isplativ posao, jedna od najprofitnijih grana industrije u celom svetu. Ponuda i potražnja iz dana u dan rastu, pa je tako najnoviji svetski trend postala flaširana voda za kućne ljubimce, dok se u Italiji i Francuskoj otvaraju kafići u kojima se služi samo voda. Tajna je, čini se, u marketingu i dobro osmišljenom dizajnu koji čini da kupci veruju da će se bolje osećati ako piju određenu vodu. Tako će, recimo, svako biti spremniji da izdvoji više novca za vodu s visokih planinskih izvora, verujući da je ona zdravija, iako je od nje mnogo kvalitetnija ona iz velikih dubina.

U Srbiji je registrovano oko 200 izvora vode i s većine njih voda bi mogla da se flašira, ali za sada se crpe samo iz dvanaest izvora. Trenutno se u našoj zemlji proizvodi 25 vrsta flaširane vode i sve su strogo kontrolisane. Najveći tereni s pogodnim podzemnim vodama nalaze se u borsko-zaječarskom, niško-topličko- -pirotskom, jablaničko-pčinjskom i braničevskom regionu u istočnoj Srbiji, kao i u mačvanskom i raškom regionu u zapadnoj Srbiji.

Sastav kvalitetne vode čini uravnotežen odnos minerala i drugih elemenata. Mineralne materije koje ulaze u sastav vode sastoje se od makroelemenata kao što su natrijum, kalijum, kalcijum i magnezijum i mikroelemenata poput gvožđa, bakra, kobalta, mangana, nikla, cinka i selena. Od vrste i količine makroelemenata i mikroelemenata, kao i njihovih jedinjenja, zavisi fiziološki značaj vode.

Iako većina stanovnika Srbije i dalje pije vodu iz česme, koja je zadovoljavajućeg kvaliteta, svest o potrebi vođenja zdravog života sve je jača, a samim tim sve je više i potrošača flaširane vode. Svaka voda ima različita dejstva na ljudski organizam, a upravo zbog toga ponuda flaširane vode na srpskom tržištu sve je raznovrsnija. Većina voda koje se proizvode u našoj zemlji obogaćena je kalcijumom, selenom ili magnezijumom, a u poslednjih nekoliko godina pojavile su se i flaširane vode obogaćene voćnim aromama. Prema rečima stručnjaka, aromatizovana voda je po fizičko- -hemijskim karakteristikama ista kao i obična, ali je primamljivija pre svega za najmlađe potrošače.

GFK |

Aleksandar Sinđelić, direktor Panela domaćinstava

Analiza tržišta negazirane flaširane vode u Srbiji odnosi se na podatke GfK panela domaćinstava od januara zaključno s oktobrom 2010. godine.

Od ukupne količine flaširane vode koja se konzumira u domaćinstvima, negazirana zauzima oko 30 odsto. U posmatranom periodu 56 odsto domaćinstava u Srbiji kupilo je negaziranu flaširanu vodu. Bez obzira na to što relativno veliki broj kupaca nikada ne kupuje negaziranu vodu, ipak postoji jedan mali deo njih koji kupuju isključivo tu vrstu vode. Ipak, najviše potrošača kupuje paralelno i gaziranu i negaziranu vodu.

Prvih pet vodećih proizvođača, među više od trideset, koliko ih je registrovano panelom domaćinstava, količinski zauzima gotovo 70 odsto tržišta. Sve češće se javljaju i trgovačke marke lanaca koje za sada ne prelaze tri odsto količinskog tržišnog učešća.

Što se tiče veličine pakovanja, najveći udeo u prodaji ima ambalaža preko 2 l, sa više od 60 odsto količinskog učešća. Najčešće je to PET flaša od 5 l ili 6 l, tzv. balon. Odmah zatim sledi i PET flaša od 1,5 l, koja ima oko 30 odsto količinskog tržišnog učešća. Ambalaža manja od 1 l zahvata tek oko dva odsto tržišnog učešća. Takva ambalaža najčešće je predmet impulsivne potrošnje van domaćinstva, pa stoga ne treba da čudi njeno slabije prisustvo u domaćinstvima.

Negazirana mineralna voda najčešće se kupuje u minimarketima, zatim u tradicionalnim malim prodavnicama i u supermarketima, koji zajedno zauzimaju skoro 80 odsto količinskog trržišnog učešća.

U posmatranom periodu proizvođači su imali brojne promotivne aktivnosti, tako da su potrošačima nudili uvećana pakovanja kao što je PET ambalaža od 5 + 1 l gratis ili multipakovanja od 5 + flaša gratis.

Na tržištu i dalje postoje aromatizovane negazirane flaširane vode i njihov asortiman blago se povećava, ali one i dalje ne zauzimaju značajniji tržišni udeo.

Pojedini proizvođači obogatili su svoj asortiman, pa su tako uveli i neke funkcionalne proizvode: flaširanu vodu namenjenu deci ili proizvode namenjene sportistima i rekreativcima pakovane u PET plastične boce s prigodnim „sport“ zatvaračem.

Panel domaćinstava je standardizovano istraživanje koje u Srbiji neprekidno traje od novembra 2002. U centru pažnje je merenje potrošnje preko 70 proizvodnih kategorija u 1.500 domaćinstava Srbije (ono što se potroši van domaćinstva nije predmet ovog istraživanja). Za opširnije informacije videti www.gfk.rs

NIELSEN |

Sofija Eftimovski-Božović, analitičarka tržišta

Prema podacima Nielsenovog Retail Audita, kategorija voda, kako gaziranih tako i negaziranih, pokazuje jasne sezonske oscilacije, s maksimumom koji dostiže u letnjem periodu. Još jedan skok, doduše nešto manje značajan, primetan je pred kraj godine, u periodu slava i praznika. Negazirana voda predstavlja nešto manje značajan segment u okviru kategorije voda s količinskim udelom od nešto preko 45 odsto u poslednjih godinu dana, a interesantno je da iz godine u godinu i količinski i vrednosni udeo negaziranih voda raste.

Kategorija negaziranih voda široko je dostupna i moguće ju je naći u više od 95 odsto maloprodajnih objekata u Srbiji, uključujući i kioske.

U okviru negaziranih voda primat ima voda bez dodatih ukusa, s količinskim udelom od čak 97 odsto. Uprkos blagom rastu udela voda s ukusima poslednjih godina, u prethodne dve zabeležena je stagnacija tog segmenta.

Najzastupljenije pakovanje, ukoliko posmatramo i količinski i komadni udeo na tržištu Srbije, jeste ono od 1,5 l. Drugo mesto zauzima pakovanje od 6 l ukoliko kao parametar koristimo količinski udeo, odnosno pakovanje od 0,5 l prema komadnom udelu. Kao što se može očekivati, udeo pakovanja od 0,5 l znatno raste kako kategorija ulazi u sezonu i maksimum dostiže u najtoplijim letnjim mesecima.

Najznačajniji kanal za prodaju negazirane vode jesu hipermarketi i supermarketi, u koje odlazi 40 odsto količina prodatih na srpskom tržištu. Za njima slede velike radnje, tj. radnje koje imaju prodajnu površinu od 40 do 300 kvadratnih metara, s količinskim udelom nešto manjim od 30 odsto. Četvrtina kategorije proda se u malim radnjama (do 40 metara kvadratnih), dok se ostatak prodaje u kioscima.

Vodeći proizvođači na srpskom tržištu u 2010. prema količinskom udelu (rangirani prema abecednom redu, a ne prema tržišnom udelu), jesu Coca-Cola, Knjaz Miloš, Minaqua, Planika, Voda Vrnjci.

Vodeći brendovi u istom periodu prema količinskom udelu (rangirani prema abecednom redu, a ne prema tržišnom udelu), jesu Aqua Viva, Minaqua, Prolom, Rosa, Vrnjci.

Napomena: podaci su za period mart 2010 – februar 2011. i odnose se na količinsko učešće na tržištu Srbije ukoliko drukčije nije naznačeno.

Istraživanje Retail Audit zasniva se na praćenju prodaje ka krajnjim potrošačima na uzorku prodajnih mesta izabranih tako da budu reprezentativni za kanale prodaje koji se prate. Ista prodajna mesta popisuju se na mesečnom ili dvomesečnom nivou tako što obučeni popisivači fizički broje maloprodajne zalihe, beleže nabavke obavljene u proteklom periodu i maloprodajne cene.

Konstantno praćenje tih informacija omogućava izveštavanje o obimu i vrednosti maloprodaje, kao i ostalih podataka značajnih za proizvođače, distributere i prodavce.

Uključeni kanali prodaje – jedinice prodaje relevantne za FMCG kategorije: hipermarketi/supermarketi, velike i srednje prodavnice, male prodavnice, kiosci i paviljoni. Istraživanjem nisu obuhvaćene ostale jedinice prodaje (na primer, pijace) i velikoprodaje koje imaju prodaju i prema krajnjim kupcima, kao ni cash&carry radnje (na primer, Metro).

Pod obimom prodaje u ovom istraživanju podrazumeva se količina robe koja je prodata krajnjim kupcima u okviru posmatranih maloprodajnih kanala tokom perioda izveštavanja, prikazana u prodajnim jedinicama mere (na primer, kg) i količinski udeo u prodaji robe unutar posmatrane kategorije. Pojam vrednost prodaje odnosi se na vrednost robe koja je prodata krajnjim kupcima u okviru posmatranih maloprodajnih kanala tokom perioda izveštavanja, prikazana u lokalnoj valuti i vrednosti.