Voćni nektar je proizvod s dodatkom vode i šećera i/ili meda (do 20 odsto ukupne mase gotovog proizvoda) voćnom soku, voćnom soku iz koncentrata, koncentrisanom, dehidriranom voćnom soku ili voćnom soku u prahu, voćnoj kaši, koncentrisanoj voćnoj kaši ili smesi tih proizvoda. U proizvodnji voćnih nektara bez šećera ili smanjene energetske vrednosti, šećer se može delimično ili potpuno zameniti sladilima. Dozvoljeno je dodavanje ugljen-dioksida i nutrijenata, vitamina i minerala.

Minimalni udeo voćnog soka u voćnom nektaru može biti od 25 do 50 odsto, u zavisnosti od vrste voća. Tako, na primer, nektar od marakuje ili crne ribizle treba da ima najmanje 25 odsto udela voćnog soka nazivnog voća, nektar višnje najmanje 35 odsto voćnog soka višnje, nektar maline 40 odsto voćnog soka maline, a nektar jabuke, narandže i sličnog voća najmanje 50 odsto voćnog soka.

Prema tome, voćni nektar nije voćni sok već proizvod s visokim udelom voćnog soka.

Ako proizvod potiče od samo jedne vrste voća, reč voće ili voćni može se zameniti imenom voća ili naziv može pratiti opis koji ne sadrži reč voće (sok od narandže ili koncentrisani sok proizveden od narandže).

Naziv proizvoda od dve ili više vrsta voća, osim prilikom korišćenja limunovog soka, mora se dopuniti vrstama upotrebljenog voćnog soka ili kaše po opadajućem obimu udela (voćni sok od jabuke, kruške i banane ili nektar od jabuke, kruške i banane).

U slučaju da se sok pravi od tri ili više vrsta voća, u nazivu proizvoda, umesto nabrajanja vrsta voća, može da stoji broj upotrebljenih vrsta voća ili nešto slično.
Pored naziva proizvoda na ambalaži voćnih sokova kojima je dodat šećer radi zaslađivanja, to mora da bude jasno naznačeno, kao i maksimalna količina dodatog šećera, računatog kao suva stvar i izraženog u g/l gotovog proizvoda.

Za mešavine voćnog soka i koncentrisanog voćnog soka, kao i za voćni nektar proizveden u potpunosti ili delimično od jednog ili više koncentrisanih proizvoda, na deklaraciji u blizini naziva proizvoda, istaknuto od pozadine s jasno vidljivim slovima, treba da bude navedeno proizvedeno ili delimično proizvedeno od koncentrisanog...

Za voćne nektare, na deklaraciji treba navesti minimalni udeo voćnog soka, voćne kaše ili smese tih sastojaka, rečima: „udeo voća najmanje ... odsto“.

GFK

Aleksandar Sinđelić, direktor Panela domaćinstava

Analiza tržišta nektara i napitaka u Srbiji odnosi se na podatke GfK panela domaćinstava od aprila zaključno s decembrom 2010.

To tržište sastoji se iz tri dela: sokovi sa 100 odsto sadržajem voća, nektari u kojima je voćni sadržaj manji, ali ne ispod 25 odsto, i osvežavajući bezalkoholni negazirani napici, kod kojih je sadržaj voća manji od 25 odsto.

Nektari su svakako najdominantniji i ponuda proizvoda najveća je upravo u tom segmentu. Što se tiče napitaka, oni su deo novije istorije. Naime, prve korake u razvoju tog dela tržišta napravila je kompanija Prigat, koja je kratko vreme poslovala u Srbiji, da bi se tržište vrlo brzo razvilo posle pojave Fruvite. Dalja analiza odnosi se na objedinjene podatke nektara i napitaka kao zbirnog segmenta.

U posmatranom periodu, čak 86 odsto domaćinstava u Srbiji bar jednom je kupilo neki od ta dva proizvoda. To govori o širokoj bazi potrošača, što nije za čuđenje s obzirom na dugu tradiciju korišćenja sokova u Srbiji. U skladu s tim je i podatak da je panelom domaćinstava registrovano više od 40 kompanija koje se svojim proizvodima bore za naklonost kupaca.

Odnos između nektara i napitaka približno je 3 : 1. Kada se posmatra struktura kupaca, odnos je nešto drukčiji, jer je 96 odsto kupaca ovih proizvoda kupovalo nektare, a čak 70,6 odsto napitke.

Struktura tržišta po pakovanju odgovara odnosima između ta dva segmenta jer se najveći deo nektara pakuje u kartonsku, a najveći deo napitaka u PET ambalažu.

Zanimljiv je presek tržišta po vrsti voća, jer tu nema voća koje se posebno izdvaja. Naime, voćni miks (mešavina dve ili više vrsta voća) zauzima 21 odsto tržišta u posmatranom periodu, dok na jabuku otpada 20 odsto. Zatim slede breskva i pomorandža sa 16, odnosno 14 odsto. Ostali ukusi zauzimaju manje prostora na tržištu.
Kada se posmatra presek po kanalima prodaje, odmah se uočava da su tradicionalne radnje najvažniji kanal za prodaju nektara i napitaka jer generišu 38 odsto prometa kategorije. Slede minimarketi sa 23 odsto i supermarketi sa 21 odsto. Praktično, samo ta tri kanala pokrivaju više od 4/5 ukupnog prometa ta dva segmenta, što je takođe u skladu s idejom da se ovi proizvodi više kupuju u objektima koji su blizu mesta stanovanja.

Kao i u većini drugih proizvodnih kategorija u Srbiji, i u segmentu nektara i napitaka postoje trgovačke marke. Čak bi se moglo reći da su one uspešnije u ovom segmentu jer imaju učešće iznad proseka (4,4 odsto) u odnosu na ukupno tržište robe široke potrošnje.

Ovo tržište, a posebno segment nektara, veoma je dinamično jer je često inoviranje dizajna pakovanja, rebrendiranje i lansiranje novih ukusa, što prate kontinuirane medijske kampanje.

NIELSEN

Sofija Eftimovski-Božović, analitičarka tržišta

Sokovi i napici na bazi voća predstavljaju najznačajniji segment u ukupnoj kategoriji sokova koja uključuje i sokove od 100% voća i povrća. Segment napitaka na bazi voća zauzima više od 90 odsto ukupnog volumena kategorije svih sokova i ima znatno manje vrednosnog udela, što proizilazi pre svega iz značajne razlike u cenama napitaka i sokova sa 100% voćnog sadržaja.

Kategorija sokova i napitaka na bazi voća pokazuje jasne sezonske oscilacije s maksimumima koje dostiže u letnjim mesecima. Prema rezultatima Nielsen Retail Audita, kategorija je pokazala znatan volumenski pad u 2010, što je u skladu s mišljenjima potrošača do kojih je Nielsen došao početkom te godine. Prema tada sprovedenom istraživanju Shopper Trends, kategorija sokova i voćnih napitaka nalazila se među 10 kategorija na kojima su potrošači planirali da uštede kako bi preraspodelili kućni budžet na druge namirnice. Među voćnim napicima (sokovima koji nemaju 100 odsto voćnog sadržaja) najznačajniji je segment napitaka s manje od 50 odsto voćnog sadržaja, koji zauzimaju više od 50 odsto cele kategorije. Drugi po značaju jesu sokovi sa 50 odsto voćnog sadržaja, koji imaju količinski udeo od nešto više od jedne trećine. Ostatak kategorije predstavljaju napici s voćnim udelom od 50 do 70 odsto, čiji se rast beleži iz godine u godinu.

Napici na bazi voća najčešće su dostupni u različitim kombinacijama voćnih ukusa i specifičnim ukusima poput crvene pomorandže, lubenice ili egzotika, a zauzimaju više od 50 odsto kategorije. Najznačajniji pojedinačni ukus je jabuka s udelom od blizu petine, a za njom sledi pomorandža s količinskim udelom od nešto preko 15 odsto u poslednjih godinu dana.

Najznačajniji tip pakovanja na našem tržištu jesu pakovanja od 2 l s količinskim udelom od blizu 40 odsto u poslednjih godinu dana. Udeo tog pakovanja raste iz godine u godinu, i to pre svega na uštrb pakovanja od 1 l, koje je u poslednjih godinu dana stiglo do količinskog udela od 20 odsto, a pre samo dve godine zauzimalo je trećinu tržišta. Pakovanja od 1,5 l zauzimaju oko trećinu tržišta, a njihov udeo relativno je stabilan u poslednjih nekoliko godina. Manja pakovanja beleže sezonske oscilacije i njihov udeo dostiže maksimum kada i kategorija – u letnjim mesecima.

Najznačajniji kanal za prodaju kategorije jesu male tradicionalne radnje (radnje prodajne površine do 40 kvadratnih metara) s količinskim udelom od preko 40 odsto. Drugi po značaju kanal jesu velike radnje (prodajna površina od 41 do 300 kvadrata) sa udelom od nešto preko jedne trećine, a za njima slede hipermarketi i supermarketi. Kiosci su najmanje bitan kanal za prodaju voćnih napitaka, a njihov značaj raste u letnjim mesecima.

Vodeći proizvođači na srpskom tržištu u 2010. prema količinskom udelu (rangirani prema abecednom redu, a ne prema tržišnom udelu) jesu Bahus, Fresh&Co, Fruvita, Nectar, Vino Župa.

Vodeći brendovi u istom periodu prema količinskom udelu (rangirani prema abecednom redu, a ne prema tržišnom udelu) jesu Hello, La Vita, Nectar, Voćna dolina, Voćne kapi.

Napomena:
podaci su za period mart 2010 – februar 2011. i odnose se na količinsko učešće na tržištu Srbije ukoliko nije drukčije naznačeno.