Problem neprijatnog telesnog mirisa i pokušaji da se on eliminiše, stari su koliko i samo čovečanstvo. Istorijski izvori, od kojih su prvi nastali pre 5.500 godina, govore nam da je svaka od velikih drevnih civilizacija pokušavala da proizvede efikasan dezodorans.
Tako su Stari Egipćani preporučivali mirisne kupke posle kojih bi se ispod pazuha nanosila parfimisana ulja. Imali su i preparate na bazi citrusa i cimeta formulisane tako da ne užegnu na toploti, a pokušavali su da koriste i rogač i tamjan kao dezodoranse. Egipćani su prvi utvrdili i da depilacija suvišnih dlačica ispod pazuha pomaže u borbi s neprijatnim mirisima. Njihovu tradiciju nastavili su i Stari Grci i Rimljani. Uopšteno gledano, tokom antičkog perioda smatralo se da su parfemi, pored redovnog kupanja, jedini način da se eliminišu neprijatni telesni mirisi. Kažu da je Homer jednom rekao da ako neko želi da bude dobar domaćin, mora svom gostu obavezno ponuditi kupku s aromatičnim uljima. Rimljani su, s druge strane, bili toliko opsednuti time da mirišu lepo da se nisu samo kupali u parfimisanim kupkama već su i svoju odeću natapali u parfem, prskali njime konje i svoje kućne ljubimce. Stvari su se ipak drastično promenile u srednjem veku, kada je svaka golotinja, pa i ona prilikom kupanja, bila grešna. Ljudi su tada skoro sasvim prestali da se kupaju i saživeli se sa svojim mirisima. Oni bogatiji neprijatne telesne mirise prikrivali su parfemima.
S druge strane, na Dalekom istoku i danas opstaje vekovna tradicija da se pod pazuh stavljaju mineralne soli. Ta tehnika je veoma efikasna jer se tako zapravo onemogućava rast bakterija, a samim tim i stvaranje neprijatnog mirisa. Ove mineralne soli i dan-danas predstavljaju osnovu mnogih takozvanih prirodnih dezodoranasa. Međusobna veza neprijatnog mirisa tela, znoja i bakterija razjašnjena je tek u 19. veku. Objašnjenje da je za razvoj bakterija koje su odgovorne za neprijatan miris zapravo potrebna vlaga, omogućilo je da se razmišlja i o smanjenju lučenja znoja. Tako su nastali prvi antiperspiransi.
Mum, prvi brendirani dezodorans, pojavio se na tržištu 1888. godine. Izmislio ga je nepozati stanovnik Filadelfije, kao preparat u vidu paste koja se nanosila pod pazuh. Ubrzo potom, 1903. na američkom tržištu pojavio se i Everdry, prvi efikasni antiperspirans. Everdry se zapravo veoma sporo sušio. To je bio rastvor aluminijum-hlorida koji se nanosio vatom, ostavljao neuredan trag i bio lepljiv, ali barem je onemogućavao znojenje. Polovinom pedesetih godina prošlog veka na tržištu se pojavio Ban, prvi roll-on dezodorans, a deset godina kasnije, lansiranjem aerosola Right Guard ceo spektar preparata je kompletiran. Prvi dezodoransi u spreju imali su potisne gasove iz grupe hlorofluorokarbona (CFC) koji su danas zabranjeni za upotrebu u najvećem broju zemalja zbog toga što oštećuju ozonski omotač.
Dezodoransi i antiperspiransi danas postoje u vidu aerosola (spreja), stikova, roll-onova, kremova i pudera. Treba imati na umu da se dezodoransi i antiperspiransi suštinski razlikuju. Dezodoransi neutrališu neprijatne mirise jer sadrže antiseptike koji onemogućavaju rast i razvoj bakterija, ne ometajući prirodan proces znojenja. Antiperspiransi, s druge strane, pored parfema sadrže i supstance koje onemogućavaju lučenje znoja (najčešće jedinjenja aluminijuma).
Tekst: mr farm Ana Šavija Foto: Jovan Marjanov, Arhiva
GFK - Aleksandar Sinđelić, direktor Panela domaćinstav
Analiza tržišta dezodoranasa u Srbiji odnosi se na podatke GfK panela domaćinstava od jula 2010. zaključno s martom 2011. Činjenica da je na tržištu dezodoranasa u Srbiji panelom domaćinstava registrovano gotovo četrdeset proizvođača mogla bi da ukaže da je to tržište razvijeno. Međutim, iako analizirani period obuhvata i letnje mesece, kada bi ti proizvodi trebalo najintenzivnije da se koriste, ipak je manje od 46 odsto domaćinstava kupilo dezodorans za tih devet meseci.
Najprodavaniji su dezodoransi u spreju. U zavisnosti od jedinice mere, taj procenat se kreće od 82 (ukoliko se analizira prodaja u komadima) do 94 (ukoliko se analizira prodaja u litrima). Oko dve trećine dezodoranasa namenjeno je ženama, a trećina muškarcima.
Kada su u pitanju kanali prodaje, za ovu kategoriju važniji su veći, moderniji formati. Za oko četvrtinu prodaje zaslužni su supermarketi, a zatim slede minimarketi sa 20 odsto učešća u prodaji. Iako su na trećem mestu sa 17 odsto učešća u prometu, tradicionalne radnje daleko su ispod proseka koji inače imaju na ukupnom tržištu robe široke potrošnje. Formati koji su se u ovoj kategoriji takođe izdvojili po značaju jesu drogerije i parfimerije sa 14 odsto i hipermarketi sa osam odsto učešća.
Što se tiče trgovačkih maraka, one na tržištu dezodoranasa nemaju veliku zastupljenost i u posmatranom periodu osvojile su tek nešto više od jedan odsto.
Tržište dezodoranasa karakteristično je i po intenzivnim medijskim kampanjama, naročito u letnjim mesecima. Zanimljivo je i to da se menjaju funkcionalna svojstva proizvoda, tako da se od dezodoranasa čije je dejstvo bilo 24 sata sada stiglo do onih za koje se tvrdi da deluju čak 72 sata.
Panel domaćinstava je standardizovano istraživanje koje u Srbiji neprekidno traje od novembra 2002.
U centru pažnje je merenje potrošnje više od 70 proizvodnih kategorija u 1.500 domaćinstava Srbije (ono što se potroši van domaćinstva nije predmet ovog istraživanja).
GfK grupa
GfK grupa nudi osnovno znanje koje je potrebno industriji, prodavcima, uslužnim kompanijama i medijima kako bi donosili odluke na tržištu. Grupa pruža širok spektar informacija i konsultantske usluge u tri poslovna sektora: Custom Research, Retail and Technology i Mediji. Četvrta je organizacija za istraživanje tržišta u svetu, posluje u više od 100 zemalja i ima preko 10.000 zaposlenih. U 2009. prodaja GfK grupe iznosila je 1,16 milijardi evra.
NIELSEN - Milana Bošković, tailer and merchandising services junior executive
Dezodoransi i antiperspiransi predstavljaju važnu kategoriju u segmentu proizvoda za ličnu higijenu. Prema rezultatima Nielsen Retail Audita, kategorija pokazuje znatan porast u količinskoj prodaji tokom poslednje dve godine, dok vrednosna prodaja ima konstantan rast tokom poslednjih pet godina.
Prodaja dezodoranasa/antiperspiranata ima jasne sezonske oscilacije s maksimumima koje dostiže u letnjim mesecima, od maja do avgusta.
Među dezodoransima/antiperspiransima najznačniji segment čine proizvodi za žene, koji zauzimaju oko 60 odsto ukupne količinske prodaje, dok je učešće proizvoda za muškarce 39 odsto. Mnogo manje učešća imaju proizvodi namenjeni deci i tinejdžerima.
Najznačajniji tip proizvoda na našem tržištu jesu sprejovi, s količinskim udelom od 92 odsto u poslednjih godinu dana, dok je ostatak kategorije podjednako podeljen na ostala dva tipa: stik i roll-on. Poslednje dve godine raslo je učešće dezodoranasa u spreju i roll-onu, dok je učešće stikova opalo.
Prodaja prema formi proizvoda nije vezana za letnje sezonske oscilacije i podjednako se raspodeljuje prema postojećim segmentima bez obzira na mesec, što je u skladu s rezultatima istraživanja potrošača u Nielsen Shopper Trends, koje je pokazalo da je najveća lojalnost brendovima upravo u kategoriji proizvoda za ličnu higijenu (negu tela i lica).
Najznačajniji kanal za prodaju kategorije jesu drogerije (radnje specijalizovane za prodaju proizvoda za ličnu higijenu i održavanje domaćinstva, parfimerije, apoteke), koje nose nešto manje od 40 odsto količinske prodaje, dok se na drugom mestu nalaze hipermarketi i supermarketi sa 35 odsto količinske prodaje. S nešto manjim procentom, na trećem mestu nalaze se velike radnje (prodajna površina od 41 do 300 kvadrata) i male radnje (prodajne površine do 40 kvadratnih metara). Kiosci su najmanje značajan kanal za prodaju dezodoranasa/antiperspiranata.
Vodeći proizvođači na srpskom tržištu od maja 2010. do aprila 2011, prema količinskom udelu (rangirani prema abecednom redu, a ne prema tržišnom udelu), jesu Beiersdorf, Henkel Merima, L’Oréal, Sarantis i Unilever.
Vodeći brendovi u istom periodu, prema količinskom udelu (rangirani prema abecednom redu, a ne prema tržišnom udelu), jesu BU, Dove, Fa, Nivea i Rexona.
Napomena: podaci su za period maj 2010 – april 2011. i odnose se na količinsko učešće na tržištu Srbije ukoliko nije drukčije naznačeno.
