Bilo da su jetrene ili ne, svinjske, pileće, riblje, od divljači, sa dodatkom povrća ili bez njega, paštete su hrana koju danas širom sveta jedu i stari i mladi, dobrostojeći, ali i oni manje dobrostojeći. Pobornika konzumiranja pašteta ali i protivnika njihove upotrebe u ljudskoj ishrani, naročito dečjoj, ima možda podjednako, ali retko će kome u nekom marketu pogled zaobići rafove ili rashladne vitrine u kojima se čuvaju te namirnice. Industrijska proizvodnja pašteta omogućila je njihovu dostupnost najširim slojevima potrošača, a prilagodljivost pakovanja i materijali od kojih je napravljena ambalaža njihovo korišćenje u najrazličitijim situacijama.

Tako su paštete postale hrana koja se može služiti i na gala prijemima i na kampovanju, planinarenju, odmorima, za brzi doručak ili užinu, međuobrok, ručak onako s nogu, ali i prvu pomoć kada je frižider prazan, a mrzi vas da skoknete do najbliže prodavnice.

Rasprostranjena upotreba pašteta posledica je i njenih korena i praktičnosti koju nudi njeno agregatno stanje, naročito u industrijskim pakovanjima.

Hiperprodukcija robe koju je sa sobom donelo potrošačko društvo uslovila je pojavu brojnih vrsta proizvoda, pa i pašteta. Brojnost ukusa na svetskom i lokalnim tržištima ponekad i zapanjuje običnog potrošača, pa su oni koji već nemaju formirane navike u konzumiranju određene vrste pašteta na pravoj muci i kada treba da se odluče koje pakovanje, ukus ili proizvođača odabrati. Različitost ponuđenih ukusa pašteta omogućava, s druge strane, proizvođačima da prošire krug potrošača, povećaju svoje učešće na tržištu i provere koji su njihovi proizvodi naišli na bolji ili lošiji prijem kod kupaca.

Pašteta je nastala u Francuskoj, u Strazburu, oko 1780. godine zahvaljujući šefu kuhinje poznatog restorana Jean-Pierreu Clauseu. On je došao na ideju da guščju džigericu, koja je do tada služena kao posebno jelo, pomeša sa začinima. Isprva su paštete pravljene isključivo od guščje džigerice sa dodatkom začina, pečuraka i vina ili konjaka. Postojale su farme gde su guske veštački tovljene suvim smokvama.

Francuzi su i danas narod koji u velikoj meri konzumira ovu vrstu hrane. Veliki deo proizvodnje izvoze u Veliku Britaniju, SAD, Nemačku, Kanadu i Japan. Međutim, umesto sopstvene proizvodnje, guščju džigericu uglavnom uvoze iz Poljske, Mađarske i Izraela po povoljnijim cenama nego što mogu da ponude francuski farmeri.

Sa razvojem načina pakovanja, paštete su prestale da budu jelo bogatih i postale su dostupne svima. Prave se od različitih vrsta mesa, ribe, povrća sa dodatkom aditiva i začina.

GFK Vladana Mijailović, senior consultant

Analiza tržišta pašteta u Srbiji odnosi se na podatke GfK panela domaćinstava za period od oktobra 2010. zaključno s martom 2011.

Za tržište pašteta karakteristično je prisustvo većeg broja proizvođača. Prema podacima GfK panela domaćinstava, ima ih nešto više od 30, ali se svega nekoliko izdvaja po svojoj snazi na tržištu.

U posmatranom periodu od šest meseci, 75 odsto domaćinstava kupilo je neku od pašteta, a od ukupno kupljenih količina 10 odsto kupljeno je na promociji.

Supermarketi i tradicionalne prodavnice, s pojedinačnim tržišnim učešćem od po 26 odsto, jesu vodeći prodajni kanali na ovom tržištu. Minimarketi slede sa 22 odsto osvojenog tržišta. Za ove proizvode mesare su bitan kanal prodaje. Njihovo tržišno učešće iznosi 11 odsto u posmatranom periodu. Hipermarketi (sedam odsto) i cash and carry (šest odsto) zauzimaju skromnije mesto na tržištu.