Brz tempo koji nameće moderan način života udaljio je ljude od prirode, a sve veća zabrinutost za sopstveno zdravlje, posebno onih koji rade, omogućila je razvoj industrije zamrznute hrane. Smrznuta hrana, iako se u poslednje vreme fokus sve više pomera prema svežim namirnicama, aktuelna je već nekoliko godina.
Brzim zamrzavanjem na veoma niskim temperaturama i pod visokim pritiskom gotovo potpuno se zaustavljaju sve biohemijske i fermentacione promene, kao i delovanje mikroorganizama u namirnicama. Takav proces obezbeđuje da se u namirnicama ne oblikuju ledeni kristali koji uništavaju ćelijske strukture. To omogućava da se u namirnicama sačuva više minerala i vitamina nego bilo kojom drugom metodom konzerviranja. Za razliku od tako sačuvanih namirnica, sveže povrće i voće koje dugo stoji i ne čuva se pod potrebnim uslovima, ili ima loš transport, gubi i do 50 odsto vitamina i minerala.
Najveća prednost brzo zamrznutih namirnica jeste to što su dostupne na tržištu tokom cele godine. Osim toga, vreme termičke obrade namirnica koje su brzo i duboko zamrznute kraće je od onog koje je potrebno za sveže.
Inače, hranu je prvi još 1930. godine počeo da zamrzava Amerikanac Klarens Birdsej, koji je proučavao način života domorodaca na Aljasci.
Tokom prošlog veka asortiman je od smrznutih namirnica proširen na smrznuta polugotova i gotova jela, a i ambalaža je postala praktičnija.
Prema istraživanju Američkog instituta za zamrznutu hranu, 94 odsto potrošača zamrznutu hranu kupuje povremeno, dok je 30 odsto njih kupuje stalno.
Gotovo sve vrste povrća uspešno se zamrzavaju, osim onih koje sadrže veliki udeo vode (paradajz, zelena salata, rotkvica) jer pri zamrzavanju nastali led oštećuje tkivo. Neke vrste sirovog povrća potrebno je pre zamrzavanja kratko termički obraditi kako bi se što više očuvao kvalitet.
Voće kao što su jabuke, kruške i šljive oslobađa eten, koji ubrzava zrenje i propadanje voća i povrća, pa ih u frižider treba staviti u papirnatoj ili plastičnoj ambalaži.

  IPSOS

Aleksandra Jovanović, project manager
 

U većini prodavnica, bez obzira na veličinu, sve češće se može pronaći neka od kategorija smrznute hrane. Smrznute namirnice, zbog porasta broja proizvođača i vrsta, zauzimaju značajnu površinu većih marketa. Budući da većina zaposlenih nema uvek vremena da ode do zelene pijace, kao i da se na njoj, u zavisnosti od sezone, ne može uvek svako povrće naći, dovoljno je samo zaviriti u zamrzivač.
Za smrznutu hranu koja nam je danas dostupna možemo zahvaliti daru zapažanja Klarensa Birdseja, koji je, boraveći među Eskimima na Arktiku, prvi uočio da se riba ledi odmah nakon ulova zbog hladnih vetrova i niskih temperatura vazduha. On je zapravo otkrio da bi ta riba, kada bismo je jeli mesecima nakon toga, i dalje zadržala svoj izvorni ukus, tako da je to svoje iskustvo vrlo brzo preneo u SAD.
Uz smrznutu hranu često stoji predznak „nezdravo”. Polovina korisnika smrznutog povrća smatra da ono nije zdravo i kvalitetno kao sveže. S druge strane, većina populacije u svakom trenutku ima u svom zamrzivaču neko smrznuto povrće, od koga se u nedostatku svežeg ili vremena za pripremu, uvek može napraviti obrok. Polovina smatra i da je domaće smrznuto povrće bolje od uvoznog, a mnogima je za kupovinu presudna i cena. U sezoni, kada je izbor svežeg povrća veći, kupovina i skladištenje smrznutog povrća su manji.
U okviru BRANDpuls istraživanja detaljno se prate marketinški pokazatelji za pet kategorija smrznute hrane: povrće, voće, riba i plodovi mora, testo i gotova jela, a podaci se analiziraju u pogledu sociodemografije, životnog stila potrošača i njihovih kupovnih navika.
Oko 75 odsto stanovnika Srbije od 15 do 64 godine od smrznutih namirnica najčešće koristi smrznutu ribu i plodove mora, dok smrznuto povrće konzumira oko 60 odsto populacije. Polovina stanovništva koristi proizvode od smrznutog testa, smrznuto voće konzumira 40 odsto populacije, dok gotova jela kupuje i koristi manje od 20 odsto potrošača u Srbiji. U 2011. godini nije bilo značajnih pomaka u korišćenju kategorija smrznute hrane.
Očekivano, smrznutu hranu više koriste žene, češće u starosnoj grupi od 30 do 49 godina, višeg obrazovanja i prihoda, iz Beograda i Vojvodine. Navedeni profil zapravo opisuje zaposlenu ženu koja za svoju porodicu kuva manje-više svakog dana i za pripremu glavnog obroka koristi i različite smrznute proizvode.
U kategoriji smrznutog povrća izdvaja se Frikom kao najsnažniji brend, s najvećim procentom korisnika, bilo da su povremeni, regularni ili lojalni. Ostali brendovi imaju znatno manji procenat korisnika od vodećeg u kategoriji. O važnosti kategorije smrznutog povrća dovoljno govori to što je smrznuto povrće Frikom čak drugi najsnažniji brend uopšte u Srbiji.
Korisnici kategorije najviše kupuju smrznuti grašak (oko 75 odsto), smrznutu boraniju (45 odsto), mešavine za salate (40 odsto) i mešavine za tradicionalna jela poput đuveča i paprikaša (oko 26 odsto).
Među korisnicama kategorije od 30 do 49 godina iz Beograda i Vojvodine izraženija je kupovina fitnes mešavina i miksa povrća za pripremu kineskih jela.

  NIELSEN  

Sanja Gavrilović, analitičarka tržišta

Najznačajniji kanal za prodaju smrznutog povrća jesu hipermarketi i supermarketi, u kojima se proda čak 66 odsto kategorije. Za njima slede objekti prodajne površine do 40 kvadrata (male prodavnice), gde se kupi 24 odsto kategorije, dok se u objektima prodajne površine od 40 do 300 kvadrata (velike radnje) proda 10 odsto kategorije.
Smrznuto povrće najviše se prodaje u Beogradu (40 odsto), a potom u Vojvodini (30 odsto) i centralnoj Srbiji (30 odsto).
Najzastupljenije pakovanje čine kese (98 odsto), dok su preostala pakovanja kutije.
Najzastupljenije je pakovanje do 500 grama, koje ima čak 88 odsto udela u prodaji, dok pakovanje od 1.000 do 2.500 grama čini tri odsto prodaje. Ostale veličine pakovanja učestvuju sa devet odsto u prodaji.
Smrznuto povrće u čijem je pakovanju jedna vrsta povrća (osnovno povrće) čini čak 57 odsto prodaje, a 31 odsto udela imaju mešavine povrća.
Vodeći proizvođači (po abecednom redu, a ne prema tržišnom udelu) jesu ABC, Frikom, Higlo i Hladnjača Apatin, kojima se pridružuje i suma proizvođača privatnih robnih maraka.
Vodeće robne marke (po abecednom redu, a ne prema tržišnom udelu) jesu Fresco, Frikom, Higlo, Yupik i sumirane privatne marke.

Najprodavanije smrznuto povrće

TP Kvin, Kragujevac
Nina Stojanović, marketing

Na osnovu podataka o prodaji Trgovinskog preduzeća Kvin najprodavaniji artikli u kategoriji smrznutog povrća jesu:

1. Grašak 450 g, Frikom,
2. Kukuruz šećerac 450 g, Frikom,
3. Boranija žuta 450 g, Frikom,
4. Spanać 450 g, Frikom,
5. Paprika 450 g, Frikom.

Od smrznutog povrća, najviše se traži grašak, zatim kukuruz šećerac, dok je na trećem mestu žuta boranija. Slede spanać i paprika, dok su karfiol i brokoli među najmanje korišćenim vrstama povrća. Veoma se dobro prodaju i mešavine:

mešano povrće za rusku salatu,
mešano povrće za đuveč i
mešano povrće za čorbu.

Zahvaljujući tradiciji, najtraženiji su proizvodi domaćeg proizvođača (Frikom) u pakovanju od 450 g. Kategorija smrznutog povrća ima sezonski karakter – više se kupuje u zimskom periodu kada je izbor svežeg povrća manji, naročito u decembru, tj. u vreme novogodišnjih i božićnih praznika. Inače, prodaja ove kategorije poslednjih godina raste, a razog za to je kvalitetnija ponuda smrznutog povrća.

Univerexport, Novi Sad
Nina Šimić, šef prodaja

Kompanija Univerexport u asortimanu svoje maloprodajne mreže ima veliki izbor smrznutog povrća dostupan potrošačima za kupovinu. Zastupljeni su svi značajniji proizvođači te vrste robe: Frikom, Aretol, Higlo, ABC, Yupik. Savremene tehnologije zamrzavanja u prehrambenoj industriji omogućavaju maksimalno očuvanje kvaliteta namirnica od momenta ubiranja ploda do spravljanja obroka. Smrznuto povrće možemo nabaviti tokom cele godine. Još jedna od prednosti je blanširanje povrća pre zamrzavanja, što skraćuje vreme pripreme obroka.

Najprodavanije smrznuto povrće u Univerexportu su:

1. Smrznuti grašak 450gr BašBaš,
2. Smrznuti grašak 450gr Frikom,
3. Smrznuta žuta boranija 450gr BašBaš,
4. Smrznuta žuta boranija 450gr Frikom,
5. Smznuto povrće za rusku salatu 450gr BašBaš.

Kako se može videti iz priložene liste, najprodavanije smrznuto povrće su grašak i boranija, dok su najzastupljeniji brendovi robna marka Univerexporta BašBaš i Frikom.