Nega posle brijanja

U sredstva za negu posle brijanja, after shave, ubrajaju se losioni, gelovi i balzami, u praškastom ili tečnom obliku, koje koriste muškarci nakon brijanja. Njihova je uloga, uglavnom, da spreče infekcije usled mogućih posekotina. Mnogi proizvođači u svoje proizvode stavljaju i mentol, koji blagotovorno deluje na oštećenu kožu. Jedan od sastojaka sredstava za negu posle brijanja može da bude i alkohol, koji zatvara pore i tako sprečava dalju iritaciju kože, ali istovremeno, prema nekim mišljenjima, isušuje kožu i otežava obnavljanje ćelija kože. Zbog toga se na tržištu nalazi mnogo različitih proizvoda, od kojih neki sadrže alkohol, a drugi ne.

Pored standardnih sastojaka, većina proizvođača koristi i eterična ulja i parfeme kako bi svojim proizvodima dala zagonetan i prepoznatljiv miris.

Mada nije poznato kad su ljudi prvi put počeli da korste losione za negu kože posle brijanja, među prvim sredstvima čije je postojanje zabeleženo su Witchhazel i Bay Rum, koji je nastao u 16. veku. Dobija se kombinacijom lovorovog lista, začina i Jamaican ruma, a za njegov nastanak najviše su zaslužni mornari u zapadnoj Indiji koji su utrljavali lovorovo lišće u kožu kako bi se osvežili i maskirali neprijatne mirise.

Brijanje je pak dosta starije, pretpostavlja se koliko i samo čovečanstvo. Pre pronalska brijača, ljudi su ponekad dlake sa tela uklanjali koristeći po dve školjke ili oklope pojedinih insekata kao pincete za čupanje dlaka. Kada je oko 3000. godine pre nove ere pronađen bakar, izmišljeni su i prvi brijači. Veruje se da je tad i rođena ideja o estetskom prilazu ličnoj higijeni, mada su još i pre toga egipatski sveštenici praktikovali nešto slično.

Brijanje je, često, povezano i sa religijom, pa tako u hrišćanstvu, hinduizmu i budizmu ima redova koji praktikuju brijanje ili čak čupanje kose sa temena glave. Amišima je dozvoljeno da se briju dok se ne ožene, nakon čega puštaju bradu.

MEMRB | Andrijana Bulatović, junior account executive

Nije poznato kada su tačno ljudi počeli da koriste losione posle brijanja. Ritual brijanja star je gotovo koliko i samo čovečanstvo i evoluirao je zajedno sa razvojem ljudskog društva. Zabeleženo je da je Aleksandar Veliki u vreme svoje vladavine u 4. veku pre nove ere promovisao brijanje kako bi se izbeglo hvatanje za bradu tokom borbe, a pored toga smatrao je i da obrijani muškarci deluju čistije i urednije.

Većina proizvoda za negu posle brijanja sadrži antiseptičke sastojke na bazi alkohola koji štite kožu od neželjenih infekcija. Alkohol zatvara pore i na taj način sprečava iritaciju kože prljavštinom i bakterijama. Proizvodi koji sadrže alkohol često izazivaju neprijatan (gorući) osećaj peckanja, zbog koga mnogi muškarci odustaju od njihovog korišćenja. Pored standardnih sastojaka, većina proizvođača koristi i eterična ulja i parfeme kako bi svojim proizvodima dala zagonetan i prepoznatljiv miris.

Jedan od najstarijih mirisa koji se koristi za proizvode za negu posle brijanja jeste Bay Rum. Dobija se kombinacijom lovorovog lista, začina i Jamaican ruma. Nastanak tog mirisa vezuje se za 16. vek kada su mornari u zapadnoj Indiji otkrili da se trljanjem lovorovim lišćem mogu osvežiti i maskirati neprijatni mirisi koji su u to vreme bili neizbežni usled dugog boravka na moru.

Trljanjem lišća oslobađaju se eterična ulja koja ostaju na koži. S vremenom jedan dosetljivi mornar došao je na ideju da lovorovo lišće ubaci u rum i na taj način olakša nanošenje. Osnovni recept kasnije se razvio dodavanjem karanfilića, kore citrusa i cimeta, a miris se iz zapadne Indije proširio na ostatak sveta i postao veoma popularan među muškarcima.

Danas mnoge modne kuće daju svoja imena brendovima proizvoda za negu posle brijanja. Tu kategoriju čine visokodiferencirani proizvodi, što i najzahtevnijim korisnicima omogućava da pronađu proizvod koji odgovara njihovom tipu kože, i po mirisnoj noti i po ceni koju su spremni da plate.

Portfolio kategorija koje MEMRB prati uključuje i losione i balzame za negu posle brijanja. U okviru analize koja sledi, posmatramo tržište kategorije u Srbiji od jula 2009. do avgusta 2010. godine.

Podaci za posmatrani period pokazuju da losioni imaju veće učešće od balzama i u prodatim količinama i u vrednosti prodaje. Količinsko učešće losiona za poslednji posmatrani period jul/avgust 2010. iznosi 88,7, a u vrednosti prodaje 75,3 odsto.

Analiza podataka za posmatrani period pokazuje da regular pakovanja u poređenju sa promotivnim pakovanjima beleže blagi pad kako u ostvarenoj vrednosti prodaje tako i u prodatim količinama. Uprkos tome količinsko učešće regular pakovanja u periodu jul/avgust 2010. iznosi 93,8, a u ostvarenoj prodaji 93,4 odsto.

Supermarketi su najznačajniji za prodaju proizvoda za negu posle brijanja u Srbiji i u njima je u periodu jul/avgust 2010. ostvareno 35 odsto u ukupno prodatim količinama i 39,2 odsto u vrednosti prodaje. Kozmetičke radnje su u količini prodaje učestvovale sa 13,4, a u vrednosti prodaje sa 27,4 odsto. Velike i male bakalnice generisale su 32,7 i 18,9 odsto prodatih količina, odnosno 20,5 odsto i 12,9 odsto vrednosti prodaje.

Prema ostvarenoj vrednosti prodaje, vodeći proizvođači proizvoda za negu posle brijanja, poređani po abecednom redu, jesu Beiersdorf, Dahlia, Gillette, Henkel&Schwarzkopf i Sarantis. Njihovo zbirno učešće iznosilo je 73,3 odsto u periodu jul/avgust 2010.
Vodeći proizvođači losiona za negu posle brijanja u Srbiji u periodu jul/avgust 2010. po ostvarenom količinskom učešću jesu Beiersdorf, Dahlia, Henkel&Schwarckopf, Hemigal i Sarantis. Njihovo zbirno učešće u periodu jul/avgust 2010. iznosilo je 68,4 odsto.