Zahvaljujući izmenama Zakona o platnom prometu, privrednici u Srbiji moći će da uplaćuju pazar jednom nedeljno, a ne svakodnevno kao do sada. Računica kaže da bi poslodavci samo na račun ređih predaja pazara mogli godišnje da uštede između 38 i 46 miliona evra. Najveće koristi od novih zakonskih propisa, kako se očekuje, imaće male firme koje rade s gotovinom.

Izmena ovog zakona dugo je pri vrhu liste zahteva privrede. Poslodavci su je 17. maja konačno dočekali, a veruju da će se i efekti brzo osetiti, jer će se s novim načinom predaje pazara znatno uštedeti i vreme i novac.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije objašnjava da su do sada firme u proseku svakodnevno gubile po 50-55 minuta jer je čoveku koji je za to bio zadužen toliko vremena trebalo da ode do banke, sačeka u redu i popuni odgovarajuće formulare.

– U tom smislu promenu će najpre osetiti male firme koje rade s gotovinom. One su do sada morale da zaposle radnika koji bi svakog dana nosio novac i po sat čekao u redu. Osim na vremenu, uštede će se osetiti i u novcu, kao i u manjim troškovima bankarskih usluga, jer će ono što je naplaćivano pet puta nedeljno sada biti naplaćivano samo jednom – kaže Rajić.

Veće novčane uštede ostvariće se, kaže, na ime ređeg angažovanja ljudi za te poslove. Male firme su, kaže Rajić, za te poslove do sada angažovale knjigovođe koje su naplaćivale od 3.000 do 10.000 dinara mesečno, dok su velike firme često morale da angažuju obezbeđenje s blindiranim vozilima budući da je to bio sigurniji način da se zaštite od pljačke. Usluge takve vrste obezbeđenja, kako ističe naš sagovornik, koštale su od po nekoliko stotina hiljada do milion-dva dinara mesečno.

– Mi smo još 2005. godine tražili da se svakodnevna predaja pazara ukine jer smo smatrali da je besmisleno da se ljudi teraju da to rade svaki dan kada to mogu da odrade jednom nedeljno. Sada se to konačno i ostvarilo – kaže Rajić.

On ističe da će ova izmena Zakona o platnom prometu za poslodavce i u psihološkom smislu predstavljati rasterećenje i da će praktično svaka druga firma u Srbiji imati koristi od te promene.

– Ukupno 53 odsto privrednih subjekata do sada je uplaćivalo pazar na dnevnom nivou i ukupna ušteda biće između 38 i 46 miliona evra godišnje – kaže Rajić.
Ta mera bila je i u „Sivoj knjizi“ Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. Njihova računica govori o uštedi od 38 miliona evra za godinu dana. Do kraja marta, sprovedene su 93 preporuke kojima je obezbeđena ušteda od oko 45 miliona evra godišnje. U postupku sprovođenja je 137 preporuka, od njih 36 se odustalo, a još 74 ostale su „netaknute“. Da su sve nepotrebne procedure ukinute, kako pokazuju procene, ukupna ušteda bila bi oko 170 miliona evra.

Mirko Todorović, vlasnik modne kuće Todor, kaže da je izmena načina predaje pazara samo sitnica, jer da bi se privrednicima poslovanje zaista i olakšalo, u Srbiji mora da se promeni čitav set zakona.

– Naravno da će nam mogućnost predaje pazara olakšati posao u administrativnom smislu, ali to privrednicima neće doneti nikakve spektakularne rezultate. Mojoj kompaniji to će sigurno uštedeti vreme, ali i novac pošto ne moramo svaki dan da skupljamo pazare u 70 maloprodajnih objekata i dva hotela koja posedujemo, tako da se ljudi koji na tome rade sada mogu angažovati i na neki drugi način – kaže Todorović.

Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i vlasnik modne kuće Modus, kaže da će od te zakonske izmene korist imati samo male zanatske radnje, dok će velike firme koje imaju velike promete zbog nabavke i likvidnosti pazare i dalje predavati svakog dana.

– Velikima se, jednostavno, neće isplatiti da pazare predaju jednom nedeljno jer su im pare potrebnije na računu. Priče o većim uštedama po tom osnovu nisu realne. Jer mesečno se na takve poslove troše 23 sata, što je tri dana ili 70 evra, odnosno oko 800 evra godišnje. To i nije neki novac na godišnjem nivou. Osim toga, ta mera nije dobra ni što se sada ostavlja mogućnost da se, recimo, novac od pazara tokom nedelje koristi za privatne svrhe – kaže Knežević.

Momir Lazić, izvršni direktor u trgovinskom lancu Aman, kaže da će uprkos novim mogućnostima predaje pazara na nedeljnom nivou, ta kompanija pazar nastaviti da predaje po starom.

– Nama je u interesu da nam se novac što pre uplati na račun kako bismo mogli lakše da poslujemo, jer robu plaćamo virmanski. Od čuvanja gotovine u kasi nemamo ništa, niti nam to šta znači. Pazare ćemo zato i dalje predavati na dnevnom nivou – kaže Lazić.

Slično se može čuti i od Dragane Tubaković, vlasnice prodavnice Ekskluziv iz Beograda, koja se bavi prodajom domaćeg tekstila.

– Tačno je da se s predajom pazara na nedeljnom nivou štedi vreme jer više nema grča da se to mora uraditi svaki dan. Ali meni svakodnevna predaja pazara svakako više odgovara budući da mi stalno stižu nalozi za naplatu robe od dobavljača. Šta mi vredi ova mera ako mi sutra stigne nalog za naplatu a ja nemam para na računu. Jedina prednost jeste to što ako danas nekud putujem, ne moram navrat-nanos da trčim u banku, već tu obavezu mogu da odložim za dva-tri dana, kada se vratim s puta – kaže Tubakovićeva.

Tekst: Marija Škrbić, Foto: Dragana Đorović, Jelena Vemić

A u okruženju...
U Hrvatskoj, trgovci i ugostitelji nedeljno uplaćuju pazar već sedam godina. U Republici Srpskoj tako se posluje tri godine, a u Albaniji od 2010. U Evropskoj uniji pazar se najčešće uplaćuje sedmično ili jednom u dve nedelje. U nekim zemljama, u ime klijenata, to rade ovlašćene kompanije, ili se pazari uplaćuju elektronski.