U želji da privuku što veći broj kupaca, trgovci često oglašavaju popuste na ukupne iznose računa ili akcije sniženja a da u stvarnosti ne ispunjavaju ono što su reklamom i obećali. Za kršenje odredaba Zakona o oglašavanju propisane su kazne koje se kreću od 100.000 do tri miliona dinara.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da se potrošači najčešće žale na rad marketa i prodavnica tehničkih uređaja.

– Marketi često oglašavaju vikend akciju, a robu rasprodaju već prvog dana, pa onaj ko dođe sutradan umesto traženog proizvoda zatekne prazan raf. Mnogi se žale i na takozvane popuste od 10 odsto na ukupan iznos računa, jer tek na kasama ili po dolasku kući saznaju da se popusti ne odnose na sve proizvode koje su pazarili, iako se iz reklame shvata drugačije. Što se tiče prodavnica tehničkih uređaja, one najčešće oglase sniženje cena nekog proizvoda, a onda u prodaju stave samo jedan njegov komad, računajući na to da će kada dođe i shvati da ga nema, potrošač na kraju kupiti nešto drugo. Takvo ponašanje trgovaca izričito je zabranjeno zakonima o trgovini, zaštiti potrošača i oglašavanju. Ali šta vredi kada nadležni ne rade svoj posao. Kada bi tržišna inspekcija počela da naplaćuje kazne, takve prevare više nam se ne bi dešavale – kaže Goran Papović, predsednik te organizacije.

 

Iz Tržišne inspekcije poručuju da je za prvih šest meseci ove godine izvršeno više od 100 kontrola trgovaca u vezi s oglašavanjem sniženja cena i da su kod 30 odsto utvrđene nepravilnosti, zbog čega će biti podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka.

– Tržišni inspektori za povrede odredaba Zakona o oglašavanju ne izriču novčane kazne na licu mesta. Ukoliko u kontroli utvrde povrede propisa iz svoje nadležnosti, inspektori su dužni da podnesu prijavu nadležnom pravosudnom organu, i to za privredni prestup, tj. zahtev za pokretanje prekršajnog postupka – ističu u inspekciji.

Za privredni prestup kazne za pravno lice iznose od 300.000 do tri miliona dinara, a za prekršaj za preduzetnika od 100.000 do 500.000 dinara.

– Budući da se taj propis najčešće krši u vreme sezonskih rasprodaja, tržišni inspektori trenutno ciljano obavljaju inspekcijski nadzor nad oglašavanjem prodajnih podsticaja (pa i sniženja cena). Istovetna kontrola bila je sprovedena i prošle godine. Tada su za vreme letnjih sniženja organizovane 274 kontrole, tokom kojih su doneta 52 rešenja o zabrani prevarnog oglašavanja i podneto šest prijava za privredni prestup i 48 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka – kažu u inspekciji i dodaju da organizovanje sniženja cena jeste dozvoljeno, ali da trgovac mora da organizuje i oglasi sniženje cena u skladu sa zakonom.

To znači da popusti mogu da se nude i odobravaju po unapred utvrđenim jasnim uslovima. Ukoliko organizuje i oglašava prodajne podsticaje, tj. rasprodaju, trgovac je u obavezi da označi period važenja podsticaja. Mora da obezbedi da se roba uvek prodaje po ceni koja je niža od prethodno utvrđene, da je roba koja se nalazi na sniženju popisana, da su sačinjene nivelacije cena proizvoda koji su na sniženju i da je ta nivelacija evidentirana u poslovnoj dokumentaciji, tako da se nove, niže cene nalaze u memoriji fiskalne kase da bi fiskalni isečak bio valjan. Svi prodajni podsticaji moraju da budu primerenog trajanja i učestalosti u odnosu na redovnu ponudu.

– Trgovac je dužan da obezbedi količinu robe koja je dovoljna da zadovolji potrebe potrošača u odnosu na oglašeni period prodajnog podsticaja, dnevnu akciju, srećni sat i slično – kažu u inspekciji.

 

 

U slučaju oglašavanja 10 odsto popusta na ukupan iznos računa, trgovac, kako kažu inspektori, mora da na jasan i razumljiv način potrošača obavesti o tome da se popust ne odnosi na artikle koji su već na nekom od akcijskih popusta, kao ni na robu koja i ne može biti na akciji, na primer na cigarete.

– Fiskalni račun pri tom mora da sadrži iskazane umanjene cene svakog pojedinačnog artikla. Neki trgovci obezbeđuju poseban isečak s prikazom ukupnog smanjenja i artikala za koje ono važi – kažu u inspekciji.

Zakonom o trgovini izričito je propisano da svaka ponuda prodajnog podsticaja mora da sadrži određivanje vrste podsticaja (popust, prateći poklon i dr.), precizno i jasno određenu robu na koju se on odnosi, važenje podsticaja, sa naznakom datuma početka, sve eventualne uslove za ostvarenje prava na podsticaj i ukupne troškove, na primer za preuzimanje robe, koji bi pali na teret kupca.

– Sam izgled letka, lifleta, nema zakonom propisanu formu, na primer veličinu slova. Dokle god je on jasan, razumljiv i čitak i trgovac se pridržava date ponude, naravno uz ispunjenje prethodno navedenih uslova za organizovanje sniženja cena, tržišna inspekcija nema osnova za preduzimanje mera iz svoje nadležnosti – kažu u inspekciji.

 

Šta kažu zakoni

Prodajni podsticaji moraju da budu primerenog trajanja i učestalosti u odnosu na redovnu ponudu istog trgovca. Prodajni podsticaji moraju da se odnose na količinu robe koja je dovoljna da se zadovolje potrebe velikog broja kupaca. Ako se podsticaj odnosi na popust ili drugi oblik cenovne pogodnosti, ponuda mora da sadrži i upoređenje sadašnje i prethodne prodajne cene i period u kojem je važila prethodna cena.

Oglasna poruka u vezi s prodajnim podsticajem mora da bude istinita, potpuna i određena, u skladu sa Zakonom o oglašavanju, dobrim poslovnim običajima lojalne konkurencije i profesionalnom etikom (nije dozvoljeno oglasiti da se popust odnosi na sve proizvode, a u stvarnosti se ne daje popust na proizvode koji su već na akciji ili/i sveže meso, voće i povrće na primer).

 

Tekst: Marija Škrbić