U Srbiji uveden sistem za brzu razmenu informacija o nebezbednim proizvodima - NEPRO

Najznačajnija novina koju NEPRO donosi jeste to što će potrošači biti bolje zaštićeni od nebezbednih proizvoda i što će se kontinuirano pratiti mogući rizik. Sigurnost proizvoda garantovaće i kazne do tri miliona dinara

Krajem 2009. godine stvoreni su zakonski uslovi da i u Srbiji počne da se primenjuje sistem za brzu razmenu informacija o nebezbednim proizvodima – NEPRO. To je jedan od osnovnih modela za kontrolu kvaliteta proizvoda koji se plasiraju na nacionalno tržište, a proističe iz Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, usvojenog maja prethodne godine. Osnovni cilj sistema NEPRO jeste sprečavanje nelojalne konkurencije, tj. eliminisanje sa tržišta nesavesnih proizvođača i distributera koji proizvode i plasiraju jeftinu robu niskog kvaliteta.

Suštinska promena koju donosi taj zakon jeste obaveza proizvođača, uvoznika i distributera da urade analizu bezbednosnog rizika, da po potrebi obaveste kupce i nadležne organe i da proizvod povuku sa tržišta. Analiza rizika podrazumeva redovno ispitivanje uzoraka, vođenje baze podataka i odgovarajuće obeležavanje proizvoda (podaci o proizvođaču, serijski broj i dr.). Proizvođač/prodavac mora da dokaže da je proizvod usaglašen sa principima bezbednosti i da ne predstavlja opasnost po korisnike. Postoji 11 vrsta definisanih opasnosti: rizik od opekotina, hemikalija, gušenja, posekotina, oštećenja sluha, električnog udara, eksplozije, povrede, mikrobiološki rizik, rizik od požara i rizik od davljenja.

Cilj uvođenja NEPRO-a jeste izgrađivanje sistema koji omogućava brzu razmenu informacija, obaveštavanje i uzbunjivanje nadležnih organa u Srbiji radi preduzimanja mera u vezi sa rizicima koje opasan proizvod predstavlja po zdravlje i bezbednost potrošača. Informacije se razmenjuju između državnih organa, ali se i potrošaći informišu o potencijalnim opasnostima, što je još jedna novost koju je na naše tržište uveo Zakon o bezbednosti proizvoda.

NEPRO je sistem kreiran po uzoru na RAPEX, koji funkcioniše u EU i koji u punom kapacitetu mogu da koriste samo članice. RAPEX je pokrenula Evropska komisija još 1987. radi stvaranja jedinstvenog sistema tržišta u EU i prebacivanja odgovornosti za bezbednost proizvoda sa države na proizvođača, odnosno distributera. Taj sistem od tada se znatno razvio i sada osigurava tržište 27 država EU i oko 490 miliona stanovnika od nebezbednih proizvoda (ne računajući prehrambene, farmaceutske i medicinske proizvode koji se kontrolišu uz pomoć drugih sistema).

– Direktiva o bezbednosti jedna je od 1.700 koje Srbija treba da primeni kako bi postala članica EU, a posebno je važna jer unosi potpuno novu filozofiju na domaće tržište – kaže za Market Slaviša Petković, šef odseka za kontrolu usaglašenosti i bezbednosti proizvoda.

– Inspekcija želi da u dokumentima i aktivnostima prodavaca nađe potvrdu da postoji briga o bezbednosti potrošača. Procena bezbednosti proizvoda je nova uloga za njih, ali je jasno definisana Zakonom o bezbednosti proizvoda. Mora da postoji nešto što će ubediti inspektora da je privrednik vodio računa o bezbednosti, bez obzira na to da li incidenata ima ili ne. Ne sme se čekati dolazak inspekcije, već se pre stavljanja na tržište mora proveriti bezbednost proizvoda. To je suštinska promena koju donosi zakon – kaže Petković.

Ovde je važno definisati pojam načela srazmernosti. To podrazumeva ispitivanje koliko je kontrolisani subjekt u mogućnosti da utiče na bezbednost proizvoda.

– Ne možete trgovca kažnjavati zato što ima proizvod za koji se ispostavi da je nebezbedan. Zato je za prodavce važno da se zaštite ispitivanjem proizvoda pre njegovog stavljanja na tržište – objašnjava Petković.

Slaviša Petković

Uvoznik je u obavezi da ima tehnički fajl, odnosno dokumentaciju o načinu izrade proizvoda jer se iz nje vidi da li je razmišljao o bezbednosti. Ako jeste, onda se greška ispravlja; u suprotnom, on je odgovoran i snosi sankcije. Prema rečima inspektora Petkovića, prodavci su iznenađeni novim propisima, ali se trude da ih prihvate.

– Upravo u saradnji sa inspekcijom oni bolje razumeju novu odgovornost koju su dobili. Sada sami proizvođači mogu da proglase proizvod nebezbednim i da ga povuku sa tržišta, zamene drugim proizvodima ili o svom trošku poprave rizične delove – objašnjava naš sagovornik.

Najtipičniji za to jesu primeri iz autoindustrije: milioni automobila povučeni su sa tržišta i servisirani jer u njihovoj konstrukciji postoje bezbednosni rizici. Nedavno su naši inspektori kontrolisali uljane radijatore koji imaju tri atestirane komponente koje osiguravaju bezbednost radijatora. Uvoznik ih je atestirao pre četiri godine, ali nije obratio pažnju na to da su proizvođači u međuvremenu izmenili komponente radijatora. Obaveza uvoznika je da prati promene na proizvodu i proveri bezbednost svake od njih. Tu se ogleda nova, društvena uloga, ali i odgovornost prodavaca.

Proizvođač/distributer ima obavezu da kontroliše proizvode koje plasira na tržište jer je odgovornost sada sa države prebačena na njega. To se može izvesti u akreditovanim laboratorijama kojih u našoj zemlji, za različita ispitivanja i sertifikovanja, ima oko tri stotine. Evropski distributeri koriste usluge agencija za ispitivanje proizvoda (procenu usaglašenosti) koje imaju brojna predstavništva u Kini i gde se na licu mesta obavlja kontrola proizvoda pre njihovog transporta u Evropu.

Naši distributeri tu su u težem položaju jer su količine koje oni kupuju znatno manje, pa su time i troškovi provere i transporta znatno viši po jedinici proizvoda. Postoji mogućnost i da uvoznik sam ispita proizvod, te da ako uoči neki potencijalni rizik (neusaglašenost), to proveri u akreditovanoj laboratoriji. Na sajtu Akreditacionog tela Srbije www.ats.rs može se pronaći lista svih organizacija akreditovanih za ispitivanje i sertifikaciju.

– Suština je u odgovornosti. Neposrednu odgovornost sada je lako utvrditi. Tome doprinosi i osiguranje dokumenata o usaglašenosti proizvoda koji se čuvaju godinu dana. Na taj način prodavac je zaštićen u slučaju incidenta jer ima pravo da pokrene postupak i traži odštetu od akreditacione kuće koju je angažovao – kaže Petković.

Jedna od najvažnijih aktivnosti Ministarstva trgovine i usluga u ovoj godini jeste stvaranje klime za bezbednost proizvoda i upoznavanje svih učesnika na tržištu sa promenama koje je novi zakon doneo. Cilj je da za nekoliko godina svi budu svesni svoje uloge i odgovornosti, a osim toga, u planu za tekuću godinu jeste i podizanje kapaciteta inspekcija, obuka inspektora i pripadnika drugih državnih institucija (MUP i carina), međusektorska saradnja i informisanje trgovaca i javnosti.

– Važno je raditi na edukaciji uvoznika, distributera, prodavaca i kupaca. U tome značajnu ulogu ima i Udruženje za zaštitu potrošača. Cilj je stvoriti klimu koja će afirmisati bezbednost proizvoda i podići svest svih učesnika na tržištu jer ovo je jedna nova filozofija poslovanja. Plan je i da se promeni struktura proizvoda koji se mogu naći na našem tržištu. Činjenica je da se neki proizvodi mogu kupiti u Srbiji, ali ne i u EU, jer srpsko tržište nije dovoljno zaštićeno – ističe Petković.

Kriterijumi će se još više podići osnivanjem Agencije za hemikalije, koja će propisati koje su materije i u kojim količinama dozvoljene u proizvodima. Očekuje se da će ti propisi biti usvojeni ove godine. Budući da su igračke među onim proizvodima koji najčešće ugrožavaju bezbednost korisnika (dece), usvajanjem Direktive o igračkama ta oblast dodatno će biti pokrivena (u nadležnosti sanitarne inspekcije).

Prema rečima sagovornika Marketa, NEPRO nije sisteam za uzbunjivanje i dizanje panike, kako se kod nas ponekad pogrešno tumači. Suština je u tome što informacija o (ne)bezbednosti proizvoda nije potrebna samo državnim organima već i potrošačima. Treba imati na umu da RAPEX u proseku svake nedelje proglasi nebezbednim stotinak proizvoda: igračke, odeću i obuću, električne uređaje, pa i motorna vozila renomiranih proizvođača (Renault, Mercedes, Suzuki itd.).

– Ono što mi kao potrošači vidimo od ovog sistema samo je vrh ledenog brega, to jest proizvodi za koje se ispostavi da ne ispunjavaju standarde za plasman na tržište. Ispitivanje tržišta, provera svojstava proizvoda, komunikacija državnih organa, proučavanje šeme distribucije i drugo redovne su aktivnosti nadležnih. Upravo zato važno je da svi učesnici na tržištu, inspektori, uvoznici, prodavci, ali i kupci, budu što bolje upoznati sa novim sistemom bezbednosti jer je on važan za sve – napominje Petković.

Tekst: Uroš Delić

Foto: Dragana Đorović, Arhiva Marketa