Strogo kontrolisane hemikalije
Proizvođači i distributeri moraće da na ambalažu proizvoda postave i nove deklaracije na srpskom jeziku, na kojima će detaljno biti naveden naziv alergena i njihova koncentracija, kao i mere predostrožnosti, odnosno informacije i napomene o doziranju. Osim toga, na deklaraciji će morati da budu navedeni i svi drugi sastojci detergenta. Na ambalaži više neće smeti da stoje slike koje aludiraju na hranu, na primer limun na ambalaži tečnosti za sudove
Novi Pravilnik o detergentima koji je stupio na snagu u maju, u potpunosti će raskrstiti s mogućnošću da Srbija bude evropski, pa i svetski otpad za hemikalije i otrovne supstance. Pravilnik tačno utvrđuje koji se surfaktanti mogu upotrebljavati za proizvodnju detergenata.
Suština je u tome da svi oni moraju biti biorazgradivi, bez štetnih posledica po okolinu. Oni proizvođači koji to ne budu poštovali, neće moći da plasiraju svoje proizvode na domaće tržište, a zakonske kazne kreću se između milion i po i tri miliona dinara.
Za proizvođače i distributere taj dokument utvrđuje i pravilo da od svojih dobavljača moraju tražiti listu sastojaka, odnosno listu surfaktanata od kojih se detergenti proizvode. Dobavljači su dužni da im to i dostave uz odgovarajući dokaz koji se zove bezbednosni list. Ako ga ne dobiju ili se u dobijenim papirima utvrdi da postoje i one supstance koje su zakonom zabranjene, proizvod neće smeti da bude plasiran na tržište.
Proizvođači i distributeri moraće da na ambalažu proizvoda postave i nove deklaracije na srpskom jeziku na kojima će biti naveden naziv alergena i njihova koncentracija, kao i mere predostrožnosti, odnosno informacije i napomene o doziranju.
Osim toga, na deklaraciji će morati da budu navedeni i svi drugi sastojci detergenta. Na ambalaži tih proizvoda više neće smeti da stoje slike koje aludiraju na hranu, na primer limun na ambalaži tečnosti za sudove.
Zbog potrebe privrede ovaj pravilnik neće biti automatski primenjen, jer je Agencija ostavila godinu dana kako bi se proizvođači oslobodili zaliha stare ambalaže, na koju odlazi znatan deo troškova proizvodnje detergenata. Inspektori Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja kontrolisaće sve fabrike detergenata u Srbiji i imaće pravo da traže sva neophodna dokumenta koja bi dokazala da se zakon poštuje.
Vlasnici maloprodajnih objekata imaće obavezu da obezbede poseban prostor, koji će biti regulisan i drugim pravilnicima, kako bi uopšte mogli da prodaju hemikalije i druge supstance. Njih će kontrolisati tržišni inspektori.
Za sve nedoumice, Agencija za hemikalije otvorila je info-pult gde će privrednici moći da postave pitanja i dobiju odgovore.
– Ovo je sedmi pravilnik koji smo usvojili u okviru Zakona o hemikalijama. Do sredine 2011. donećemo ukupno 28, od kojih će 21 biti usvojen do kraja ove godine – rekla je za Market Jelena Cvetković, direktorka Agencije za hemikalije Srbije.
Ona kaže da će Agencija učiniti sve što joj zakon omogućava da Srbija više ne bude smetlište zabranjenih supstanci i da se hemijski i biocidni proizvodi na najbezbedniji način plasiraju na našem tržištu.
– Budući da u Srbiji postoje brojne kompanije koje se bave proizvodnjom i distribucijom detergenata, Agencija za hemikalije imala je zadatak da organizuje kampanju pre donošenja ovog pravilnika kako bi sve relevantne faktore obavestila i edukovala o pravima i dužnostima koje im Pravilnik propisuje.
– Agencija je regulatorno, ali i savetodavno telo. S obzirom na tendenciju da se zakon uskladi sa zakonom koji važi u EU, mi pomažemo privrednim subjektima da reše administrativne probleme kako ne bi došli u situaciju da krše zakon a da to i ne znaju.
S obzirom na činjenicu da su zakonske kazne visoke, najbolje bi bilo da ukoliko dobavljači uvoze nedozvoljene supstance, proizvođači promene dobavljače. To je najjeftiniji i najbrži način. Na terenu smo govorili preduzetnicima da je ovaj pravilnik šansa i za njih da se nađu rame uz rame sa svetskim proizvođačima detergenata, jer ako ne može u EU, ne može ni u Srbiji – rekla je Cvetkovićeva.
Raskid s prošlošću u ovoj oblasti simbolično je počeo kada se slovo dž iz reči deterdžent pretvorilo u slovo g.
– Da, u Srbiji se kaže detergent, a simbolika je utoliko veća što po novom pravilniku sve deklaracije proizvoda moraju biti napisane na srpskom jeziku. Dakle, u Srbiji, po srpskim pravilima, koja su usklađena s evropskim, i na srpskom jeziku – objašnjava za Market Sonja Roglić, rukovodilac sektora za upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima u Agenciji za hemikalije.
– Ne želimo da dozvolimo da se velike kompanije rešavaju svojih zaliha tako što će ih plasirati na naše tržište. To ne znači da se i do sada hemikalije nisu kontrolisale, ali to je funkcionisalo u okviru starog zakona, koji je prevaziđen pre sigurno četrdeset godina. Važeći zakon je sveobuhvatan i detaljan i nije samo puko prepisivanje standarda koji važe u EU – tvrdi Roglićeva.
Direktorka Agencije Jelena Cvetković rekla je da praktične provere bezbednosti ipak još nema.
– Iako će inspekotri biti na terenu, u Srbiji još ne postoji akreditovana laboratorija koja bi mogla da ispituje i analizira sastave detergenata, odnosno dozvoljenih i nedozvoljenih surfaktanata. Taj proces je, inače, veoma skup za Vladu, pa se za sada oslanjamo na nomenklaturu koja važi u EU.
Tamo postoji lista svih dozvoljenih i nedozvoljenih supstanci, a u bezbednosnim listovima koje ćemo zahtevati moraju biti navedena svojstva svih surfaktanata. Nadam se da ćemo novim zakonima i pravilnicima motivisati laboratorije da se akredituju i za ovu vrstu posla. Paralelno ćemo raditi na tome da proširimo kriterijum biorazgradivosti i na druge supstance koje ulaze u sastav detergenata – rekla je Cvetkovićeva.
Ona je istakla da je misija te Vladine agencije da obezbedi efikasne amdinistrativne uslove za bezbedno stavljanje hemikalija i biocidnih proizvoda na tržište, uz poštovanje savremenog koncepta brige o životnoj sredini i bezbednosti potrošača.
Tekst: Katarina Lazarević
Foto: Dragana Đorović, Jelena Vemić
