Manje kontrole za bezbednije proizvode

Strategija zahteva uspostavljanje koordiniranog sistema u kome se propisima o bezbednosti neprehrambenih proizvoda organi tržišnog nadzora obavezuju da efikasno kontrolišu na celoj teritoriji Srbije kako proizvodi u prometu ne bi ugrožavali zdravlje, bezbednost i druge javne interese

Tekst: Marija Škrbić, Foto: Arhiva

Početkom septembra, Vlada Srbije usvojila je Strategiju tržišnog nadzora od 2010. do 2014. godine. Prema tom dokumentu, efikasnim tržišnim nadzorom, a uz minimalno opterećenje privrede, za narednih pet godina trebalo bi da se postigne potpuna bezbednost proizvoda na tržištu Srbije.

Lidija Stojanović, pomoćnica ministra za Sektor tržišne inspekcije Ministarstva trgovine i usluga, objašnjava za Market da je donošenje te strategije zasnovano na obavezama usklađivanja i primene propisa u oblasti slobodnog protoka robe preuzetim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

– Osim analize pravnog i institucionalnog okvira tržišnog nadzora u Srbiji, u poređenju s tržišnim nadzorom u državama članicama Evropske unije, u izradi strategije korišćena su i pravna akta, smernice, uputstva, preporuke i praktična iskustva EU u oblasti tržišnog nadzora – objašnjava Stojanovićeva.

Preuzete obaveze podrazumevaju odgovarajuću primenu harmonizovanog zakonodavstva kako bi se dalje unapređivala tržišna ekonomija koja pruža veće šanse privrednicima, a potrošačima veću mogućnost izbora proizvoda koji su usaglašeni s tehničkim zahtevima za bezbednost.

– Sa stanovišta primene harmonizovanog zakonodavstva, uspostavljanje efikasnog tržišnog nadzora za postizanje bezbednosti proizvoda, uz minimalno opterećenje privrede, ključni je zadatak nadležnih organa tržišnog nadzora. Strategija zahteva uspostavljanje koordiniranog sistema u kome se propisima o bezbednosti neprehrambenih proizvoda organi tržišnog nadzora obavezuju da efikasno obavljaju kontrolu na celoj teritoriji Srbije kako proizvodi u prometu ne bi ugrožavali zdravlje, bezbednost i druge javne interese – ističe naša sagovornica.

Pozivajući se na iskustva i najbolje prakse organa tržišnog nadzora u EU, Strategija zahteva novi pristup sprovođenju tržišnog nadzora u Srbiji i utvrđuje obavezu nadležnih organa da tokom njenog sprovođenja preuzmu odgovornost za primenu načela koja doprinose lojalnoj konkurenciji na tržištu, zaštiti potrošača i zaštiti drugih javnih interesa.

– Neka od tih načela znatno se razlikuju od dosadašnjeg pristupa nadzoru. Na primer, od organa tržišnog nadzora zahteva se da usvoje preventivni pristup primenom najbolje prakse tržišnog nadzora i efikasniju strategiju komunikacije za informisanje i savetovanje potrošača i privrednih subjekata. Obaveza organa tržišnog nadzora jeste i da primene metode procene rizika na nebezbedne proizvode, kako oni, usluge i prakse koje nisu u skladu sa zakonom, ne bi predstavljali opasnost za potrošače. A problemi se moraju rešavati tamo gde su nastali. Primenom novog sistema kontrole teži se smanjenju broja kontrola, a poboljšanju kvaliteta – kaže Stojanovićeva.

U Strategiji se zahteva da oni koji nadziru tržište poseduju profesionalno znanje i veštine, poznaju poslovno okruženje u kojem deluju i da im stalno bude dostupno stručno usavršavanje.

– Strategija daje značajnu ulogu organima carinskog nadzora, budući da je Uprava carine, prema važećem Zakonu o opštoj bezbednosti proizvoda i Uredbi o načinu uspostavljanja i rada sistema brze razmene informacija o opasnim proizvodima, a preko Ministarstva trgovine, preuzela obavezu saradnje s nadležnim organima tržišnog nadzora – kaže Stojanovićeva.

Strategija utvrđuje razvoj saradnje i koordinacije sistema tržišnog nadzora, uključujući i saradnju s organom nadležnim za carinski nadzor. Ta projekcija odnosi se na primenu mera tržišnog nadzora, na proizvode koji predstavljaju ozbiljan rizik, restriktivne mere i oznaku CE.

– Za razvoj ovog sistema i njegovo funkcionisanje u skladu s pravilima i principima koji se primenjuju u državama članicama EU, Strategija je predvidela donošenje Zakona o tržišnom nadzoru u 2011. godini. Tim zakonom tržišni nadzor i uloga organa nadležnog za carinski nadzor urediće se u skladu s Uredbom (EZ) br. 765/2008 Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula 2008. godine.

Strategijom je opredeljen i način koordinacije tržišnog nadzora i unapređenje saradnje u toj oblasti na nacionalnom i međunarodnom nivou – kaže Stojanovićeva.

U tom smislu za organe tržišnog nadzora u Srbiji od presudne je važnosti da se nastavi usklađivanje pravnog i institucionalnog okvira koji podržava funkcionisanje sistema brze razmene informacija u skladu s novom odlukom Evropske komisije kojom se utvrđuju smernice za upravljanje brzim sistemom za informisanje Zajednice RAPEX. Harmonizacija sa svim zahtevima te direktive omogućiće nesmetan pristup nacionalnog sistema za brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima NPRO RAPEX sistemu.

– Osim navedenog sistema, Strategija ima u vidu i drugu mogućnost, a to je ICSMS, koji čini osnov za delotvornu i efikasnu saradnju između organa tržišnog nadzora. Uz podršku interneta, ICSMS omogućava sveobuhvatnu, brzu, prekograničnu razmenu informacija između svih tela za tržišni nadzor. Na taj način moguće je organizovati koordinirane akcije velikih razmera kad je u pitanju neki sumnjiv proizvod.

Potrošači i distributeri mogu da se informišu a da pri tom ne moraju da prolaze kroz komplikovane birokratske kanale. Sve informacije prikazuju se na lako razumljiv način, redovno se ažuriraju i može im se pristupiti preko internet-adrese – kaže Stojanovićeva i dodaje da ICSMS omogućava svim korisnicima da obavljaju konkretne provere. Provera može da se obavi za pojedinačne proizvode ili prema rezultatima ispitivanja za grupe proizvoda.

– Rezultati ispitivanja mogu da se dobiju za proizvode iz određenih zemalja. Mogu da se dobiju informacije o proizvodima koji su obuhvaćeni određenim direktivama, informacije o obaveštenjima shodno zaštitnoj klauzuli, informacije o obaveštenjima RAPEX-a, kao i informacije o proizvođačima, uvoznicima i distributerima. Poverljivost se štiti kompleksnim sistemom ovlašćenja za pristup – dodaje Stojanovićeva.

Strategija tržišnog nadzora, ističe ona, predstavlja jedan od ključnih dokumenata na kojima se zasniva godišnje operativno planiranje rada organa tržišnog nadzora.

Po nalogu Vlade, dobijenom odmah po usvajanju Strategije tržišnog nadzora, započete su aktivnosti planirane za 2010. godinu. Te aktivnosti obuhvataju izradu smernica za Nacrt zakona o tržišnom nadzoru i izradu Programa aktivnosti tržišnog nadzora za 2011.