Idući u korak sa vremenom i potrebama kupaca, savremene pekare trude se da ponude što širi asortiman i kutak za predah između dva posla. Još od davne pedeset i neke godine kada je Slobodan Penezić Krcun, tadašnji visoki jugoslovenski funkcioner, privatnim pekarima odobrio da, sem hleba, proizvode i pokoju kiflu, a kasnije i pogačice, pekarske radnje počele su same sebi da krče put do kupaca.
Osamdesetih je Srbija upoznala takozvano dansko pecivo, devedesetih italijansko... Tako su se i današnje pekare pretvorile u butike za pecivo čiji proizvodi mogu danima da se isprobavaju, kafee u kojima se zadovoljavaju sva čula, mesta za odmor uz kafu, sok...
Pekare iz kojih se širi miris sveže pečenog hleba i čiji je asortiman bilo moguće prebrojati na prste jedne ruke, sada su za nama.
