Cvećarstvo nije jeftina delatnost. Naprotiv, skupa je, rizična, stresna i zahteva mnogo zalaganja. U pitanju je fizički rad, nema slobodnog dana. Kada nabavite roa, dužni ste da s njom nešto uradite u roku od pet do sedam dana. Ako ne prodate cveće u tom roku, ono proda vas.

Cvećarska delatnost u Srbiji dugo je bila povučena u tradicionalne načine rada i nije se težilo napretku. Jedan od razloga za takvu situaciju bilo je to što su se cvećare nasleđivale, kao zanatska veština. Svetski trendovi u ovoj oblasti počinju da se prate tek u poslednjih desetak godina. Danas cvećarstvo u Srbiji ne zaostaje mnogo za svetskim trendovima u pogledu estetike, ali i vrsta biljaka koje su u ponudi. Ipak, briga naše države za cvećarstvo ne može da se poredi sa pažnjom koju druge države posvećuju ovoj profitabilnoj grani. U Srbiji, na primer, ne postoji nijedno udruženje cvećara, pa se oni koji posluju u ovoj oblasti snalaze svako za sebe. Cene na tržištu nisu kontrolisane i individualno se formiraju, a ne postoje ni iole sistematični podaci o broju cvećara.

Cvećare kao specijalizovane radnje samo su jedan od vidova prodaje cveća i ostalih biljaka. Na gotovo svakoj pijaci postoji poneka tezga sa cvećem, a mnogo je i uličnih prodavaca. U beogradskom naselju Krnjači postoji i Berza cveća, koja ima istoriju dugu četiri decenije i koja je prošle godine renovirana...