Pošto veliki procenat svetskog stanovništva čine pripadnici jevrejske i muslimanske zajednice, koji konzumiraju prehrambene proizvode u skladu sa pravilima Talmuda i Kurana, srpski proizvođači i distributeri primorani su da svoje proizvode usklade i sa standardima tih zajednica. Osim visokih evropskih i svetskih standarda proizvodnje hrane, kompanije koje imaju ambiciju da osvoje nova tržišta moraju posedovati i specijalne sertifikate kojima potvrđuju ispravnost proizvoda. Svetski priznati i univerzalni sertifikati u industriji prehrambenih proizvoda, koji često objedinjuju i hemijsku i farmaceutsku industriju, a koji garantuju ispravnost proizvodnje i transporta robe namenjene jevrejskoj i muslimanskoj zajednici, jesu košer i halal.
Zbog sve većeg interesovanja srpskih kompanija za dobijanje tih sertifikata, Market je pokušao da istraži koliko su srpske kompanije zainteresovane za posedovanje tih sertifikata i kako se do njih dolazi.
Isak Asiel, rabin jevrejske zajednice u Srbiji, prima aplikacije zainteresovanih proizvođača i predstavlja administrativni i kontrolni organ, početnu instancu u procesu dobijanja sertifikata.
– Kao rabin jevrejske zajednice u Srbiji potpisujem sertifikat, ali samu odluku o odobrenju košer sertifikata donosi Europian Central Koshrut (ECK), na čelu sa rabinom Aronom Nešerom, sa kojim direktno sarađujem. Prikupljenu dokumentaciju (nameru proizvođača da proizvodi košer proizvod, opis tehnologije, spisak sirovina koje ulaze u proces proizvodnje...) šaljem u ECK. Ako je proizvod tehnološki jednostavniji, npr. smrznuto voće, sam kontrolišem proizvode, tako da zvaničnik ECK-a ne mora da dolazi. Posle pregleda dokumentacije i kontrole samog procesa proizvodnje, ako se ustanovi da proizvod podržava propise košer ishrane, izdaju se dva sertifikata, jedan moj, kao lokalnog rabina, i jedan ECK-a, koji ide uz moj. Za vreme važenja sertifikata, ECK dodeljuje supervizore koji kontrolišu standard i brinu o poštovanju odredaba ugovora koji proizvođača obavezuje u procesu proizvodnje – objašnjava Asiel.
Međutim, dobijanje košer sertifikata nije uopšte jeftino budući da jedan radni dan tehnologa iz ECK-a košta pet stotina evra, kao i da troškove puta snosi aplikant. Redovna je praksa da se nekoliko kompanija koje su aplicirale za sertifikat udružuje i deli troškove, koji su u tom slučaju znatno prihvatljiviji. Inače, aplikacije se šalju u Izrael tek onda kada ih se skupi nekoliko.
U Srbiji je praksa da kontrole dolaze iz inostranstva. Potvrda EKC-a potrebna je da bi se obezbedilo poštovanje košer standarda i izbegla mogućnost ljudskog faktora pri odluci o dodeli sertifikata (institucionalizovana odluka smanjuje mogućnost ljudske greške; teoretski je moguće da lokalni rabin u želji da obezbedi finansije za svoju zajednicu progleda kroz prste proizvođaču). Cene sertifikata na godišnjem nivou kreću se od pet stotina, za mala preduzeća i preduzeća u razvoju, do nekoliko hiljada evra, za gigante. Na cenu utiče kompleksnost proizvoda i opseg tržišta na koje se roba plasira, a presudna je sugestija (predlog cene sertifikata) lokalnog rabina, koju on uz prikupljenu dokumentaciju prilaže EKC-u.
Pri prvom kontaktu, rabin preliminarno odlučuje da li proizvod može dobiti košer sertifikat ili ne. Ako je proizvod tehnički pogodan za to, šalje se detaljan opis tehnologije i kompletnog proizvodnog ciklusa, kao i spisak sirovina koje u proces ulaze.
– Ako sirovine koje proizvođač dobavlja već imaju košer sertifikat, proverava se ko ga je izdao. U današnje vreme, kada je tehnologija proizvodnje hrane na izuzetno visokom nivou (sintetisani vitamini, boje, aditivi), mora se pratiti postupak dobijanja sirovina da bi se izbegla sinteza iz materija koje nisu košer. Zato u SAD-u i Evropi postoji niz laboratorija koje analiziraju supstance koje se koriste u proizvodnji i registruju supstance sintetisane iz materija koje nisu košer. Proizvod može biti proizveden od košer namirnica a da sam nije košer; potrebno je proveriti da li se na toj proizvodnoj liniji još nešto proizvodi; ako se proizvodi a nije košer, onda se proverava kako se i čime čisti ta linija da bi se zaobišlo mešanje dozvoljenih i nedozvoljenih materija. Idealna i u praksi se pokazalo najisplativija varijanta jeste da se linija koristi samo za proizvodnju košer hrane, a namirnice potrebne za proizvodnju stižu sa već gotovim košer sertifikatom.
MSK Kikinda (Metanolsko sirćetni kompleks Kikinda) proizvodi samo jednu kiselinu, sastojak koji je potreban za proizvodnju košer hrane, Sojaprotein iz Bečeja proizvodi lecitin koji ima košer sertifikat. Idealna situacija je kada svi sastojci dolaze u fabriku sa košer sertifikatom; tada je sistem zatvoren. S druge strane, interesovanje srpskih proizvođača za dobijanje halal sertifikata je veliko, prvenstveno zbog mogućnosti izvoza mesa i mesnih proizvoda. Zahvaljujući činjenici da, osim agencija u Tuzli i Novom Pazaru, sertifikovanje obavlja i Beogradska agencija za dodelu halal sertifikata, postupak dobijanja te potvrde nešto je jednostavniji nego u slučaju košer sertifikata.
I pre osnivanja Agencije, na čijem je čelu imam beogradski, ef. Mustafa Jusufspahić, halal sertifikat izdavao se u bivšoj SFRJ. Sve agencije u gradovima bivše SFRJ (Tuzla, Novi Pazar, Beograd) izdaju sertifikate identične validnosti. Da bi jedan proizvod dobio halal sertifikat, potrebno je da bude proizveden od materija koje su halal (dozvoljene i korisne). Sam postupak aplikacije objašnjava direktor mesnog sektora Agencije za dodelu halal sertifikata Zaki Šeltaf:
– Posao Agencije je da svrsta proizvode u jednu od dve suprotstavljene kategorije, halal (dozvoljeno, legalno) i haram (zabranjeno, nelegalno), u zavisnosti od sastojaka i sastava samog proizvoda, a u skladu sa šerijatskim normama koje su ustanovljene Kuranom.
Zbog zainteresovanosti proizvođača hrane u Srbiji da se pojave sa svojim proizvodima na velikom svetskom halal tržištu i opredeljenosti za usklađivanje proizvodnje sa zahtevima osnovnog halal standarda, Agencija je pokrenula proces sertifikovanja nekoliko vodećih proizvođača hrane. Da bi jedan proizvođač mogao pristupiti procesu sertifikovanja, potrebno je da Agenciji dostavi:
– dokumente iz kojih je vidljiva nedvosmislena opredeljenost poslovodstva za halal kvalitet;
– dokumentaciju kojom se potvrđuje da se u procesu proizvodnje primenjuju sve odredbe o zdravstvenim, higijenskim i sanitarnim merama propisanim pozitivnim zakonodavstvom, uključujući i neke međunarodne standarde (HACCP);
– dokumentaciju kojom se potvrđuje da se delatnost obavlja u skladu sa važećim propisima.
U daljem postupku utvrđuje se da li su sirovinska osnova i proces proizvodnje čisti od sastojaka koji su muslimanima zabranjeni za upotrebu. Ukoliko proizvođač ispuni sve predviđene uslove, Agencija izdaje odgovarajući sertifikat kojim se potvrđuje halal status proizvoda i odobrava upotreba znaka za halal kvalitet na ambalaži. Tokom važenja sertifikata Agencija konstantno nadzire proces proizvodnje i uzima slučajni uzorak sa tržišta.
Najveći problem srpskih proizvođača pri dobijanju košer i halal sertifikata jeste nedostatak opreme koja podržava proizvodnju tako propisanih namirnica. Za sada je u Srbiji malo proizvođača koji sebi mogu priuštiti proizvodnju isključivo košer ili halal namirnica. Pošto mnogi koriste istu liniju za proizvodnju košer ili halal proizvoda i za proizvodnju nekih drugih, kontrola kontaminacije je stroža, a troškovi proizvođača veći. Zbog toga je na duže rokove, naravno uz realnu mogućnost plasmana, isplativije opredeliti se za proizvodnju isključivo sertifikovanog proizvoda, zaključak je s kojim se slažu i Asiel i Šeltaf. Dobijanje košer sertifikata za proizvode od mesa u Srbiji je skoro nemoguće. Prema košer propisima, meso mora da je zaklano po strogo utvrđenim pravilima. Nijedna kompanija u Srbiji još nije dobila košer sertifikat za meso i mesne prerađevine. U našim uslovima, što je proizvod jednostavniji, lakše je dobiti sertifikat. Prema rečima rabina Asiela, firme apliciraju najviše zbog izvoza.
– Jevrejska zajednica u Srbiji je mala, što ne bi trebalo da obeshrabri proizvođače. Najpopularnija sirovina je smrznuto voće. Nedavno je Stara sokolova rakija dobila košer sertifikat, sve ostalo već godinama unazad je smrznuto voće – kaže Asiel. Dobijanje halal sertifikata za meso i mesne prerađevine znatno je lakše. Problemi nastaju samo u slučaju kontaminacije materija u proizvodnom procesu, kada je sertifikovanje nemoguće.
– Halal proizvodi svuda u svetu skuplji su nego proizvodi iste vrste koji nisu halal; čak i sastojci koji se dobijaju iz svinjskog mesa jeftiniji su nego sastojci iz junećeg i goveđeg, prvenstveno zbog manje profitabilnosti proizvođača. Potpuno odstranjivanje krvi iz životinje, što je jedan od najstrožih halal propisa, utiče na znatno manju težinu namirnice – ističe Šeltaf. Pored mesa i mesnih prerađevina, i u slučaju halal sertifikovanja, u Srbiji je najveće interesovanje za smrznuto voće.
– Svaka hladnjača koja potvrđuje da služi isključivo skladištenju smrznutog voća može dobiti halal sertifikat; to se odnosi i na uslove transporta. Voda se može sertifikovati jer se dešava da filteri sadrže karbonske granule svinjskog porekla. Prvenstveno, proizvođači traže sertifikat za vansrpsko tržište. Halal tržište trenutno ima oko milijardu i šest stotina miliona potrošača – ne zaboravimo da i nemuslimani konzumiraju halal proizvode – i u stalnoj je ekspanziji, tako da savetujem proizvođačima da u paletu proizvoda uvrste i one regulisane halal standardima – kaže Šeltaf.
Srpski proizvođači na vreme su shvatili prednost košer i halal sertifikata prilikom plasiranja svoje robe u inostranstvu. Neki od njih poseduju oba, a nekolicina barem jedan od ta dva sertifikata. O prednostima sertifikovanog proizvoda Market je razgovarao sa generalnim menadžerom Zadrugara iz Ljubovije, firmom koja se godinama bavi izvozom smrznutog voća, Žikom Pavlovićem.
– Sam sertifikat, bilo košer bilo halal, ne garantuje dobru prodaju. Proizvod prvenstveno mora biti kvalitetan. Te potvrde omogućuju izlazak na strana tržišta koja u svojoj ponudi imaju namirnice za koje su potrebni košer ili halal sertifikati. Konkretno, košer sertifikat omogućio je izlazak Zadrugara na tržište Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije, Velike Britanije… Nedavno smo smrznuto voće počeli da izvozimo i u Japan. Srpsko tržište je malo za plasiranje košer proizvoda i verujem da sve firme zainteresovane za dobijanje halal i košer sertifikata na umu prvenstveno imaju inostranstvo – ističe Pavlović.
Rabin Asiel naglašava da mali i srednji proizvođači imaju perspektivu i na srpskom tržištu, jedino je pitanje vremena kada će se isplatiti takva proizvodnja. Onima koji imaju ambicije za proboj na najveća tržišta Asiel savetuje veće početno ulaganje:
– Proizvođačima koji žele da se probiju na američko tržište, najveće tržište košer hrane na svetu, budući da samo dobijanje i produžavanje sertifikata dosta košta, na duže staze najisplativije je da potraže sertifikat od institucija čiji logo poznaje svaki kupac košer hrane, na primer Ortodoksne unije, čiji je logo znan svakom pripadniku jevrejske zajednice u Americi.
Svaki proizvod ima svoga kupca, glasi staro geslo feničanskih trgovaca. Košer i halal proizvodi sigurno imaju svoje. Da li će Srbija snažnije ući na svetsko tržište prehrambenih namirnica, isključivo je odluka poslovodstava srpskih kompanija. Između ostalog, možda i Srbija, u narastajućem trendu zdrave ishrane, postane pogodno tlo za namirnice ove vrste.
Kinezi i košer sertifikat
Kako košer sertifikat utiče na građenje i odžavanje brenda najbolje ilustruje nedavni primer u Kini. Posle pada izvoza u SAD-u zbog neispravnih prehrambenih namirnica, kineski proizvođači okreću se neobičnim inspektorima, rabinima, obraćajući im se za košer sertifikate koji bi vratili zalogu kvaliteta njihovoj robi. Broj košer sertifikata dostigao je 300, pokazali su podaci Udruženja ortodoksnih Jevreja, njujorške organizacije koja obavlja inspekciju. Ta organizacija očekuje da u nekoliko narednih godina izda sertifikate za još nekoliko hiljada pogona koji obezbeđuju širok asortiman, od začina i hemijskih aditiva do zamrznutog voća, belog luka i junetine. Inače, tržište košer hrane u SAD-u vredno je 11,5 milijardi dolara.
Tržište sa najbržim rastom
Halal tržište je najbrže rastuće tržište na svetu koje je 2005. imalo ukupan promet od 550 milijardi dolara, od čega je 170 milijardi utrošeno na prehrambene proizvode. Utvrđivanje i dokazivanje halal statusa procesa i proizvoda mogu obavljati isključivo kompetentne i osposobljene agencije koje imaju ovlašćenje islamske zajednice. Halal status utemeljen je na šerijatskim principima, a potvrđuje se isticanjem oznake halal.
Prepoznatljiv logo
Halal logo doprinosi prepoznatljivosti halal proizvoda na tržištu. U slučaju bilo kakvog odstupanja od standarda, Agencija oduzima sertifikat, proizvodi se povlače sa tržišta i pokreće se odgovarajući postupak predviđen za takve slučajeve. Halal logom mogu se koristiti Agencija, proizvođači koji su uspešno ispunili osnovni halal standard, prodavci i distributeri halal proizvoda i drugi korisnici po odobrenju Agencije.
Islamska zajednica Srbije na Balkanu ima najdužu tradiciju (36 godina) u kontroli i izdavanju halal sertifikata za prehrambene proizvode, a postoje i halal sertifikati za proizvode hemijske i farmaceutske industrije. Prvenstvena delatnost Halal agencije jeste utvrđivanje halal kvaliteta i omogućavanje proizvođačima iz Srbije da dođu do halal sertifikata kako bi u svojoj ponudi pokrili celo tržište, tj. sve ciljne grupe, i samim tim proširili svoje kapacitete i mogućnost plasmana.
