Od početka ove godine svi trgovinski lanci i radnje, mesne, mlekarske, pekarske i druge slične industrije koje rade sa robom životinjskog porekla obavezne su da primenjuju standarde o bezbednosti hrane po sistemu HACCP. U Srbiji, prema nekim grubim procenama, samo između 3.000 i 5.000 proizvodnih firmi primenjuje HACCP standarde, dok ih je u trgovačkoj branši veoma malo.

Osim velikih sistema Delte i Metroa, malo je onih trgovaca koji su spremno dočekali početak primene te zakonske obaveze iako sam proces standardizacije, odnosno posao koji obavljaju sertifikacione agencije nije skup. Problem je zapravo u sredstvima koja je potrebno izdvojiti da bi se celokupan proces poslovanja i prodajni prostori prilagodili najvišim standardima kvaliteta.

Tako se posao sertifikacione kuće može platiti i tek nekoliko hiljada evra, bez obzira na veličinu firme. Ipak, investiranje u infrastrukturu da bi se preduzeće dovelo do određenog nivoa kako bi uopšte moglo da primeni bilo koji standard predstavlja izazov u koji mnogi srpski trgovci nisu bili spremni ili nisu mogli da krenu.

Za sada država nije uvela dodatni rok do kojeg će biti moguće prilagoditi poslovanje HACCP-u, a Zakon o bezbednosti hrane još je u proceduri za donošenje.

Trenutno je Zakonom o veterinarstvu predviđena obaveza uvođenja HACCP-a, a kao sankcija za one koji to ne učine predviđena je prekršajna prijava. Samim Zakonom nisu definisana pravila kontrole poslovanja prema HACCP standardu.