Roba sve skuplja, a para sve manje

     Za nepunih godinu dana u Srbiji su poskupele sve životne namirnice. Kupovna moć građana u 2010. smanjena je za oko 25 odsto, a od početka ove godine standard je u dodatnom padu jer cene hrane svakodnevno rastu. Pritisnuti besparicom, potrošači su u poslednjih godinu dana znatno redukovali svoje prehrambene navike. Lane su kupovali manje, ali i ređe, pa su kolica smanjena na korpu. Ništa bolja slika ne očekuje se ni ove godine.

Talas poskupljenja osnovnih životnih namirnica koji je počeo 1. avgusta 2010. nastavljen je do danas. Od početka ove godine poskupeli su mleko, meso, jaja, brašno, šećer, ulje, voće i povrće, konditori, sokovi, alkoholna pića, kafa, papirna galanterija, sredstva za ličnu higijenu, kućna hemija, ali i hleb T 500, koji je u nekim gradovima dostigao cenu od čak 60 dinara po vekni. Nova poskupljenja dodatno su oslabila standard građana, što se odrazilo na promet na pijacama i u trgovinama. U prvim mesecima ove godine promet u radnjama bio je manji za oko 15, u mesarama za oko 20, a na pijacama za više od 20 odsto. Pad prometa, međutim, počeo je lane. Rezultati istraživanja agencije GFK pokazuju da je prošle godine 16 odsto građana odustalo od velikih kupovina, 30 odsto izjasnilo se da više sebi ne može da priušti impulsivnu kupovinu, na primer čokoladice uz hleb i mleko, dok je čak 82 odsto anketiranih kazalo kako u kupovinu sada odlazi jednom nedeljno. Za velike kupovine građani su, u proseku, izdvajali 4.400 dinara, a za male 419 dinara po računu. Dobar deo robe kupovan je na akcijskim sniženjima, i to pre svega osnovne životne namirnice, pa je tako 8,6 odsto ukupno prodate robe prodato upravo na akcijama.

Koliko su promene potrošačkih navika uticale na pad potrošnje određenih proizvoda niko sa sigurnošću ne može da tvrdi. Zvanični podaci o potrošnji hrane kojima nadležne institucije raspolažu datiraju iz 2009. godine. Prema tim podacima, u Srbiji se u 2009. po stanovniku trošilo četiri kilograma goveđeg, 16 kilograma svinjskog, 1,3 kilograma ovčjeg i 17,4 kilograma živinskog mesa. Prošle godine cene tih namirnica su porasle, što je uticalo i na njihovu prodaju. To potvrđuju i poslednja ispitivanja tržišta koja pokazuju da četvrtina potrošača meso sada kupuje povremeno, da je 28 odsto njih znatno smanjilo kupljene količine, a da je 15 odsto meso počelo da kupuje isključivo na akcijskim sniženjima. Slično se može čuti i od samih mesara. Promet u mesarama opao je za oko 20 odsto. Umesto kilogram, potrošači sada kupuju po 500 grama mesa, mnogi umesto šnicle kupuju jeftinije kategorije mesa ili jeftinije prerađevine kao što su parizeri ili viršle.

Da je cena presudan faktor prilikom kupovine, može se zaključiti i na osnovu sastava nove prosečne potrošačke korpe koju su nedavno predstavili Zavod za satistiku i Ministarstvo trgovine. Sastav nove korpe napravljen je na osnovu ankete o potrošnji u kojoj je učestvovalo 4.400 ispitanika. Rezultati pokazuju da je potrošnja junetine u poređenju sa starom korpom pala oko tri puta, dok je potrošnja jeftinijih vrsta mesa kao što su piletina ili svinjetina porasla skoro duplo. Ništa bolje nije ni sa mesnim prerađevinama. Hju Mek Rejnolds, generalni direktor kompanije Carnex, kaže da je ukupno tržište tih proizvoda lane zabeležilo pad od oko 14 odsto. Umesto fermentisanih proizvoda, potrošači su, kaže, počeli da kupuju jeftinije prerađevine kao što su pileće kobasice, viršle ili paštete.

Poslednja istraživanja pokazuju da su trajne kobasice lane zabeležile pad od 8,6, a polutrajne od 9,7 odsto. Prodaja viršli je, s druge strane, porasla za 7,9, a polukonzervi za 2,2 odsto.

Slično je i s mlekom i mlečnim prerađevinama. Nova potrošačka korpa pokazuje da je u 2010. opala potrošnja mleka i jogurta, kao i da se više trošilo kratkotrajno mleko, koje je i jeftinije. Potrošnja mleka u 2009. godini iznosila je 56,5 litara po stanovniku, a lane je što zbog nestašica što zbog pada kupovne moći bila još manja. To potvrđuju poslednja ispitivanja tržišta koja pokazuju da osam odsto potrošača nema svaki dan na trpezi mleko i jogurt, dok je šestina zbog niske kupovne moći proredila kupovinu tih proizvoda.

U 2010. za više od 20 odsto pala je i prodaja voća i povrća. U Srbiji se 2009. godine trošilo 136 kilograma povrća i 62,2 kilograma voća i grožđa. Ako se zna da je u proteklih godinu dana krompir poskupeo za čak 97 odsto, da je cena jabuka porasla za 73, a banana za 40 odsto, onda ne treba da čudi što trgovci svakodnevno bacaju oko 20 odsto količina voća i povrća, jer ne uspevaju da ga prodaju, pa ono istruli. Istraživanja pokazuju da je samo potrošnja voća, pre svega južnog, smanjena za oko 11 odsto. Jedina namirnica koja je imala rast u potrošnji jeste hleb. Podaci Unije pekara Srbije kažu da se u gradskim opštinama lane hleba prodavalo manje za oko osam odsto, ne zato što su građani prestali da ga jedu, već zato što su prestali da ga bacaju. S druge strane, u prigradskim naseljima i siromašnijim opštinama prodaja hleba porasla je za oko 10 odsto, što je najbolji pokazatelj pada kupovne moći, jer je hleb odavno poznat kao hrana siromašnih.

Nova potrošačka korpa pokazuje i da je potrošnja brašna po osobi porasla dva puta, da više pijemo kafe, a da manje jedemo slatkiša, ali i meda i džema. Tačnije, džem ovaj put nije ušao u sastav korpe, dok potrošnja meda sada na mesečnom nivou iznosi svega 66,6 grama po osobi.

Ako se cenovni rast osnovnih životnih namirnica koji je počeo u januaru ove godine nastavi i tokom narednih meseci, može se očekivati dodatan pad potrošnje hrane, izuzev hleba, jer gladan stomak mora nečim i da se napuni. Vrednost nove prosečne potrošačke korpe u Srbiji u decembru je bila 52.701,34 dinara, dok je prosečna plata iznosila 39.580 dinara. Minimalna potrošačka korpa u istom mesecu koštala je 27.821,50 dinara. U Srbiji, kako kažu zvanični podaci, oko 650.000 ljudi živi na granici ili ispod linije siromaštva, a više od 730.000 njih evidentirano je kod Nacionalne službe za zapošljavanje, jer nema posao. U kategoriju siromašnih spadaju jednočlana domaćinstva koja na hranu i minimalne troškove komunalija i higijene troše manje od 8.000 dinara mesečno ili četvoročlana domaćinstava koja za te troškove izdvajaju manje od 22.000 dinara. Ako se uzme da samo za doručak, u koji spadaju šolja mleka, četvrt hleba i dva jajeta, jedno jednočlano domaćinstvo mesečno treba da izdvoji 1.332, a četvoročlano 5.328 dinara, jasno je da će ove godine broj siromašnih biti znatno veći, a promet u radnjama i potrošnja hrane po glavi stanovnika manji.