Bolje PRODATI jeftinije nego BACITI

Da se hrana ne bi bacala, britanski trgovinski lanci počeli su da otvaraju posebne gondole na kojima se nudi hrana kojoj ubrzo ističe rok po cenama nižim za 30 do 50, pa čak i 70 odsto. Budući da je reč o hrani od koje nema opasnosti po zdravlje, takvi punktovi sve su popularniji i u italijanskim i u hrvatskim velikim trgovinskim centrima

PRAKSA evropskih trgovaca da robu pred istekom roka trajanja potrošačima nude po cenama nižim za 30 do 70 odsto u Srbiji još nije zaživela. Manji trgovci skloniji su da takvu robu raspakuju i prodaju na meru ili da joj prekucavaju datume, dok veliki lanci, na osnovu ugovora koje imaju, takve proizvode mahom vraćaju dobavljačima. Prema mišljenju mnogih proizvođača, uvođenje evropskog modela prodaje tih proizvoda bilo bi znatno bolje kako za njihovo poslovanje tako i za poslovanje trgovaca, ali i za same potrošače.
Prema nekim procenama, u Italiji se svake godine baci 20 miliona tona hrane, a u Velikoj Britaniji propadne čak 30 odsto svih proizvoda prehrambene industrije. Da se hrana ne bi bacala, britanski trgovinski lanci počeli su da otvaraju posebne gondole na kojima se hrana kojoj ubrzo ističe rok nudi po cenama nižim za 30 do 50, pa čak i 70 odsto. Budući da je reč o hrani od koje nema opasnosti po zdravlje, takvi su punktovi sve popularniji i u italijanskim i u hrvatskim velikim trgovinskim centrima.

Tako se neretko u hrvatskim supermarketima na svežem mesu, čokoladi ili keksu mogu videti nalepnice „Sniženo zbog kratkog roka trajanja“. Cene tih proizvoda niže su za 50 do 70 odsto. Da za taj model prodaje i te kako ima zainteresovanih, svedoči činjenica da police s takvim proizvodima u lancu Interspar u Hrvatskoj kraj radnog dana neretko dočekuju potpuno prazne. U pojedinim hrvatskim radnjama posle 19 sati upola cene mogu se pazariti i hleb i dnevni kolači. Evropski i susedni potrošači, zahvaljujući takvom sistemu prodaje, na kupovini namirnica štede znatne sume.

Slika srpskog tržišta potpuno je drukčija. Sparušeno i natrulo voće i povrće, stari hleb i meso sumnjive boje i mirisa u ovdašnjim radnjama neretko se prodaju kao sveži proizvodi. Keksovi, bombone, kikiriki ili suvo voće pred istekom roka trajanja obično se raspakuju i prodaju na meru, a nije retkost da se na suhomesnatim proizvodima, čokoladi ili konzervama rokovi trajanja prekucavaju ili prelepljuju. Neretko se hrana pred istek roka trajanja stavlja na akcijska sniženja bez ikakvog upozorenja o kakvoj je robi reč.

U velikim trgovinskim lancima kažu da se hrana pred istekom roka trajanja u njihovim rafovima retko može naći. U SOS marketima kažu da robu kojoj su prošle dve trećine utisnutog roka upotrebe mogu da vrate dobavljačima jer im to omogućavaju ugovori koje s njima imaju.

 Ali mi za vraćanjem robe nemamo potrebe, budući da je zbog naših cena njen obrt kod nas ogroman. Mi takvu robu i nemamo u ponudi – kaže Milena Radulović, direktorka marketinga u SOS marketima.

Slično se može čuti i u trgovinskom lancu DIS, gde ističu da oni proizvode pred istekom roka trajanja nemaju na svojim policama, budući da robu nabavljaju na nedeljnom nivou i da se ona vrlo brzo rasproda.

Olivera Ćirković, PR Univerexporta, kaže da ima i situacija kada trgovci u dogovoru s dobavljačima robu pred istekom roka trajanja stave na akcijsko sniženje.

– Cene tih proizvoda tada se snižavaju za 30 do čak 70 odsto, a trgovci imaju obavezu da istaknu staru i novu cenu i da vidno obeleže da je reč o robi s kratkim rokom trajanja, jer bi u suprotnom direktno prekršili dva zakona, Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o ogalašavanju. Mi smo u dogovoru s dobavljačima do sada imali nekoliko takvih akcija, koje su bile vrlo uspešne. Međutim, one kod nas nisu stalne. Taj vid akcija proizvođačima se više isplati nego da im se roba vrati na uništavanje. A isplati se i kupcima jer kupujući te proizvode mogu da uštede neki dinar a da pri tom nemaju straha da uzimaju proizvode koji nisu bezbedni po njihovo zdravlje – kaže Ćirkovićeva.

Jedini trgovinski lanac koji je pre nekoliko meseci pokrenuo stalnu ponudu robe pred istekom roka trajanja je Delta Maxi. Prodaja tog tipa do sada je bila organizovana samo u Tempu na beogradskom Kvantašu.

– Tokom nekoliko meseci prošle godine, na izdvojenom prodajnom prostoru, prodavali smo robu pred istek roka trajanja, po znatno sniženim cenama i s upadljivom oznakom o kakvoj je robi reč. U fazi smo analiziranja prikupljenih reakcija potrošača koje će nam pomoći da donesemo konačnu odluku o tome hoćemo li i u kojoj meri trajno uvesti tu ponudu u svoju maloprodajnu mrežu – kažu u Maxiju.

Koliko se robe zbog bliženja isteka roka valjanosti proizvođačima u Srbiji vrati i koliko se takve robe na kraju i uništi niko ne zna.

Stevan Santo, generalni direktor subotičkog Pionira, objašnjava da prema ugovorima koje proizvođači imaju s trgovcima, trgovci imaju pravo da robu kojoj su istekle dve trećine roka valjanosti vrate nazad.

– U tom smislu ni mi nismo izuzetak, s tim što to nikada nisu neke velike količine. Te proizvode najčešće dajemo kao pomoć određenim ustanovama, obično dečjim. Svoje radnje, inače, nemamo, osim jedne koja posluje pri fabrici, tako da se i tu ponekad može naći neki od tih proizvoda. U zapadnim zemljama takva roba prodaje se na posebnim akcijama, i smatram da je taj način poslovanja vrlo pametan. Bilo bi daleko jednostavnije kada bi i ovdašnji trgovci sledili praksu kolega iz Evrope i proizvode pred istekom roka trajanja potrošačima nudili po nižim cenama – kaže Santo.

Proizvodi pred istekom roka trajanja vraćaju se i mlekarama. Zoran Matić, generalni direktor Mlekare Šabac, ističe da su, kada je u pitanju njegova kompanija, to ipak male količine.

– Mi imamo ukupan povrat robe od oko 0,5 odsto, što je skoro zanemarljivo. Proizvode koje nam trgovci vrate zato što su pred istekom roka trajanja najčešće poklanjamo narodnim kuhinjama ili ih nudimo u svojim radnjama po sniženim cenama – kaže Matić.

Povrata ima i u mesnoj industriji. U Carnexu kažu da sve proizvode kojima je istekao rok trajanja prosleđuju u kafileriju ili ih odlažu na deponiju.

– Proizvode pred istekom roka trajanja, odnosno mesec dana pred istek roka, ukoliko su pravilno i dobro tretirani u prodavnicama i nisu oštećeni, prodajemo u svojim prodavnicama u Vrbasu, i to po promotivnim cenama – kaže Mirjana Gelo, PR te kompanije.
Ima i onih koji kažu da im roba po tom osnovu nikada nije vraćana.

Mi radimo s proverenim kupcima, i nama do sada nikada nije vraćen ni jedan jedini gram naših proizvoda po tom osnovu – kaže Rodoljub Drašković, vlasnik koncerna Swisslion Takovo.