Da bi očuvali promet, trgovci su se dovijali na najrazličitije načine. Snižavali su unutrašnje troškove, odricali se dela zarade, s proizvođačima dogovarali razne akcije, a sve zarad toga da bi svojim mušterijama mogli da ponude što pristupačnije cene

Piše: Marija Škrbić Foto: Dragana Đorović

Godina koja je za nama biće upamćena po depresijaciji dinara, ogromnom padu kupovne moći građana i nezaustavljivom rastu cena svih vrsta namirnica i kućnih potrepština. Takve okolnosti nimalo nisu išle naruku trgovcima. Da bi očuvali promet, dovijali su se na najrazličitije načine. Snižavali su unutrašnje troškove, odricali se dela zarade, s proizvođačima dogovarali razne akcije, a sve zarad toga da bi svojim mušterijama mogli da ponude što pristupačnije cene. Mnogi su na taj način lane zabeležili rast prometa, ali bilo je i onih koji nisu našli recept za opstanak, zbog čega su nestali s tržišta.

O tome kako su u poslednje dve godine poslovali trgovci, najbolje svedoče podaci Agencije za privredene registre, koji pokazuju da je u Srbiji u 2010. prvi put od kada se vodi evidencija, broj zatvorenih radnji bio veći od broja novoosnovanih. Prošle godine bilo je registrovano 35.299 novih radnji, što je za oko 10 odsto manje nego 2009, a iz registra je obrisano 37.168 preduzetnika, tj. oko dva procenta više nego godinu pre. I dok su se mali mahom gasili, veliki trgovci našli su model ne samo kako da opstanu nego i da povećaju svoj promet.

Najbolji primer su SOS marketi, čiji je promet prošle godine za čak 300 odsto bio veći nego 2009. Miroslav Mišković, direktor tog lanca, objašnjava da su SOS marketi u početku bili namenjeni isključivo socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, a kasnije postali dostupni svim građanima.

– Takve rezultate ostvarili smo isključivo zbog cena koje su za 20, 30, pa i 50 odsto niže nego kod konkurencije. Naš asortiman čini 2.500 artikala, od kojih 95 odsto potiče iz domaćih proizvodnih pogona. Veći deo naših dobavljača čine manje poznati proizvođači čiji su proizvodi veoma kvalitetni, a naši kupci imaju mogućnost da pazare i proizvode poznatih kompanija kao što su Bambi, Knjaz Miloš, Coca-Cola, Pepsi, Nelt... Naši dobavljači odobravaju nam dodatne rabate, a mi, s druge strane, prema njima izmirujemo svoje obaveze u vrlo kratkim rokovima, tj. robu plaćamo na vreme. Da bi cene na policama bile pristupačnije, i mi smo se odrekli dela svoje zarade, pa marže koje zaračunavamo iznose od 10 do 12 odsto. Uz sve to, potrošačima izlazimo u susret i tako što im odobravamo plaćanje čekovima odloženo do 90 dana. Takva politika doprinela je velikom obrtu robe, koja u naše objekte stiže tri puta mesečno – kaže Mišković.

Mišković dodaje da taj lanac trenutno ima 32 radnje, a da im je u planu da ovu godinu završe sa 41.

– Objekte imamo u Beogradu, Pančevu, Inđiji i Požarevcu, a ove godine radnje ćemo otvoriti i u Obrenovcu i Mladenovcu. Zahtevi za širenje mreže stižu nam iz cele Srbije, ali zbog svoje cenovne politike na njih ne možemo da odgovorimo, jer zbog troškova transporta u udaljenijim gradovima ne bismo mogli da ponudimo cene kakve nudimo u postojećim objektima – kaže Mišković.

Razultatima postignutim prošle godine zadovoljni su i u Delta Maxiju.

– S obzirom na sve tržišne okolnosti i činjenicu da su se posledice ekonomske krize osećale tokom cele prošle godine, ostvarili smo odlične rezultate. U poređenju sa 2009. prošla godina je po svim aspektima poslovanja bila daleko bolja i stabilnija, a uzlaznu tendenciju beležimo i u prvom kvartalu ove godine – kažu u Delta Maxiju.

Krizno vreme je, kažu u tom lancu, zahtevalo da se, usled kursnih razlika, inflacije i nezaposlenosti, potrošačima omogući da svoje potrebe zadovolje sa znatno smanjenim kućnim budžetima.

– U tome smo uspeli zahvaljujući optimizaciji poslovnih procesa i smanjenju unutrašnjih troškova, i sve te uštede dali smo na raspolaganje potrošačima kroz dodatne marketinške aktivnosti. U prometu je i dalje povećano učešće akcijskih proizvoda koji se ne prodaju po punim već po sniženim cenama. Sva ta ulaganja u sniženje cena obezbeđena su iz ušteda ostvarenih u poslovanju, a pre svega se odnose na povećanu efikasnost u maloprodajnim objektima – kažu u Maxiju.
U narednom periodu, kako objašnjavaju, čekaju ih tzv. fina podešavanja.

– U prethodnom periodu bili smo fokusirani na intenzivan razvoj i širenje maloprodajne mreže, a sada je došao trenutak za optimizaciju poslovnih procesa u svim segmentima. Kontinuirani razvoj maloprodajne mreže ostaje i dalje prioritet. Na osnovu istraživanja tržišta i detaljnije segmentacije, potrošačima ćemo u budućem periodu obezbediti mnoge povoljnosti i prilagođavati asortimansku i cenovnu ponudu njihovim realnim potrebama i mogućnostima – kažu u najvećem lancu u Srbiji.
U Mercatoru navode da je od ukupnog prometa Grupe Mercator na tržištu Srbije realizovano 17,2 odsto prihoda.

– Na naše poslovanje snažno je uticala depresijacija dinara, čija je vrednost u 2010. godini pala za 9,6 odsto – kažu u Mercatoru.

U toj kompaniji objašnjavaju da ponudu i uslove kupovine formiraju u skladu s potrebama potrošača i s ciljem da i dalje imaju najširi asortiman.

– Mercator će nastaviti uvođenje novina kako u ponudi tako i u plaćanju, jer je zadovoljstvo potrošača suština našeg poslovanja – kažu u tom maloprodajnom lancu.

Mala radnja veliki planovi

Planove o proširenju imaju i neki manji trgovci. Gordana Milovanović iz Bimigo marketa iz Novog Slankamena, koji radi kao pridruženi član Univerexporta, kaže da se ta radnja s krizom do sada pozitivno borila, pre svega zahvaljujući nižim rabatima koje dobija zbog saradnje s Univerexportom, zatim vikend akcijama koje se zajednički organizuju s tim lancem, ali i nižim maržama.

– Zbog smanjenja marži, naša zarada trpi, ali smatramo da je bolje da imamo veći obrt nego da nam roba koju niko ne kupuje stoji na policama. Kriza, nažalost, još nije prošla, i imam utisak da će ova godina biti gora nego prošla. Nama je najvažniji zadatak da pristupačnim cenama zadržimo stare i privučemo nove mušterije. I u tome za sada uspevamo. Uz niže cene, kupcima nudimo i mogućnost odloženog plaćanja čekovima, na onoliko na koliko se dogovorimo, na mesec, dva ili četiri meseca, što naše mušterije umeju da cene. Kako u objektu imamo samo jednu kasu, sada nam je zadatak da uvedemo još jednu da naši kupci ne bi morali da čekaju u jednom redu za plaćanje – kaže Milovanovićeva.

Najvažnija likvidnost

Ivan Šuleić, direktor marketinga DIS-a, kaže da je ukupan prihod tog trgovačkog lanca u prošloj godini porastao za oko 15 odsto, što je dobar rezultat u vreme kada se i stagnacija i očuvanje rezultata iz 2009. godine smatraju uspehom.

– Iako je prošla godina bila teška, DIS nije stopirao investicije već je otvorio četiri nova objekta (hipermarket u Beogradu od 22.000 kvadrata, po jedan objekat od 4.000 kvadrata u Pančevu i Kragujevcu i jedan u Krnjevu od 250 kvadrata), što je i bilo zacrtano planom za 2010. Našoj kompaniji likvidnost je veoma važna i nijednim svojim potezom ne želimo da je ugrozimo. DIS je adekvatno reagovao na prve znake krize i povukao odgovarajuće poteze kao što su optimizacija poslovnog procesa, oprezna investiciona politika, znatna redukcija troškova, pažljivo biranje asortimana, intenzivno razvijanje robne marke Dobro, ali i povećana briga o potrošačima u svim segmentima – kaže Šuleić.

Šuleić ističe da plan kompanije DIS za 2011. godinu podrazumeva nastavak otvaranja novih objekata prema planu koji realizuju već nekoliko godina.

– Zbog krize je taj plan produžen za oko godinu dana, ali mi nećemo odustajati. Poboljšaćemo rad postojećih objekata u oblasti postprodajne usluge, jer smo po cenama jedna od najpovoljnijih trgovina na našem tržištu – kaže Šuleić.

Rast prometa za trećinu

Zadovoljstvo rezultatima iz prošle godine ne kriju ni u zrenjaninskom Gomexu, gde s ponosom ističu da se sa stopom rasta prometa od 28 odsto, ali i povećanjem broja zaposlenih, taj lanac u 2010. godini pozicioinirao kao jedan od tržišnih lidera u Vojvodini.

– Gomex je maloprodajni lanac koji svojom poslovnom politikom, uslugom i formiranjem cena stoji u službi potrošača. Briga o potrošaču rezultira poverenjem i velikim brojem stalnih kupaca kojima već godinama pružamo najbolju uslugu i najpovoljnije cene. Obezbeđivanje bogate i kvalitetne ponude akcijskih artikala dokaz je posvećenosti potrošaču. Povoljna cenovna ponuda moguća je kako zbog realnih marži tako i zbog izuzetno dobre saradnje s dobavljačima. Istakli bismo i kvalitetnu dugogodišnju saradnju s lokalnim proizvođačima hrane koja našim kupcima omogućava visokokvalitetne artikle po pristupačnim cenama – kažu u Gomexu.

U želji da svojim kupcima omogući što bolji asortiman po što povoljnijim cenama, taj maloprodajni lanac razvio je i privatnu robnu marku Panoni – prehrana, Fado – kafa i čajevi, All Day – papirna galanterija, Twist – kućna hemija i Twist&Beauty – lična higijena.

– Trenutno se u našem asortimanu nalazi 28 artikala privatne robne marke iz domena prehrane, hemije i papirne galanterije. Reč je o robi visokog kvaliteta koja se proizvodi u saradnji s renomiranim domaćim proizvođačima, a koja se može nabaviti po prihvatljivim cenama – kažu u Gomexu i dodaju da su se u Vojvodini do sada pozicionirali kao jedan od tržišnih lidera, a cilj im je da do sredine ove godine postanu nezaobilazan faktor i na nivou Srbije.

– Promet u 2010. godini u naša 64 maloprodajna objekta iznosio je nešto manje od 30 miliona evra. Za ovu godinu planiramo otvaranje još 20 prodavnica i promet od 40 miliona evra, što bi za 37,37 odsto bilo više nego lane. Da smo na dobrom putu, govore podaci iz prvog kvartala ove godine – kažu u Gomexu.