Svi maloprodajni objekti koji posluju na tržištu Srbije ubuduće će morati da nose jasno istaknutu oznaku kojoj vrsti trgovinskog formata pripadaju. To je obaveza koju propisuje Pravilnik o klasifikaciji trgovinskih formata koji je stupio na snagu početkom jula, a koji je donet kao prvi podzakonski akt Zakona o trgovini. Trgovce koji se ogluše o odredbu pravilnika čekaju kazne od 100.000 do milion dinara.
Na osnovu ovog pravilnika trgovinski formati podeljeni su na: nespecijalizovane trgovinske formate (hipermarket, supermarket, supereta, minimarket, diskontna prodavnica, klasična prodavnica s pretežno prehrambenim asortimanom i robna kuća), na specijalizovane prodavnice (prodavnice voća i povrća, ribarnice, pekare i sl.) i posebne trgovinske formate (trgovinski centar i cash and carry).
Klasifikacija je urađena na osnovu pretežnih ili opredeljujućih odlika maloprodajnih objekata s fiksnom lokacijom, uzimajući u obzir neto prodajni prostor, širinu i dubinu asortimana, koeficijent obrta proizvoda i ostale posebne trgovinske specifičnosti objekata.
Neto prodajni prostor pravilnikom je definisan kao prostor u kome se prodaju roba i usluge potrošačima i koji ne obuhvata skladišni i drugi prateći prostor. Širok asortiman podrazumeva zastupljenost većeg broja robnih grupa, dok uzak asortiman označava zastupljenost jedne ili manjeg broja komplementarnih robnih grupa.
Dubok asortiman definisan je kao zastupljenost velikog broja artikala u okviru iste robne grupe proizvoda (stilova, veličina, boja...), dok plitak asortiman podrazumeva zastupljenost malog broja artikala u okviru iste robne grupe proizvoda. Frekventni proizvodi pravilnikom su definisani kao oni koji se često kupuju i koji imaju visok koeficijent obrta, na primer osnovne životne namirnice, štampa, sredstva za ličnu higijenu i higijenu domaćinstva.
Ljiljana Stanković, pomoćnica ministra poljoprivrede i trgovine, kaže da takva klasifikacija podrazumeva tipiziranje u označavanju maloprodajnih objekata, ali i stvaranje osnove za statističko i studijsko-analitičko praćenje kretanja na tržištu, stanja trgovine i trgovinske mreže, što ima izuzetan značaj za kreiranje ekonomske politike.
– Osim toga, Pravilnikom se omogućava i sprovođenje Zakona o trgovini, koji nalaže obavezu trgovca da istakne osnovne podatke o maloprodajnom objektu, a naročito vrste trgovinskog formata. Klasifikacija je osnova za buduće određivanje obaveza trgovaca, u vezi s pojedinim trgovinskim formatima u smislu obavljanja trgovine i zaštite potrošača. Time će se izbeći nerealno predstavljanje pojedinih formata na tržištu, tj. dovođenje potrošača u zabludu da kupuju u trgovinskom formatu koji podrazumeva niže marže i cene – kaže Stankovićeva i dodaje da je taj podzakonski akt stupio na snagu i da pravna lica koja ne budu istakla osnovne podatke o prodajnom objektu čekaju novčane kazne koje, prema Zakonu o trgovini, iznose od 100.000 do milion dinara.
Klasifikacija nespecijalizovanih trgovinskih formata:
Hipermarket je definisan kao trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo. Njegove bitne odlike su:
- neto prodajmi prostor veći od 2.000 kvadrata,
- prodaja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda,
- veliki asortiman (najmanje 20.000 artikala) pretežno prehrambenih proizvoda
- samousluživanje kao sistem prodaje
- uobičajeno se nalazi u tržnim centrima ili na obodu gradova i potrošačima treba da obezbedi i odgovarajući parking prostor
Supermarket je takođe trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo, a njegove odlike su:
- neto prodajni prostor od 400 do 2.000 kvadrata,
- prodaja pretežno prehrambenih proizvoda,
- širok i dubok asortiman prehrambenih i uzak asortiman neprehrambenih proizvoda
- broj artikala u asortimanu supermarketa po pravilu je veći od 3.000,
- sistem prodaje je samousluživanje,
- odgovarajući parking prostor za potrošače
Supereta je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo, a njene glavne odlike su:
- neto prodajni prostor od 200 do 400 kvadrata,
- prodaja dominantno prehrambenih proizvoda,
- obavezno prisustvo osnovnih životnih namirnica
- uzak asortiman frekventnih neprehrambenih proizvoda
- nalaze se na pristupačnim lokacijama, u naseljima ili na visokofrekventnim mestima
- samousluživanje kao sistem prodaje.
Minimarket je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo, a odlikuju ga:
- neto prodajni prostor manji od 200 metara kvadratnih,
- prodaja dominantno prehrambenih proizvoda,
- širok, ali plitak asortiman, uzak asortiman frekventnih neprehrambenih proizvoda
- samousluživanje kao sistem prodaje
- nalaze se na pristupačnim lokacijama u naseljima ili na visokofrekventnim mestima.
Diskontne prodavnice (diskonti) jesu trgovinski formati u kojima se obavlja trgovina na malo i njih karakteriše:
- neto prodajni prostor po pravilu manji od 1.500 kvadrata
- ograničen asortiman (po pravilu od 700 do 1.500 artikala),
- prodaja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda,
- širok, ali plitak asortiman,
- nivo usluge niži od standardnog,
- veliko učešće privatnih robnih maraka,
- samousluživanje kao sistem prodaje,
- cene po pravilu za 20-30 odsto niže od prosečnih tržišnih cena iste vrste proizvoda
- nalaze se u gradskim i prigradskim naseljima, na obodu gradova ili uz važnije saobraćajnice.
Proizvođačku prodavnicu robnih maraka (outlet) odlikuje:
- trgovina na malo neprehrambenih robnih maraka,
- cene niže od prosečnih tržišnih cena istih proizvoda (po pravilu vansezonska roba),
- mali broj artikala istog proizvoda
Klasična prodavnica s pretežno prehrambenim asortimanom je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo, čije su bitne odlike:
- neto prodajni prostor po pravilu do 100 kvadrata,
- prodaja prehrambenih i frekventnih neprehrambenih proizvoda
- direktno usluživanje potrošača kao sistem prodaje.
Robne kuće karakteriše:
- neto prodajni prostor od 9.000 do 18.000 kvadrata, izdeljen na više spratova, tj. prodajnih odeljenja
- samoizbor kao sistem prodaje
- širok i dubok asortiman pretežno neprehrambenih proizvoda - iznad 20.000, (dominiraju odeća, obuća, galanterija. proizvodi za opremanje kuće, nakit, kozmetika, igračke, sportska oprema). Mogu imati i supermarket.
- najčešće se nalaze u centralnim gradskim zonama i tržnim centrima.
Specijalizovane prodavnice definisane su kao trgovinski formati u kojima se obavlja trgovina na malo i njih odlikuje:
- neto prodajni prostor po pravilu do 1.000 kvadrata,
- uzak, ali dubok asortiman,
- jedna ili više kompletiranih robnih grupa
- nalaze se u gradskim zonama, u tržnim centrima i na ostalim mikrolokacijama,
- direktno usluživanje potrošača kao način prodaje (izuzetno, samoizbor ili samousluživanje).
Tipični oblici tog trgovinskog formata su specijalizovane prodavnice hrane, pića i duvana:
- prodavnice voća i povrća,
- mesare,
- ribarnice,
- pekare,
- prodavnice pića,
- prodavnice mlečnih proizvoda.
Ostale specijalizovane prehrambene prodavnice su:
- benzinske stanice,
- prodavnice proizvoda informaciono-komunikacione tehnologije (računara, softvera, telekomunikacione opreme, npr. mobilnih telefona i sl.)
- prodavnice specijalizovane za prodaju opreme za domaćinstvo (aparati za domaćinstvo, nameštaj, podne i zidne obloge, metalna roba, boje, tekstilni proizvodi i dr.),
- prodavnice specijalizovane za prodaju proizvoda za kulturu i rekreaciju (knjižare, prodavnice sportske opreme, prodavnice kancelarijskog materijala, prodavnice igračaka i sl.),
- prodavnice odeće,
-odevne galanterije i krzna,
- prodavnice obuće i predmeta od kože,
- apoteke i drogerije (dragstori),
- prodavnice kozmetičkih i toaletnih proizvoda (npr. Parfimerije),
- cvećare,
- prodavnice za kućne ljubimce,
- prodavnice nakita i satova i dr.
Poseban oblik trgovinskog formata je prodavnica polovnih proizvoda (Second hand shop) u kojoj se obavlja trgovina na malo polovnim neprehrambenim proizvodima.
Trgovinski i cash and carry centri spadaju u posebne trgovinske formate.
U trgovinskim centrima obavlja se trgovina na malo. Njihove bitne odlike su:
- jedinstvena prostorna celina koju čini skup različitih maloprodajnih formata,
- veliki broj specijalizovanih prodavnica, ali i drugih formata (hipermarket, robna kuća), prateći sadržaji u pružanju brojnih netrgovinskih usluga, prateći zabavni sadržaji (igraonice, bioskopi i sl.)
- odgovarajući parking prostor za potrošače.
- planiranje, razvoj, svojinska struktura i upravljanje trgovinskim centrima su centralizovani.
Cash and carry je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na veliko i njegove bitne odlike su:
- neto prodajni prostor po pravilu veći od 2.000 kvadrata,
- samousluživanje kao sistem prodaje,
- širok asortiman (po pravilu iznad 20.000 artikala),
- veliko učešće proizvoda s trgovinskom markom i prodaja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda.
- ciljna grupa su uglavnom profesionalni kupci,
- roba se plaća (na kasi) i preuzima u prodajnom objektu
- kupci je sami odvoze do ciljnog odredišta, po pravilu sopstvenim prevozom
- trgovina na malo se obavlja kao prateća aktivnost, pod uslovima propisanim zakonom.
Tekst: Marija Škrbić
