Svetska trgovina lane je zbog krađa izgubila 107 milijardi dolara. Od toga 42,2 odsto otpada na krađe kupaca, 35,5 odsto na nepošteno osoblje, 6,9 odsto na interne greške, dok su za 5,4 odsto krađa krivi isporučioci i proizvođači. Taj svetski trend nije zaobišao ni srpsku maloprodaju, gde je broj krađa u poslednjih godinu dana u porastu. Da bi se zaštitili od takvih situacija, trgovci mogu da angažuju fizičko obezbeđenje i/ili da u svoje objekte uvedu neki vid tehničkog obezbeđenja. Na taj način, kako kažu stručnjaci, broj krađa može da se smanji i do 80 odsto.

Đorđe Vučinić, predsednik Upravnog odbora firme Securitas, koja obezbeđuje kompanije kao što su Delhaize Group Serbia, Interex, Metro Cash&Cary, Idea, Veropoulos, Bricolage, Ikea, Forma Ideale, Jysk, Husquarna, Trocentar, Orbital, Condiva i druge, objašnjava da mogućnost pružanja usluge fizičkog obezbeđenja nije u međuzavisnosti s veličinom objekta ili vrstom robe koja se u njemu nalazi.

– Fizičko obezbeđenje koriste svi: i oni koji prodaju prehrambenu robu i oni koji prodaju lekove i oni koji prodaju proizvode teške industrije. Samo je cilj isti, sačuvati one vrednosti koje se u objektu nalaze, da se kasnije to ne bi odrazilo na probleme u poslovanju i način na koji će javnost percipirati to preduzeće, što je u današnjim uslovima poslovanja i tržišta veoma bitno – priča naš sagovornik.

Činjenica je, kaže Vučinić, da je prehrambena roba u maloprodajnim objektima češće i više dostupna počiniocima inkriminisanih dela koji pri tom koriste različite tehnike za njeno iznošenje, počev od izlaska s razotkrivenom robom, preko specijalno adaptiranih torbi, skretanja pažnje ili drugih priručnih sredstava, dok je, na primer, tehnička roba u maloprodajnim objektima često odvojena pregradnim pultovima ili nekom drugom vrstom mehaničke zaštite, što smanjuje mogućnost za odnošenje, ali je ne isključuje.

– Fizičko obezbeđenje koristi se za zaštitu svih vrsta objekata počev od male prodavnice na ćošku do velikih megamarketa i hipermarketa, dok roba koja se obezbeđuje može da bude i prehrambena i neprehrambena – objašnjava Vučinić.

Broj ljudi koji će biti angažovani za fizičko obezbeđenje zavisi od mnogih faktora kao što su složenost prodajnih objekata, broj potrošača, raznovrsnost ponude, bezbednosna procena i drugo.

– Veličina objekta, organizacija prodaje, broj kupaca, radno vreme i drugi faktori značajni za bezbednost (ukupna površina, broj ulaza i izlaza, broj kasa, karakteristike mikrolokacije i sl.) direktno utiču na plan obezbeđenja, tj. ukupan broj angažovanih službenika, njihove zadatke i dužnosti, radno vreme i raspored (šemu) obezbeđenja. Pre preuzimanja bilo kakvih bezbednosnih mera, stručna ekipa kompanije koja objekat obezbeđuje dužna je da izradi bezbednosnu procenu, a na osnovu zaključaka, tj. utvrđenog stepena i nivoa bezbednosne ugroženosti, daje se i predlog broja pozicija obezbeđenja, određuje broj potrebnih službenika i izrađuju procedure rada – kaže Vučinić.

Prednosti fizičkog obezbeđenja značajne su jer je zapravo prevencija osnovna uloga fizičkog prisustva radnika obezbeđenja. Službenik obezbeđenja vidno je uniformisan, poseduje identifikacionu karticu i prvenstveni zadatak mu je da svojim prisustvom odvrati potencijalne prestupnike i spreči neprimereno ponašanje nedobronamernih kupaca, ali i da zaposlenima u isto vreme pruža punu pomoć, a po potrebi i fizičku zaštitu od mogućih napada.

– Međutim, nije zanemarljiva ni „represivna” uloga fizičkog obezbeđenja, tj. zadatak da otkrije izvršioca krađe i spreči ga u iznošenju robe. Nisu, nažalost, retke ni unutrašnje krađe, to jest krađe koje čine zaposleni – ističe Vučinić.
Ako se isključe subjektivne slabosti koje su uvek moguće jer je reč o ljudskom faktoru, jedini značajniji nedostatak fizičkog obezbeđenja jeste cena.

– Međutim, ako cenu radnog sata izvršioca fizičkog obezbeđenja na godišnjem nivou uporedimo s godišnjim proračunom vrednosti iznošenja robe u pokušaju, onda je angažovanje te službe investicija, a nikako trošak. Poznato je da čak i ako otuđenje robe koju smatramo jeftinom i beznačajnom, uključujući i žvake, bananice i druge sitnice, pomnožimo s brojem pokušaja, to jest brojem počinilaca na dnevnom nivou, pa to s brojem dana u mesecu i s brojem meseci u godini, dobijamo veliki manjak, ili da jednostavnije kažem, zbir malih cifara po jednom obračunskom periodu je velika suma – kaže Vučinić.

Prema proceni koju je Securitas u nekoliko navrata radio zajedno s korisnicima svojih usluga, broj krađa u maloprodajnim trgovinskim objektima se nakon angažovanja fizičkog obezbeđenja smanjio čak za 80 odsto.

– Na primer, samo je u avgustu prošle godine, u jednom broju objekata korisnika naših usluga, sprečena krađa robe vredne dva i po miliona dinara. Pri tom, taj iznos nije obuhvatio sve objekte. Rezultati su praćeni samo na 25 odsto maloprodajnih objekata, tako da je ukupna ušteda samo jednog našeg velikog klijenta s lancem maloprodajnih objekata široke potrošnje, tokom jednog meseca sigurno prešla 10 miliona dinara. S takvom računicom, svi troškovi obezbeđenja su beznačajni – ističe Vučinić.

Generalno, uloga fizičkog obezbeđenja, posebno u kombinaciji s video nadzorom, sigurnosnim vratima i „biperima” na robi, pruža efikasnu pomoć u sprečavanju krađa iz trgovinskih objekata. Naravno, nijedan sistem pojedinačno ne može da pruži potpunu zaštitu, a najefikasnija jeste upravo kombinacija više vrsta obezbeđenja.

Tehničko obezbeđenje

Tehničko obezbeđenje može da se ugradi na sve vrste objekata, bez obzira na vrstu robe koja se u njima nalazi, s tim što se kod tehničkog obezbeđenja razlikuju modeli, to jest paketi usluga koje se nakon ugradnje primenjuju.

– Tehničko obezbeđenje podrazumeva: video nadzor, alarm monitoring, panik tastere, CCTV i za objekte maloprodaje sistem za elektronsku zaštitu robe (zaštitne nalepnice, zaštitni prstenovi, mini-tagovi, sejferi, zaštitne kutije za baterije, DVD, žilete). Ipak, sistem tehničke zaštite najbolje je kombinovati s mehaničkom zaštitom (izlazno-ulazne rampe pored kasa, vrteške, pultovi) i sa službom fizičkog obezbeđenja – kaže Đorđe Vučinić.

Prednosti tehničkog obezbeđenja su višestruke. Ono je aktivno i van radnog vremena, to jest i onda kada se u objektu ne nalaze zaposleni, a putem alarmnog signala obaveštava o upadu ili pokušaju upada. Ukoliko je reč o sistemu video nadzora, moguće je u kasnijem periodu, a nakon provale ili bilo koje vrste upada u objekat, pregledavati snimke i otkriti počinioce.

– Postoji i mobilno obezbeđenje koje nakon aktivacije nekog od tehničkih sistema u veoma kratkom roku odlazi na objekat i proverava stanje. Iz kontrolnog centra naše kompanije moguće je gledati on-lajn šta se na objektu dešava, odrediti tačne zone i tako dalje. Jedina mana tehničkog obezbeđenja koje je bez ljudskog faktora jeste to što je nemoćno u trenutku događaja. U kombinaciji s fizičkim ili mobilnim obezbeđenjem, broj krađa smanjuje se za oko 80 odsto – objašnjava Vučinić.

Nabavka tehničke opreme je jednostavna i moguća u veoma kratkom roku. Cena zavisi od vrste i količine koja se ugrađuje, kao i kvaliteta, ali se veoma brzo, najviše u jednom godišnjem kvartalu isplati. Oprema i monitoring nude se pod različitim uslovima, a kompanije kao što je Securitas nude je i na lizing.

Službenici fizičkog obezbeđenja nemaju ista ovlašćenja kao nadležne državne službe.

Jedan od razloga jeste nepostojanje zakona koji bi uređivao upravo tu oblast, to jest koji bi se odnosio na rad u oblasti privatne bezbednosti. Ono što je nama prioritetno jeste otkrivanje inkriminisanog dela krađe, pregled ličnih priručnih sredstava, oduzimanje robe za koju se utvrdi da je protivpravno otuđena, izdavanje potvrde o robi, ali pre svega obaveštavanje nadležne policijske ispostave. Kao pomoć daljem procesuiranju počinioca predaje se snimak koji su zabeležile sigurnosne kamere i koji nedvosmisleno ukazuje na prestup. Radnici kompanija koje obezbeđuju objekte mogu da zadrže izvršioce do dolaska policije, ili da utvrde njihov identitet kako bi policija i tužilaštvo preduzeli dalje korake – objašnjava Vučinić.

Elektronski sistemi zaštite

Da bi se zaštitili od krađa, trgovci u svoje objekte sve češće ugrađuju elektronske sisteme za zaštitu od krađe koji se dele na tri vrste: elektromagnetne, akustomagnetne i radiofrekventne.
– U osnovi, svi elektronski sistemi za zaštitu od krađe sastoje se od oznaka (eng. tag), antenske barijere i uređaja za skidanje ili deaktiviranje tagova. Tagovi (oznake) mogu biti uništivi i neuništivi. Uništivi tagovi (soft tag) uglavnom su nalepnice, a neuništivi (hard tag) pretežno su zaštitni bedževi – kaže za Market dr Đorđe Šaponjić, dipl. inž. el., iz kompanije Gama futura Beograd.

Prvi elektronski sistemi za zaštitu od krađe, objašnjava Šaponjić, pojavili su se početkom devedesetih godina prošlog veka.
– Najpre se pojavio elektromagnetni (magnetno-harmonijski) sistem koji se danas zadržao samo u bibliotekama i knjižarama. Taj sistem karakteriše mogućnost lakog aktiviranja i deaktiviranja tagova – kaže Šaponjić.

Drugi tip elektronskog sistema za zaštitu od krađe je akustomagnetni sistem. Koristi se u raznim oblastima maloprodaje, od supermarketa, prodavnica tekstila i sportske opreme do parfimerija. Akustomagnetni sistemi rade na pricipu detekcije harmonika od 58 kHz u magnetnom polju između antena.

– Taj sistem karakterišu dobre performanse, ali i visoka cena kako samog sistema tako i njegovog održavanja i eksploatacije (znatno velika potrošnja električne energije, visoka cena tagova) – kaže Šaponjić.

Treći tip elektronskog sistema za zaštitu od krađe je radiofrekventni RF sistem. Koristi se u svim oblastima maloprodaje zbog svoje prilagodljivosti i niske cene.

– Radiofrekventni sistemi odličnih su performansi, jednostavni za instalaciju, s veoma niskom cenom održavanja i eksploatacije (troše veoma malo električne energije, niska cena tagova) – objašnjava naš sagovornik.

Prilikom izbora i primene elektronskog sistema za zaštitu od krađe važno je znati koji je tip robe potrebno zaštititi, broj i širinu ulaza koji se štiti, a ako već postoji neki sistem zaštite, koliko je korisnik zadovoljan njegovim funkcionisanjem.