Neregistrovani trgovci nesmetano prodaju lako kvarljivu industrijsku robu, najčešće švercovanu iz inostranstva, na pijacama, buvljacima, kartonskim tezgama. A sve to, kao i do sada, najčešće „ispred nosa“ inspekcijskim organima. Legalni trgovci za sada ostaju bez zaštite protiv nelojalne konkurencije
Kobasice, nutela, čokolade, praškovi za veš, teglice nes kafe, samo su neki od proizvoda koji se svakodnevno prodaju na pijačnim tezgama širom Srbije. Cene tih proizvoda znatno su niže od onih u radnjama, zbog čega promet u prodavnicama pada. Trgovci se žale da su pijačni prodavci nelojalna konkurencija, jer kako kažu, za razliku od njih oni ne plaćaju porez i svojim mušterijama ne izdaju fiskalne račune.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Pijačna uprava odgovorna je za ispravnost rashladnih vitrina, a svaki prodavac koji se zatekne na delu pijace koji nije namenjen za prodaju mora se udaljiti, tj. premestiti na mesta koja su registrovana za prodaju hrane životinjskog porekla
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na taj problem nedavno su se požalili i vojvođanski trgovci koji su početkom oktobra učestvovali u petoj Market radionici, koja je održana u Novom Sadu. Trgovci su tada upozorili na nelojalnu konkurenciju na novosadskoj kvantaškoj pijaci, gde se, kako su objasnili, roba prodaje po znatno nižim cenama zato što tamošnji prodavci ne plaćaju porez niti za prodate artikle izdaju fiskalne račune.
– Mi plaćamo zakup prostora i porez i PDV, dolaze nam inspektori i kažnjavaju nas i za najmanji zarez i slovo, a na kvantašu mogu da prodaju šta hoće, pa čak i sveže meso, i to usred leta – moglo se čuti od revoltiranih trgovaca.
U Tržišnoj inspekciji Ministarstva trgovine i poljoprivrede kažu da njihov sektorobavlja kontrole na javnim površinama, pa i na pijacama i oko njih, radi suzbijanja sive ekonomije, tj. nedozvoljene trgovine koju obavljaju lica bez svojstva trgovca.
– U vezi s tim od početka godine do kraja septembra obavljeno je 1.176 inspekcijskih kontrola. Tržišni inspektori u tim kontrolama ne izriču kazne, već su ovlašćeni da oduzmu robu od lica koje se zatekne u obavljanju trgovine, a nema svojstvo trgovca, i da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. U tim kontrolama oduzeto je i uklonjeno robe u vrednosti većoj od pet miliona dinara i podneto više od 200 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv lica koja nemaju svojstvo trgovca, a zatečena su u obavljanju trgovine. U prekršajnom postupku propisane su kazne od 50.000 do 150.000 dinara za fizičko lice koje obavlja promet robe, a nema svojstvo trgovca – kažu u Tržišnoj inspekciji i dodaju da će, u skladu s odredbama Zakona o trgovini, nadzor nad trgovinom van prodajnog objekta, pa i uličnom prodajom, od 1. januara 2012. godine obavljati jedinice lokalne samouprave preko komunalnih inspektora.
Kobasice, nutela, čokolade, praškovi za veš, teglice nes kafe, samo su neki od proizvoda koji se svakodnevno prodaju na pijačnim tezgama širom Srbije. Cene tih proizvoda znatno su niže od onih u radnjama, zbog čega promet u prodavnicama pada. Trgovci se žale da su pijačni prodavci nelojalna konkurencija, jer kako kažu, za razliku od njih oni ne plaćaju porez i svojim mušterijama ne izdaju fiskalne račune.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Pijačna uprava odgovorna je za ispravnost rashladnih vitrina, a svaki prodavac koji se zatekne na delu pijace koji nije namenjen za prodaju mora se udaljiti, tj. premestiti na mesta koja su registrovana za prodaju hrane životinjskog porekla
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na taj problem nedavno su se požalili i vojvođanski trgovci koji su početkom oktobra učestvovali u petoj Market radionici, koja je održana u Novom Sadu. Trgovci su tada upozorili na nelojalnu konkurenciju na novosadskoj kvantaškoj pijaci, gde se, kako su objasnili, roba prodaje po znatno nižim cenama zato što tamošnji prodavci ne plaćaju porez niti za prodate artikle izdaju fiskalne račune.
– Mi plaćamo zakup prostora i porez i PDV, dolaze nam inspektori i kažnjavaju nas i za najmanji zarez i slovo, a na kvantašu mogu da prodaju šta hoće, pa čak i sveže meso, i to usred leta – moglo se čuti od revoltiranih trgovaca.
U Tržišnoj inspekciji Ministarstva trgovine i poljoprivrede kažu da njihov sektorobavlja kontrole na javnim površinama, pa i na pijacama i oko njih, radi suzbijanja sive ekonomije, tj. nedozvoljene trgovine koju obavljaju lica bez svojstva trgovca.
– U vezi s tim od početka godine do kraja septembra obavljeno je 1.176 inspekcijskih kontrola. Tržišni inspektori u tim kontrolama ne izriču kazne, već su ovlašćeni da oduzmu robu od lica koje se zatekne u obavljanju trgovine, a nema svojstvo trgovca, i da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. U tim kontrolama oduzeto je i uklonjeno robe u vrednosti većoj od pet miliona dinara i podneto više od 200 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv lica koja nemaju svojstvo trgovca, a zatečena su u obavljanju trgovine. U prekršajnom postupku propisane su kazne od 50.000 do 150.000 dinara za fizičko lice koje obavlja promet robe, a nema svojstvo trgovca – kažu u Tržišnoj inspekciji i dodaju da će, u skladu s odredbama Zakona o trgovini, nadzor nad trgovinom van prodajnog objekta, pa i uličnom prodajom, od 1. januara 2012. godine obavljati jedinice lokalne samouprave preko komunalnih inspektora.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
KAZNE
U slučaju da se u prometu zatekne hrana koja nije zdravstveno ispravna, kako kažu u Veterinarskoj inspekciji, nalaže se njeno povlačenje iz prometa i uništavanje, a protiv subjekta koji je takvu hranu stavio u promet, pokreće se prekršajni postupak ukoliko je reč o fizičkom licu ili preduzetniku, ili privredni prestup ako je u pitanju pravno lice.
Iznos kazni predviđen je Zakonom o bezbednosti hrane i za pravna lica iznosi od 300.000 do 3.000.000 dinara, za preduzetnike od 250.000 do 500.000 dinara, a za fizička lica od 30.000 do 50.000 dinara.
– Podsećamo da se stupanjem Zakona o bezbednosti hrane na snagu, osim kaznenih mera promenio i način sprovođenja službenih kontrola, tako da su sada subjekti u poslovanju s hranom odgovorni za stavljanje u promet i bezbednost hrane koju proizvode ili kojom rukuju – kažu u Veterinarskoj inspekciji.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na osnovu člana 25 Zakona o trgovini, pijaca je posebna tržišna institucija, pravno lice koje je registrovano u skladu s propisima o registraciji privrednih subjekata.
— Novina u zakonu jeste to što je sada pijaca eksplicitno dužna da obezbedi da lica koja prodaju robu na njoj imaju svojstvo trgovca, a ako to nije obezbeđeno, za pijacu je propisana prekršajna odgovornost. Pijaca je dužna da obezbedi i uslove za prisustvo i rad nadležnih inspekcija za sve vreme pijačne trgovine – objašnjavaju tržišni inspektori.
Zakonom o trgovini (Sl. glasnik RS 53/2010) propisano je da trgovinu, pa i na pijaci, mogu da obavljaju samo lica koja imaju svojstvo trgovca. Dakle, trgovci moraju da budu upisani u nadležni registar.
– Što se tiče zelenih pijaca, tu su pre svega poljoprivrednici koji su registrovani u skladu s propisima kojima se uređuje poljoprivreda, u pogledu poljoprivrednih proizvoda koji su predmet registracije, a takođe i pravna lica i preduzetnici koji su upisani u registar privrednih subjekata Agencije za privredne registre, naročito za proizvode zanatskih radnji i domaće radinosti – navode u Tržišnoj inspekciji.
U slučaju da se u prometu zatekne hrana koja nije zdravstveno ispravna, kako kažu u Veterinarskoj inspekciji, nalaže se njeno povlačenje iz prometa i uništavanje, a protiv subjekta koji je takvu hranu stavio u promet, pokreće se prekršajni postupak ukoliko je reč o fizičkom licu ili preduzetniku, ili privredni prestup ako je u pitanju pravno lice.
Iznos kazni predviđen je Zakonom o bezbednosti hrane i za pravna lica iznosi od 300.000 do 3.000.000 dinara, za preduzetnike od 250.000 do 500.000 dinara, a za fizička lica od 30.000 do 50.000 dinara.
– Podsećamo da se stupanjem Zakona o bezbednosti hrane na snagu, osim kaznenih mera promenio i način sprovođenja službenih kontrola, tako da su sada subjekti u poslovanju s hranom odgovorni za stavljanje u promet i bezbednost hrane koju proizvode ili kojom rukuju – kažu u Veterinarskoj inspekciji.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na osnovu člana 25 Zakona o trgovini, pijaca je posebna tržišna institucija, pravno lice koje je registrovano u skladu s propisima o registraciji privrednih subjekata.
— Novina u zakonu jeste to što je sada pijaca eksplicitno dužna da obezbedi da lica koja prodaju robu na njoj imaju svojstvo trgovca, a ako to nije obezbeđeno, za pijacu je propisana prekršajna odgovornost. Pijaca je dužna da obezbedi i uslove za prisustvo i rad nadležnih inspekcija za sve vreme pijačne trgovine – objašnjavaju tržišni inspektori.
Zakonom o trgovini (Sl. glasnik RS 53/2010) propisano je da trgovinu, pa i na pijaci, mogu da obavljaju samo lica koja imaju svojstvo trgovca. Dakle, trgovci moraju da budu upisani u nadležni registar.
– Što se tiče zelenih pijaca, tu su pre svega poljoprivrednici koji su registrovani u skladu s propisima kojima se uređuje poljoprivreda, u pogledu poljoprivrednih proizvoda koji su predmet registracije, a takođe i pravna lica i preduzetnici koji su upisani u registar privrednih subjekata Agencije za privredne registre, naročito za proizvode zanatskih radnji i domaće radinosti – navode u Tržišnoj inspekciji.
Pijačni prodavci, kako kažu u tom državnom organu, imaju obavezu da poseduju fiskalnu kasu i da registruju promet preko nje, osim u slučajevima kada je to drugačije određeno posebnim propisom.
– Zakonom o fiskalnim kasama regulisano je da je lice koje je upisano u odgovarajući registar za promet dobara na malo dužno da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet preko fiskalne kase. Međutim, Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, određena su lica na koja se ne odnosi evidentiranje prometa preko fiskalne kase i izdavanje fiskalnih isečaka. To bi se, na primer, odnosilo na stare zanatlije – objašnjavaju u Tržišnoj inspekciji.
Na pitanje da li je prodaja proizvoda kao što su kobasice, konzerve, čokolada, kafa, deterdženti, šampon, kreme i slično dozvoljena na pijacama i buvljacima, u Tržišnoj inspekciji odgovaraju da je prodaja prehrambenih proizvoda i robe široke potrošnje na pijacama dozvoljena.
– U skladu s odredbama Zakona o trgovini, pijačna prodaja obuhvata prodaju robe na tezgama, boksovima ili posebnim prodajnim objektima, i to svežih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i zanatskih proizvoda, druge robe široke potrošnje, kao i pružanje pratećih usluga. U skladu s Pravilnikom o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje prometa robe i vršenje usluga u prometu robe, određene su vrste robe koje mogu da se prodaju na pijacama, pa se tako na zelenim pijacama prodaju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, cveće i sadni materijal i neprehrambeni proizvodi zanatskih radnji. Na robnim pijacama prodaju se tekstil, odeća, obuća, porcelan, plastika, staklo, metalna i elektrotehnička roba za koju nije propisano izdavanje tehničkog uputstva, sportska oprema, hemijski proizvodi (sapuni, deterdženti, preparati za čišćenje i poliranje, kozmetički i toaletni preparati), knjige i kancelarijski pribor, polovna roba. Roba stavljena u promet, pa i preko pijačne prodaje, mora da ispunjava uslove zdravstvene i opšte bezbednosti, tehničke zahteve i sve druge uslove utvrđene Zakonom o trgovini. Tržišna inspekcija obavlja kontrolu kvaliteta neprehrambenih proizvoda u prometu – kažu u toj inspekciji.
Za kontrolu prodaje hrane životinjskog porekla na pijacama zadužena je Veterinarska inspekcija, koja, kako kažu, te kontrole obavlja svakodnevno.
– U letnjim mesecima, od maja do septembra, obavljaju se i pojačane takozvane akcijske kontrole na pijacama gde se prema utvrđenom planu hrana životinjskog porekla uzorkuje i šalje na analizu. Planom kontrola i planom uzorkovanja obuhvaćeni su svi koji proizvode hranu životinjskog porekla i prodaju je na pijacama. Pijačna uprava odgovorna je za ispravnost rashladnih vitrina, a svaki prodavac koji se zatekne na delu pijace koji nije namenjen za prodaju mora se udaljiti, tj. premestiti na mesta koja su registrovana za prodaju hrane životinjskog porekla za čije je čuvanje potreban temperaturni režim. Pijace u skladu s pravilnikom moraju imati ili zatvoreni prostor za prodaju proizvoda od mleka ili moraju biti u rashladnoj vitrini – objašnjavaju u Veterinarskoj inspekciji.
Kancelarije te inspekcije smeštene su na pijacama, tako da veterinarski inspektori svakog jutra proveravaju uslove prodaje hrane životinjskog porekla.
– Ta provera ne odnosi se samo na uzorkovanje već se prati i lista izlagača i zakupaca tezgi jer se o svakom od njih vodi evidencija. To se prvenstveno odnosi na: broj gazdinstava, podatke o broju i zdravstvenom stanju životinja i na rešenje o utvrđenim i ispunjenim veterinarsko-sanitarnim uslovima za proizvodnju u sopstvenom domaćinstvu. Proizvođači koji su registrovani za proizvodnju u sopstvenom domaćinstvu mogu da svoje proizvode prodaju na pijaci, tj. oni su i proizvođači i prodavci, i analize rade najčešće jednom mesečno. Kod pojedinih koji to nemaju kao podatak s mesta proizvodnje, uzorke na mestu prodaje uzima veterinarska inspekcija – kažu u Veterinarskoj inspekciji.
– Zakonom o fiskalnim kasama regulisano je da je lice koje je upisano u odgovarajući registar za promet dobara na malo dužno da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet preko fiskalne kase. Međutim, Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, određena su lica na koja se ne odnosi evidentiranje prometa preko fiskalne kase i izdavanje fiskalnih isečaka. To bi se, na primer, odnosilo na stare zanatlije – objašnjavaju u Tržišnoj inspekciji.
Na pitanje da li je prodaja proizvoda kao što su kobasice, konzerve, čokolada, kafa, deterdženti, šampon, kreme i slično dozvoljena na pijacama i buvljacima, u Tržišnoj inspekciji odgovaraju da je prodaja prehrambenih proizvoda i robe široke potrošnje na pijacama dozvoljena.
– U skladu s odredbama Zakona o trgovini, pijačna prodaja obuhvata prodaju robe na tezgama, boksovima ili posebnim prodajnim objektima, i to svežih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i zanatskih proizvoda, druge robe široke potrošnje, kao i pružanje pratećih usluga. U skladu s Pravilnikom o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje prometa robe i vršenje usluga u prometu robe, određene su vrste robe koje mogu da se prodaju na pijacama, pa se tako na zelenim pijacama prodaju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, cveće i sadni materijal i neprehrambeni proizvodi zanatskih radnji. Na robnim pijacama prodaju se tekstil, odeća, obuća, porcelan, plastika, staklo, metalna i elektrotehnička roba za koju nije propisano izdavanje tehničkog uputstva, sportska oprema, hemijski proizvodi (sapuni, deterdženti, preparati za čišćenje i poliranje, kozmetički i toaletni preparati), knjige i kancelarijski pribor, polovna roba. Roba stavljena u promet, pa i preko pijačne prodaje, mora da ispunjava uslove zdravstvene i opšte bezbednosti, tehničke zahteve i sve druge uslove utvrđene Zakonom o trgovini. Tržišna inspekcija obavlja kontrolu kvaliteta neprehrambenih proizvoda u prometu – kažu u toj inspekciji.
Za kontrolu prodaje hrane životinjskog porekla na pijacama zadužena je Veterinarska inspekcija, koja, kako kažu, te kontrole obavlja svakodnevno.
– U letnjim mesecima, od maja do septembra, obavljaju se i pojačane takozvane akcijske kontrole na pijacama gde se prema utvrđenom planu hrana životinjskog porekla uzorkuje i šalje na analizu. Planom kontrola i planom uzorkovanja obuhvaćeni su svi koji proizvode hranu životinjskog porekla i prodaju je na pijacama. Pijačna uprava odgovorna je za ispravnost rashladnih vitrina, a svaki prodavac koji se zatekne na delu pijace koji nije namenjen za prodaju mora se udaljiti, tj. premestiti na mesta koja su registrovana za prodaju hrane životinjskog porekla za čije je čuvanje potreban temperaturni režim. Pijace u skladu s pravilnikom moraju imati ili zatvoreni prostor za prodaju proizvoda od mleka ili moraju biti u rashladnoj vitrini – objašnjavaju u Veterinarskoj inspekciji.
Kancelarije te inspekcije smeštene su na pijacama, tako da veterinarski inspektori svakog jutra proveravaju uslove prodaje hrane životinjskog porekla.
– Ta provera ne odnosi se samo na uzorkovanje već se prati i lista izlagača i zakupaca tezgi jer se o svakom od njih vodi evidencija. To se prvenstveno odnosi na: broj gazdinstava, podatke o broju i zdravstvenom stanju životinja i na rešenje o utvrđenim i ispunjenim veterinarsko-sanitarnim uslovima za proizvodnju u sopstvenom domaćinstvu. Proizvođači koji su registrovani za proizvodnju u sopstvenom domaćinstvu mogu da svoje proizvode prodaju na pijaci, tj. oni su i proizvođači i prodavci, i analize rade najčešće jednom mesečno. Kod pojedinih koji to nemaju kao podatak s mesta proizvodnje, uzorke na mestu prodaje uzima veterinarska inspekcija – kažu u Veterinarskoj inspekciji.
Komentari
RSS feed komentara na ovaj članak.