Ako Agrokor preuzme Mercator na tržištu Srbije zavladao bi, smatra ekonomista Aleksandar Stevanivić, duopol na kome bi s jedne strane stajao hrvatski trgovinski lanac, a s druge belgijski Delhaize. Sa 52 odsto deonica Mercatora, za šta nudi 221 evro po akciji, Ivica Todorić, vlasnik Agrokora, u Srbiji bi držao 35 odsto tržišta koliko ima i Delhaize.


Zamka monopolske pozicije

Ako vlasnik Agrokora uspe da se dočepa Mercatora, nastao bi novi regionalni div koji bi imao gotovo 60.000 zaposlenih i više od 2.500 objekata. Agrokor bi time ujedno postao važan igrač u evropskim razmerama.
Novi trgovinski lanac zbog veličine bi odmah stekao povlašćen položaj među dobavljačima u Hrvatskoj i Sloveniji. Jedini problem koji se može isprečiti na putu spajanja Agrokora i Mercatora danas su lokalni regulatori tržišnog učešća. Udružena kompanija imala bi značajne udele na tržištima Hrvatske, Slovenije, BiH, Srbije i Crne Gore. Spajanjem s Mercatorom, Konzum bi u Hrvatskoj preskočio granicu od 50 posto udela na tržištu, a najkraći rok u kom se može očekivati konačna odluka Agencije za zaštitu tržišne konkurencije jeste deset meseci od objave preuzimanja.


Aleksandar Stevanović

– Ni do sada između velikih lanaca nije bilo većeg cenovnog iskakanja, a sa stvaranjem duopola cene bi mogle biti još usaglašenije. Ako nam ne dođu Lidl, Spar ili Aldi, prave konkurencije nećemo imati. Da bi oni došli, vlada bi trebalo da dokaže da je svaka investicija u tom delu dobrodošla, a ne da nove investicije odbija nerazumnim zahtevima počevši od nerazumnih rokova za izdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola do nemogućnosti da se nađe odgovarajuća lokacija iako zemljišta ima na pretek – kaže Stevanović.

Goran Papović

Na duopol upozorava i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
– Agencija za zaštitu konkurencije trebalo bi na vreme da reaguje, i to zbog više razloga. Prvi su ovdašnji potrošači koji su ionako već suočeni s monopolom. Idea, Mercator i Delhaize već su zauzeli najbolje lokacije i oni diktiraju cene. Ako Agrokor preuzme Mercator, dobili bismo duopol, njih i Delhaize, što znači da bi konkurencija između njih i drugih lanaca koji posluju u Srbiji poput Disa i Univerexporta bila moguća samo na lokalnom nivou, ali ne i na nivou cele Srbije, jer manji lanci ne posluju na teritoriji cele zemlje. Drugi razlog jesu mali trgovci u unutrašnjosti čije se radnje ionako zatvaraju pod pritiskom velikih, tako da u privatnom sektoru više nemate konkurenciju, a treći su proizvođači za koje bi to bila posebno opasna priča, budući da u poplavi privatnih robnih maraka koje ti lanci nude, trgovci diktiraju šta će se i koliko naći na policama. To će posebno opasno biti za male proizvođače koji već sad ne mogu da uđu u velike sisteme jer su ucenjeni raznim uslovima – ocenjuje Papović.

Zoran Matić

Zoran Matić, generalni direktor Mlekare Šabac, kaže da bi spajanje Agrokora i Mercatora moglo da znači niže cene za potrošače.
– Od najavljenog spajanja ne očekujemo neke veće promene budući da je reč o dva značajna sistema s vrlo sličnim uslovima, osim što postoji mogućnost racionalizacije u vidu smanjenja operativnih troškova – kaže Matić.

Rodoljub Drašković

Rodoljub Drašković, vlasnik koncerna Swisslion Takovo, kaže da njegova kompanija dobro posluje i s Agrokorom i s Mercatorom, ali misli da ukrupnjavanje ništa bitno neće promeniti ni kada su u pitanju srpski proizvođači i srpski potrošači.
– Ne očekujem nikakve kvalitativne promene. Analitičke procene koje pokazuju da bi nam to ukrupnjavanje moglo doneti niže cene na rafovima nisu tačne jer je reč o promilima. Eventualno možemo dobiti samo monopol, jer se s dolaskom jednog velikog igrača gubi konkurentnost i uvode privatne robne marke i veće marže. Svako stvaranje monopola u trgovini jeste šteta za domaću proizvodnju, domaću industriju i domaće potrošače, jer ćemo robu plaćati skuplje – kaže Drašković.
Drašković dodaje da on na srpskom tržištu ne vidi perspektivu za velike trgovinske sisteme, jer najnoviji podaci pokazuju da se potrošači vraćaju malim trgovinskim radnjama, a da se promet u velikim trgovinama povećava samo kada oni organizuju akcijske prodaje, koje se prave ciljano da bi se oslobodili svojih zaliha.
– Male trgovine se zatvaraju, ali se otvaraju nove. A tu je i treći trgovački blok u vidu specijalizovanih prodavnica. Mi smo u svom maloprodajnom lancu prodali tri puta više svoje robe nego u mreži najvećih kupaca – kaže Drašković.

Ništa dobro od tog ukrupnjavanja ne očekuje ni Rajko Latinović, direktor Mesne industrije Imes.
– Mi smo ranije imali neprijatna iskustva sa stvaranjem velikih lanaca u Srbiji jer nismo mogli da naplatimo svoja potraživanja, tako da ni sada ne očekujemo ništa dobro. Trenutno sasvim dobro poslujemo s Mercatorom, ali očekujem da će ukrupnjavanje tu imati korak unazad, jer strance ne boli za štetu koja se nanosi srpskoj privredi koliko boli nas. Stranci se već sada ne pridržavaju dogovorene prodaje robe iz Srbije, pa smo uz nelikvidnost i neuredna plaćanja dovedeni na ivicu opstanka – kaže Latinović.

U trgovinskim lancima koji posluju u Srbiji mahom nisu bili raspoloženi da daju komentare o posledicama eventualnog ujedinjenja Idee i Mercatora po ovdašnje tržište.

Delhaize poručuje da otkako je došao na lokalno tržište, intenzivno unapređuje sve segmente poslovanja.

– Uvek ćemo se truditi da u skladu s misijom Delhaize grupe dajemo najbolje od sebe za potrošače, a pre svega da ponudimo bezbedne i kvalitetne proizvode po pristupačnim cenama. S tim u vezi već smo preuzeli dva značajna koraka: pokrenuli smo kampanju Pale cene u Maxiju i uveli privatnu robnu marku 365 u asortiman Maxija i Tempa. Težimo da pružimo što bolje uslove kupovine u našim prodavnicama i da budemo konkurentniji u pogledu cena. Zadovoljan potrošač je naš prioritet, a sve potencijalne promene na tržištu samo su dodatni podsticaj i izazov – kažu u Delhaizeu.

U Veropoulosu kažu da sa zanimanjem prate vesti o najavljenom preuzimanju Mercatora od strane Agrokora, i da će kada se to desi, biti u prilici da daju neki precizniji komentar, jer će biti poznato i više detalja o tom poslu.

– Jasno je da u periodu ekonomske krize koja drma Evropu, kompanije pokušavaju da nađu puteve i načine za njeno prevazilaženje i uspešnije poslovanje, i to se primećuje u svim oblastima. Jednima je to prodaja akcija, drugima preuzimanje srodnih poslovnih subjekata, neko krizu želi da prebrodi smanjenjem obima posla, a neko proširenjem, različiti faktori unutar privrednih subjekata utiču na to. Ipak, potrošači mogu da očekuju, kao posledicu pojačane tržišne utakmice, i bolji kvalitet usluga i fleksibilniju cenovnu politiku, tako da imaju razloga za izvesni optimizam u ovim teškim vremenima. Kompanija Veropoulos trajno je opredeljena da se novim investicijama i povećanim naporima zaposlenih bori protiv krize i namerava da se u skladu s tim ponaša i na srpskom tržištu, gde će i dalje nastojati da svojim poslovnim potezima izlazi u susret vernim potrošačima – poručuju iz Vera.

Sudbina lokalnih dobavljača
Slovenački političari strahuju da će Todorić istisnuti slovenačke proizvode s polica trgovina i zameniti ih hrvatskim. Upozorava se da bi prodaja Mercatora mogla korenito da izmeni sadržaj ugovora između Mercatora i slovenačkih dobavljača prehrambenih proizvoda. Pojedini slovenački političari smatraju da bi zbog zamene slovenačkih proizvoda hrvatskim, prema gruboj proceni, slovenačka proizvodnja hrane mogla pretrpeti štetu od četiri milijarde evra godišnje.

Vodeći po prihodu 
Trgovački lanac Mercator među vodećim je poslovnim kompanijama u Sloveniji prema ostvarenim prihodima. S prošlogodišnjim prihodom od 2,78 milijardi evra Mercator je bio na drugom mestu posle Petrola, koji je sa 2,8 milijardi evra prihoda preskočio ranijih godina vodeći Mercator. Prema dobiti ostvarenoj u prošloj godini, Mercator je sa 30,4 miliona evra bio na sedmom mestu. U prvom polugodištu ove godine Mercator je ostvario 1,42 milijarde evra prihoda, što je za 6,1 odsto više nego u istom razdoblju lane. Čista dobit Grupe Mercator u prvom polugodištu ove godine iznosila je 18,5 miliona evra, ili 4,9 odsto više nego u isto vreme lane. Krajem juna Grupa Mercator zapošljavala je 23.620 radnika, od kojih oko 12.000 u Sloveniji.

Tekst: Marija Škrbić Foto: arhiva Marketa