Tržištu koje ima više od 30 miliona potrošača, CEFTA je trebalo da donese bolju ponudu robe i niže cene, a proizvođačima i izvoznicima priliku da svoje proizvode plasiraju u regionu pod znatno povoljnijim uslovima. Analitičari ocenjuju da je zbog kašnjenja početka primene sporazuma i činjenice što su neke države jednostrano uvele nove ili zadržale postojeće necarinske barijere, Srbija u prvoj godini primene sporazuma ostvarila osrednje rezultate.
Zona slobodne trgovine CEFTA, u koju su sada Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Moldavija i Srbija, zamišljena je kao prvi korak u integraciji tržišta zemalja jugoistočne Evrope koje svoju budućnost vide u Evropskoj uniji. Prema podacima Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, naša zemlja je, od kada je potpisala taj sporazum, povećala izvoz u zemlje zone za više od 20 odsto. Od našeg ukupnog izvoza, na zemlje regiona CEFTA otpada 31,9 odsto, dok ono što uvozimo s tog tržišta čini samo 7,6 odsto ukupno uvezene roba i usluga tokom prvih pet meseci ove godine. Srbija tako sa zemljama potpisnicama sporazuma CEFTA ostvaruje suficit u razmeni, što je izuzetno značajno i ukazuje da je to tržište na kome imamo određene prednosti i pogodnosti, ali koje moramo iskoristiti.
