| Indeks članka |
|---|
| Šta je sa CEFTOM? |
| Stranica 2 |
| Sve stranice |
Nesiguran, spor i skup posao
Market istražuje zašto se tri godine posle potpisivanja sporazuma CEFTA privrednici i dalje suočavaju sa brojnim barijerama pri izvozu robe u susedne zemlje. Iako više nema carinskih tarifa, postoje mnogobrojne necarinske barijere koje otežavaju i poskupljuju izvoz proizvoda
Jedan od glavnih pokazatelja uspešne ekonomije i jake privrede jeste vrednost izvoza jedne države. Za nacionalne kompanije izvoz je strateški deo poslovanja koji proizvodnju i kvalitet proizvoda diže na viši nivo, potpomaže širenje kapaciteta, povećanje dobiti od prodaje, rast preduzeća, otvaranje novih radnih mesta, a državi omogućava ekonomski napredak.
U situaciji kada je srpski izvoz skroman i kada se baš ne možemo pohvaliti velikim brojem proizvoda, pogotovo onih više faze obrade koje možemo plasirati na zahtevna evropska tržišta, logično se kao izbor nameću tržišta regiona na kojima su naši proizvodi poznati. Najveće šanse za rast izvoza naši proizvođači treba da traže na tržištima susednih zemalja, tj. zemalja potpisnica sporazuma CEFTA (BiH, Crna Gora, Makedonija, Hrvatska, Albanija, Moldavija, UNMIK/Kosovo). Oko 32 procenta ukupnog izvoza Srbija ostvaruje na tom tržištu.
Međutim, i izlazak na ta tržišta od svakog proizvođača zahteva dosta vremena, znanja, istraživanja, finansija. I sve to bez garancije da će roba stići na vreme, bez čekanja, komplikacija i nepredviđenih troškova. Izvoz robe u susedne zemlje neretko se pretvara u pravu administrativno-institucionalnu igru živaca sa neizvesnim ishodom.
Jer uprkos liberalizaciji tržišta koju nudi CEFTA, privrednici i dalje imaju mnogo problema da robu izvezu iz Srbije. Kamioni dugo čekaju na granici, roba se kvari, uvek nedostaje neki dokument… Ne postoje carinske tarife, ali zato postoje tzv. necarinske barijere koje su mnogobrojne i koje otežavaju, ali i poskupljuju izvoz proizvoda. One usporavaju razmenu robe, povećavaju troškove poslovanja, demotivišu privrednike i njihova preduzeća za poslovnu saradnju.
U Privrednoj komori Srbije, koja evidentira probleme domaćih privrednika prilikom izvoza i uvoza robe, kako nam je rekao Dejan Jovović, ranije glavni pregovarač za zaključenje svih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini koje je naša zemlja sklopila sa zemljama jugoistočne Evrope, a na osnovu kojih je nastala CEFTA, i savetnik Biroa za regionalnu saradnju Srbije u Privrednoj komori Srbije, postoji spisak većeg broja necarinskih barijera.
– Privredna komora Srbije uradila je anketu u kojoj su učestvovali domaći privrednici kako bi se evidentirali problemi prilikom izvoza, ali i uvoza robe. Cilj je da se ti problemi predoče Vladi Srbije i otklone. Utvrdili smo da se mnogi privrednici žale da treba da prikupe mnogo dokumenata, da im je za to potrebno mnogo vremena, ali i novca. Dosta problema imaju i na graničnim prelazima, na primer sa Hrvatskom, da se u proizvođačke specifikacije, koje spadaju u poslovnu tajnu, tačno unese normativ utroška materijala, a i otežana je registracija lekova.
Sa BiH imamo probleme oko neusaglašenosti i nepriznavanja sertifikata. Vrlo često osporavaju se dokumenta koja potvrđuju poreklo robe iz Srbije. Najsvežiji primer problema naših privrednika jeste problem kompanije Jugokoka Beograd. Ta kompanija u Hrvatsku je izvezla milion priplodnih jaja, ali ta zemlja ne priznaje srpsko veterinarsko zdravstveno uverenje i traži da se naš obrazac usaglasi sa njenim – izneo je Jovović za Market samo neke od problema sa kojima se naši privrednici susreću prilikom izvoza robe.
Tome treba dodati da veoma često na graničnim prelazima rad sanitarnih i veterinarskih inspekcija nije usklađen sa radom carine, pa se nekad danima čeka na dodatne analize koje traži uvozna strana, a roba za to vreme može i da se pokvari. Osim toga, nedostaju i međunarodno priznata akreditaciona i sertifikaciona tela i ovlašćene laboratorije koje rade potrebne analize. Domaći standardi i tehničke regulative nisu usklađeni sa međunarodnim.
Taj problem najviše dolazi do izražaja u odnosima s Hrvatskom, koja je svoje standarde usaglasila sa standardima EU, pa zato ima velikih problema oko uvoza prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda. Od zemalja iz regiona jedino sa Hrvatskom Srbija ostvaruje deficit u razmeni robe.
