Osnovni kriterijumi za odabir igračaka jesu kvalitet, aktuelnost, edukativnost i naravno cena prihvatljiva za platežnu moć naših kupaca, jer ako igračke poseduju sve kvalitete, a zbog cene nisu prihvatljive, neće naći kupca.
Nekada su u svetu trgovine radili samo ljudi trgovačke struke, a sada se pored njih u specijalizovanim timovima nalaze i pedagozi, ekonomisti, pravnici, komercijalisti, stručnjaci za marketing. Nekada su igračke imale strogu podelu na autiće i lopte za dečake, a lutke za devojčice. Sada se i dečaci igraju lutkama – akcionim figuricama, sve manje je agresivnih igračaka kao što su puške i pištolji, a sve više edukativnih koje doprinose opštem razvoju deteta.
– Mi smo se nekada igrali klikerima, a danačnji klinci autićima koje mogu uz pomoć daljinskog upravljača programirati na određeno kretanje. Uopšte, sve je više igračaka sa elektronikom, zvučnim i svetlosnim efektima. Mnogo je edukativnih igračaka koje uz zabavu pružaju i mnoga saznanja o svetu oko nas ili vežbaju memoriju i kombinatoriku, sve je više i društvenih igara koje su zahtevne i složene. Igračke gde dete samo može napraviti solarne uređaje ili radio-prijemnik nekada su bile nezamislive, a sada su sasvim normalne – kaže Đorđević.
Igračke često prate filmove i crtane serijale i njih takođe imaju u ponudi, pošto i firme sa kojima sarađuju kao što su Marvel ili Disney poseduju specijalne licence za izradu takvih igračaka. Inače, sve igračke predviđene su za korišćenje u Evropskoj uniji.
Kad je o konkurenciji na našem tržištu reč, ona je, po mišljenju našeg sagovornika, sve veća i oštrija. Mnogo je firmi iz zemalja u okruženju koje ovde grade svoju poziciju, a tu je i nelegalna konkurencija koja, pogotovo oko Nove godine, poslovanjem sa igračkama lošeg kvaliteta i niskim cenama stvara dodatni pritisak.
– Sve firme koje posluju legalno u istoj su situaciji i bore se za tržište kvalitetom, prihvatljivim cenama, ljubaznošću osoblja, marketingom i društveno odgovornim ponašanjem, dok nelegalna konkurencija to ne čini, a ostvaruje dobit samo za sebe – smatra Đorđević.
Isto mišljenje ima i Sonja Dozet-Ivanović, marketing menadžerka kompanije Dexy Co Kids. U toj kompaniji osnovanoj 1996. godine, posebno se vodi računa o visokom kvalitetu proizvoda, tako da sva roba ispunjava svetske standarde EN71.
– U zemljama Evropske unije dovoljno je da pri uvozu pokažete da vaša roba poseduje taj standard, dok se kod nas automatski radi sanitarna analiza za svaku robu. Ta procedura, osim toga što dugo traje, i poskupljuje robu na policama. Naravno, sve ono što nema atest, ma gde se proizvodilo, nije dobro i sigurno, a upravo se sa takvim proizvodima sreću potrošači kada igračke kupuju na pijacama ili na ulici. Te igračke jeftinije su upravo zato što nisu plaćeni ni atesti ni licence – objašnjava Sonja Dozet-Ivanović.
Upravo to sivo tržište, prema njenoj proceni, odnosi 20-30 odsto mušterija iz legalnih kanala prodaje igračaka u Srbiji. Ako se uzme u obzir da se ukupna vrednost tržišta igračaka u našoj zemlji procenjuje na 30-40 miliona evra godišnje, jasno je da država gubi porez na nekih 10-15 miliona evra.
Dobiti zastupništvo neke svetske kompanije za određeno tržište nije lako jer se ono odobrava na osnovu toga koliko dugo firma prodaje igračke, koliko joj je razvijena i brojna maloprodajna mreža i na osnovu količine robe koja može da se preuzme.
– Dodatan problem je to što se ugovorom obavezujete da platite minimalne ugovorene sume bez obzira na to koliko ste robe prodali. Često se dešava da je distributer u obavezi da povuče veliku količinu robe kao minimum narudžbine, što može da bude i hiljadu ili pet hiljada komada. Naravno, ukoliko želite da radite, morate da prihvatite uslove. U takvim slučajevima, ako procenimo da ne možemo da prodamo igračku u tolikom minimalnom tiražu, odustajemo od toga da je uopšte uvezemo na tržište. Odluku o tome da li ćemo i šta nabavljati donosimo na osnovu svog iskustva ili informacija o tome kako se nešto prodavalo na tržištima koja su slična našem. Kada je reč o potpunim novitetima, procenjujemo rizik – kaže Sonja Dozet-Ivanović.
Dexy Co u Srbiji ima deset maloprodajnih objekata, od kojih se pet nalazi u Beogradu, a ostali u Novom Sadu, Subotici, Kragujevcu, Nišu i Šapcu. Svojim kupcima nudi oko 6.000 artikala, a osim igračaka za koje je ekskluzivni ovlašćeni distributer, prodaje i igračke drugih dobavljača i uvoznika. Neki od poznatijih proizvoda svakako su lutke Bratz, Nindža kornjače, plišane figure iz Diznijevog programa.
Kao i u drugim prodavnicama igračaka, i ovde su udarni meseci za prodaju novembar i decembar, iako prodajna groznica počinje već u oktobru.
– Tokom poslednja tri meseca u godini ostvari se pedeset odsto celokupne godišnje prodaje igračaka u Srbiji. Najviše se prodaju lutke za devojčice, a za dečake akcione figure. Na kupovinu veoma utiču crtane serije i filmovi koji se prikazuju na televiziji, tako da su kod devojčica, na primer, najpopularnije lutke Winx i Hana Montana – objašnjava Sonja Dozet-Ivanović.
Da bi se izašlo u susret potrošačima, u prodavnicama kompanije Dexy Co neispravne igračake mogu se zameniti ukoliko se desi da takve budu prodate, a često se organizuju akcije i promocije. Vernost stalnih mušterija nagrađuje se poklonima kako bi im se pokazalo da se njihova lojalnost ceni.
Sonja Dozet-Ivanović naglašava da su primetne velike razlike u kupovnoj moći potrošača kada je reč o igračkama i da one uglavnom prate ustaljenu podelu na sever i jug. Ponuda se zato prilagođava lokalnim potrošačkim navikama i platežnoj moći, ali je primetno da sve više kupaca voli da dolazi i kupuje u tržnim centrima, zbog čega se i Dexy Co tome prilagođava.
Tekst: Bojana Ilić i Zoran Knežević
Foto: Jelena Vemić
