Mnoge kompanije, državne ustanove i organizacije pretrpele su manju ili veću štetu zbog gubitka poslovnih informacija, do čega je doveo neovlašćen pristup zaposlenih ili trećih lica njihovim bazama podataka ili upad u njihov kompjuterski sistem preko interneta. Statistike INCERT-a (International Computer Network Emergency Response Tehnical Team) pokazuju da mapa sveta koja poštuje parametre uređenog i od hakera zaštićenog informacionog prostora ne postoji. Znatan porast upada u korporacijske informacione sisteme u Rumuniji, Bugarskoj, Litvaniji i Poljskoj poslednjih godina, pokazuje da je poverljiva i vredna poslovna informacija nešto za šta se ne biraju sredstva, pa se čak ne preza ni od onih kriminalnih. Šteta koju zbog toga kompanije trpe meri se milionima dolara i evra godišnje. Deo te vrednosti propada nepovratno jer je reč o gubitku podataka ili zarade zbog toga što je dobijene informacije iskoristila konkurencija, a deo završava na računima ljudi koji imaju znanje i hrabrost, ali ne i osećaj krivice ili poštovanja zakona.
Slično se događa i u Srbiji, iako za sada u nešto manjem obimu i po razmerama bezbednosnih rizika i po visini štete. Činjenica da se problemi događaju u domaćim kompanijama primorala je njihove vlasnike ili rukovodioce da poslednjih godina znatno više pažnje poklone obezbeđivanju internih informacionih sistema i nabavci opreme za zaštitu.