Paralelni uvoz se, prema zakonskim propisima, ne smatra prekršajem jer se u tim slučajevima uvozi originalna roba, a sloboda tržišta onemogućava preduzimanje sankcija prema firmama koje uvoze sa paralelnih tržišta. Uvoz sa paralelnih tržišta umnogome otežava rad kompanijama koje su sa određenim proizvođačima zaključile ugovore o ekskluzivnom zastupništvu za teritoriju Srbije.
Usled nelojalne konkurencije koja se tako stvara i nepovoljnosti po potrošače (roba pred istekom roka trajanja, neadekvatno skladištenje, smanjen asortiman...) tržišna utakmica znatno se narušava na štetu ozbiljnih kompanija koje ulažu mnogo sredstava u podizanje nivoa i kvaliteta trgovine u Srbiji.
Do paralelnog uvoza može doći na dva načina, i to kada neki generalni zastupnik i distributer određenu količinu robe koju je „povukao“ za prodaju na svojoj teritoriji proda nekoj firmi sa drugog tržišta na kome već postoji generalni distributer. Na taj način remeti se to drugo tržište, čime tamošnji generalni distributer dobija nelojalnu konkurenciju.