U Rusiju sa sertifikatom GOST-R

Da bi se roba izvezla u EU, neophodno je posedovanje sertifikata HACCP i ISSO, a za izvoz u Rusku Federaciju potreban je i sertifikat GOST-R. To je sertifikat koji potvrđuje kvalitet proizvoda, a postupak njegovog dobijanja nije jednostavan.

Rusko tržište je zbog svog obima veoma interesantno za sve izvoznike, pa i za naše, koji sve više pokušavaju da prodru na to tržište. Da bi se izvozilo u zemlje EU, neophodno je da privrednik poseduje HACCP i ISSO standarde za izvozne proizvode, a za izvoz u Rusku Federaciju neophodan je još jedan – sertifikat GOST-R.

Государственные Cтандарты Российской Федерации (GOST-R) je sertifikat kojim se potvrđuje kvalitet proizvoda prema ruskim standardima. To su sertifikati usklađenosti kojima se potvrđuje ispitivanje proizvodnje i provera proizvoda, u skladu sa zahtevima bezbednosti koji važe u Rusiji.

Istorijat tih standarda počinje još 1968. godine kada je Vlada tadašnjeg SSSR-a razvila prvi takav standard kao deo strategije nacionalne standardizacije. Posle raspada Sovjetskog Saveza, GOST standardi stekli su status regionalnih i pod upravom su evroazijskog Saveta za standardizaciju, metrologiju i sertifikaciju. GOST standarde ima većina zemalja koje su bile u sastavu SSSR-a.

Rusija tim sertifikatom želi da svoje tržište zaštiti od robe lošeg kvaliteta, odnosno sprovodi politiku po kojoj je visok kvalitet proizvoda preduslov za ulazak na to veliko tržište. GOST standardi odnose se na potrošačke proizvode (hrana, kozmetika, igračke), ali i na mehaničku i električnu robu, industrijsku opremu...

Neophodno je reći da postoji obavezna sertifikacija, dobrovoljna sertifikacija, ali i deklaracija o usklađenosti i sertifikat o usklađenosti. Da li proizvod podleže obaveznoj sertifikaciji, deklaraciji usklađenosti ili dobrovoljnoj sertifikaciji može se utvrditi preko tarifnog broja kojim je predstavljen svaki proizvod, a spisak tarifa može se dobiti u Privrednoj komori Srbije.

Dejan Delić, iz Odbora za ekonomske odnose s inostranstvom Privredne komore Srbije, kaže za Market da bi domaći privrednici koji žele da izvoze na rusko tržište najpre trebalo da kontaktiraju s tom ustanovom da bi saznali koje korake treba da preduzmu.

U PKS-u imamo spisak tarifnih brojeva na osnovu kojih našim privrednicima možemo da kažemo koja roba podleže obaveznoj, a koja dobrovoljnoj sertifikaciji. Možemo ih posavetovati i o tome koji proizvodi mogu biti uspešni na tamošnjem tržištu jer imamo uvid u to koja je roba već zastupljena i u kom obimu, te privrednici mogu znati kakva će im biti konkurencija.

Za izvoz na tržište Ruske Federacije neophodna je potvrda da je vaš proizvod kvalitetan, pa je zato potrebno imati sertifikat GOST-R, koji će vam to i garantovati. Posedovanje nekih drugih standarda kao što su HACCP i ISSO može da olakša dobijanje ruskog sertifikata – objašnjava Delić.

Za dobijanje sertifikata neophodno je da se privrednik obrati nekoj od ruskih sertifikacijskih kuća koja će ispitati proizvodnju i uzeti uzorke na analizu. Kada se traži sertifikacija, treba imati u vidu da je moguće da se sertifikuje linija proizvoda, cela proizvodnja ili pak jedna vrsta proizvoda. Ako privrednik želi da povremeno izvozi na rusko tržište, onda se može tražiti sertifikat za jednu isporuku, dok sertifikat o usklađenosti proizvoda u celokupnoj proizvodnji omogućava neograničen broj ulazaka u zemlju i neograničenu količinu robe koja će biti uvezena.

Takvi sertifikati uglavnom važe do tri godine. Sva korespondencija za dobijanje sertifikata GOST-R odvija se na ruskom jeziku. Proces dobijanja sertifikata traje oko mesec dana, a njegova cena zavisi od modela sertifikacije, tj. od toga da li se sertifikuje celokupna proizvodnja, linija proizvoda ili samo određeni proizvod.

Iskustvo o tome kako teče proces dobijanja tog sertifikata i neke njegove pojedinosti podelila je u razgovoru s nama Branka Dulović, zamenica direktora za komercijalne poslove u kompaniji Carnex, koja je sertifikat za izvoz u Rusiju dobila polovinom prošle godine.

– Procedura dobijanja ovog sertifikata nije jednostavna. Prema ruskim propisima (Zakon o tehničkoj regulativi iz decembra 2002. godine i novine iz februara 2010. godine), utvrđivanje usklađenosti proizvoda na teritoriji Ruske Federacije može imati obavezni i dobrovoljni karakter. Carnexovi proizvodi podležu obaveznom utvrđivanju usklađenosti, a dobijanje tog sertifikata košta 2.000 evra po grupi proizvoda koji imaju isti carinski tarifni broj.

Dejan Delić

Carnexova jetrena pašteta, čajna pašteta, pašteta s povrćem, pašteta sa šunkom, gotova jela i mesni narezak prošli su sva neophodna ispitivanja i ispunili zahteve GOST-R sertifikacije – izjavila je Branka Dulović za Market i dodala da je dokumentacija koja je potrebna za dobijanje ruskog sertifikata prilično obimna.

Naime, neophodno je dostaviti prijavu za sertifikaciju, deklaraciju proizvođača da je proizvod kvalitetan i bezbedan, prevod dokumenata koje je izdala treća strana, na primer sertifikata HACCP, ISO 9001... ili dozvole za izvoz, specifikaciju sa prikazanim sirovinskim sastavom u procentima, deklaraciju da proizvodi nisu genetski modifikovani, sertifikat Veterinarske inspekcije Republike Srbije, nacrt etiketa na ruskom jeziku, uzorke, izveštaj o uzorkovanju i punomoćje kompaniji koja će obaviti sertifikaciju.

U Rusiji postoji veliki broj sertifikacijskih kuća koje su različitog kvaliteta. U Privrednoj komori Srbije imaju dobru poslovnu saradnju s dve sertifikacijske kuće, jednom u Moskvi i jednom u Sankt Peterburgu, pa njih i preporučuju domaćim privrednicima.

Samostalni stručni saradnik u PKS-u Dejan Delić u razgovoru za Market, povodom priče o sertifikacijskim kućama s kojima Komora sarađuje, izneo je jedan ekskluzivitet:

– Pre nekoliko meseci bili su na sastanku u PKS-u predstavnici Ruskog registra, sertifikacijske kuće iz Sankt Peterburga. Oni su rekli da postoji mogućnost da u Beogradu otvore svoje predstavništvo, pa čak izrazili i želju da ovde akredituju i neke laboratorije. To znači da uzorci ne bi morali da se šalju u Rusiju, što bi ubrzalo proceduru i umnogome smanjilo troškove dobijanja sertifikata GOST-R.

Branka Dulović

Srbija još od 2000. godine ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini s Ruskom Federacijom. Tim sporazumom do sada je obuhvaćeno oko 95 odsto proizvoda i stalno se ulažu napori da se dostigne potpuna liberalizacija. Trenutno se u Rusiju od prehrambenih proizvoda najviše izvozi sveže i zamrznuto voće i povrće, a prošle godine na to tržište plasirano je oko 40.000 tona jabuka. Rusija predstavlja ogroman potencijal ne samo za plasman jabuka već i krušaka, kajsija i ostalog kvalitetnog voća, ali taj potencijal nije ni približno iskorišćen. Proizvođači voća i povrća, s druge strane, odnedavno moraju da se pridržavaju i novih propisa.

Memorandumom koji je Ministarstvo poljoprivrede Srbije potpisalo sa Federalnom službom za veterinarsku i fitosanitarnu kontrolu Ruske Federacije, a koji će se primenjivati na ovogodišnji rod, predviđeno je da izvoz te robe iz Srbije u Rusiju uz fitosertifikat prati i knjiga tretmana voća ili povrća. Svaku pošiljku moraće da prate podaci o primeni sredstava za zaštitu bilja, sertifikat o bezbednosti hrane, fitosanitarni sertifikat i ostala dokumentacija kojom se dokazuje da su proizvodi zdravi i da nisu štetni za ljudsku ishranu.

Rusija je trenutno sedmi izvozni partner Srbije s učešćem od četiri odsto i drugi uvozni s učešćem od 13,25 odsto. Prema podacima PKS-a, ukupna robna razmena Srbije i Ruske Federacije u martu 2010. dostigla je 615 miliona dolara, dok izvoz iz Srbije od početka prošle godine beleži rast od oko 38 odsto. Rusija je mnogoljudna zemlja i zato ima potrebu da uvozi gotovo sve proizvode. Da bi se uplovilo na njeno tržište, neophodno je da proizvodi budu kvalitetni, da se obezbede dovoljne količine i kontinuitet u isporuci. Poteškoće koje se javljaju u privrednoj saradnji s Rusijom jesu naša nedovoljna i usitnjena ponuda, nekonkurentne cene, skup transport i nedovoljno poznavanje ruskog tržišta.

Iako postoje primeri uspešnog rada kompanija iz Srbije, srpska privreda trenutno ne može da izveze dovoljno robe u Rusiju da bi izbalansirala robnu razmenu. Sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom čini Srbiju prilično interesantnom za strane investitore, i jedan je od najbitnijih aduta koje naša zemlja ima u privlačenju stranih ulaganja. Srbija je, pored zemalja nekadašnje ZND, jedina zemlja na svetu koja ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom, što i prema mišljenju Dejana Delića, nudi velike mogućnosti srpskoj privredi koje bi ona morala da iskoristi.

– Dok ostale zemlje moraju da plaćaju carine koje se za neke proizvode kreću i do 30 odsto, Srbija je konkurentnija u cenama za taj deo carine koji ne mora da plaća i morala bi da iskoristi pravi trenutak koji bi uskoro mogao da nastupi. Naime, u julu će biti formirana tzv. carinska unija Rusije, Belorusije i Kazahstana. Srbija s prve dve zemlje ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a uskoro će takav sporazum potpisati i sa Kazahstanom, koji pretenduje da na svetskoj sceni postane bitno tržište.

Njegov suficit je oko 30 milijardi dolara. Sve to čini Srbiju vrlo interesantnom investicionom lokacijom za zapadnu Evropu i ruske investitore. Zapadnoj Evropi smo bitni jer organizovanjem proizvodnje u Srbiji može preko nas da izađe na tržište carinske unije, dok ruski investitori preko Srbije mogu da imaju otvorena vrata ka EU jer mi imamo više od 15 potpisanih sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju – iznosi Dejan Delić iz PKS-a trenutnu sliku privrednih odnosa Srbije i Rusije, ali i ostatka Evrope i sve prednosti koja ona sa sobom nosi.

Srbija je poslednjih decenija prošlog veka imala veoma razvijenu bilateralnu privrednu saradnju s Rusijom. Posle uvođenja sankcija ondašnjoj SRJ, domaći privrednici bili su primorani da se povuku i s ruskog tržišta. Želja da se ponovo vrate na tržište Ruske Federacije među privrednicima je sve veća. Neophodno posedovanje sertifikata GOST-R i nepoznavanje jezika i tržišta ne bi smeli da budu prepreka.

Tekst: Nataša Talović

Foto: Dragana Đorović