Potraga za novim tržištima
Primetno je da se sve manje govori o tome da je izvoz na tržište EU neophodan, a da se sve češće može čuti da je šansa na tržištima Rusije, zemalja bivšeg SSSR-a, Turske, nesvrstanih zemalja. Market je istraživao koliko je takav zaokret ekonomski opravdan, da li poznajemo ta tržišta, šta možemo da im ponudimo...
Srbija je za prva četiri meseca ove godine izvezla robu vrednu 2,27 milijardi dolara (34,6 odsto manje nego u istom periodu prošle godine), a uvezla za 4,76 milijardi dolara, i tako ostvarila trgovinski deficit od oko 2,5 milijardi dolara. Ako se tome doda podatak da je u istom periodu srpski budžet ostao prazniji za više od 20 miliona evra carinskih prihoda zbog jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, jasno je da je jedina šansa za opstanak srpske privrede povećanje izvoza. Lako je reći, ali teško ostvariti. Vođena istim ciljem Vlada Srbije pripremila je Strategiju izvoza čija je suština u traženju novih tržišta za srpsku robu jer se verovatno shvatilo da se na izbirljivom i veoma zahtevnom tržištu EU teško može očekivati mnogo bolja prodaja od one koju imamo sada. A ona je više nego skromna.
Kao strateško opredeljenje srpske privrede i njenih kompanija Vlada je definisala četiri grupe zemalja: razvijena svetska tržišta, pre svega EU, istok i jugoistok Evrope (Rusija, Belorusija, Ukrajina, Turska…), uključujući i zemlje potpisnice sporazuma CEFTA, zemlje Bliskog i Dalekog istoka i sever Afrike.
Zaokret u prioritetnosti izvoznih tržišta koji predstavnici Vlade poslednjih meseci intenzivno zagovaraju otvara mnoga pitanja. Naime, primetno je da se sve manje govori o tome da je izvoz na tržište EU neophodan, a da se sve češće može čuti da je šansa na tržištima Rusije, zemalja bivšeg SSSR-a, nesvrstanih zemalja…
Market je istraživao koliko je takav zaokret ekonomski opravdan, koji su razlozi odustajanja od tržišta EU kao najvećeg prioriteta, da li i koliko poznajemo tržišta za koja smatramo da jedva čekaju da budu preplavljena robom iz Srbije, šta možemo da im ponudimo, da li smo u stanju da poštujemo rokove isporuke i ugovorene količine, da li je zbog udaljenosti i znatno većih transportnih troškova naša roba nekonkurentna i konačno da li i kako država namerava i može da pomogne da srpske kompanije nastupe i pozicioniraju se na tim novim perspektivnim tržištima.
– Pomenuta tržišta dugoročno su rastuća i ne može se očekivati da se na njima nešto veoma brzo proda. Napori države i kompanija koje hoće da izvoze u te zemlje treba da budu usmereni na dugoročnije stvaranje dobre tržišne pozicije. Činjenica je da o nekim tržištima privrednici nemaju jasnu sliku ili raspolažu zastarelim informacijama. Tako, na primer, i ne pretpostavljamo koje sve vrste robe danas proizvodi Belorusija. To je zemlja koja nema veliku razmenu sa svetom i u kojoj nema velikih stranih ulaganja, pa je dobro tamo se što pre i što bolje pozicionirati. Prednosti sporazuma o bescarinskom izvozu u Rusiju svakako su brojne, ali naše kompanije moraju više da se okrenu nekim drugim regionima, a ne Moskvi i Sankt Peterburgu, jer su se tamo već odomaćile najveće svetske kompanije, pa teško da možemo da im budemo ravnopravna konkurencija. Potrebno je, naravno, imati u vidu da su to tržišta na kojima država igra veliku ulogu i da je deo poslovne kulture tamošnjih kompanija da ih država organizuje. Slično je u mnogim arapskim, afričkim i dalekoistočnim zemljama – kaže za Market Nebojša Lazarević, pomoćnik ministra trgovine i usluga.
Na takvim tržištima, dodaje Lazarević, podrazumeva se da na neki privredni skup ili izložbu dođe ministar, veoma je važno ko vas iz domaće administracije prima, način na koji ste primljeni, koliko su dobri i da li su stabilni politički odnosi dveju zemalja. Lazarević kaže da je važno i ime naše zemlje jer su naša roba i firme bile prisutne na tim tržištima.
Sagovornik Marketa priznaje da je teško vratiti se na jednom izgubljeno tržište, ali smatra da uz pomoć naših državnih organa, SIEPA, diplomatskih predstavništava i Privredne komore, koji odlično sarađuju na tom planu, naše firme mogu da se nadaju uspehu.
– Naravno, država nikada ne treba da se pojavljuje kao prodavac jer je loša u tome. Ona samo treba da organizuje i da podršku – kaže Lazarević. U Ministarstvu trgovine i usluga smatraju da Srbija za sada ne može mnogo da ponudi tim tržištima, ali da treba da se fokusiramo na ono što trenutno možemo.
– Za sada su to poljoprivredni proizvodi i proizvodi farmaceutske industrije, obuća, odeća, nameštaj, građevinarstvo i industrija građevinskog materijala, delovi hemijske industrije, obojenih metala, auto-delovi… Ipak, mnogo je važnije razvijati više oblike saradnje kao što su zajednički projekti i proizvodnja. Takve mogućnosti nude nam sporazumi kakve imamo sa zemljama potpisnicama CEFTA, Rusijom, Belorusijom i Turskom. Značajno je i da na svim privrednim sajmovima i izložbama Srbiju predstavljamo kao investicionu destinaciju – kaže Lazarević.
