Iako su zagovornici jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma, koji predstavlja deo Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju EU, i pre stupanja tog ugovora na snagu isticali da je on veoma dobar za Srbiju jer srpskog potrošača veoma brzo očekuju jeftinija roba i repromaterijali koji dolaze iz Unije, mnogi i dalje upozoravaju da se sa primenom tog sporazuma poranilo, posebno posle velikog pada vrednosti domaće valute u odnosu na evro, što je uvoznu robu učinilo još skupljom i dovelo do pada uvoza u pojedinim granama privrede. Problem sa rezultatima jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma moglo bi da bude i suočavanje sa prvim rezultatima, pošto bude urađena procena realnih gubitaka u vidu smanjene naplate carina i taksi na robu koja je uvezena u Srbiju iz zemalja EU.
Vlada Srbije i Ministarstvo finansija pre usvajanja budžeta za ovu godinu napravili su procenu gubitaka polazeći od pretpostavke da će uvoz biti veći, a pošto su u međuvremenu kompanije u mnogim sektorima smanjile porudžbine iz inostranstva, realno je očekivati da rupa u budžetu i ne bude tako velika.
Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, smatra većina sagovornika Marketa, u načelu je pozitivna jer će proizvođačima omogućiti povoljniji uvoz repromaterijala, a potrošačima niže cene, veću mogućnost izbora i bolji kvalitet robe.
– Mnogi, ipak, upozoravaju da će i ubuduće prepreka nesmetanom funkcionisanju slobodnog tržišta biti neregulisanost domaćeg tržišta, nepostojanje odgovarajuće infrastrukture, relativno nizak kvalitet naših proizvoda koji treba da konkurišu stranim, ali i zloupotrebe nekih sporazuma, kao što su oni o poreklu robe – kaže za Market Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije.
Inače, Prelaznim trgovinskim sporazumom, kao i SSP-om, kako objašnjava dr Dejan Jovović, predviđeno je da se narednih šest godina postepeno uspostavlja slobodna trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima između Srbije i EU. Dinamika smanjenja carina u Srbiji prve godine je spora, jer će biti između pet i 20 odsto.
– U zavisnosti od grupe proizvoda carine će se smanjivati naredne tri, pet ili šest godina. Na industrijske proizvode carine će biti potpuno ukinute posle šest godina, dok će na određene poljoprivredne proizvode ostati na nivou od 20 do 80 odsto carina iz 2008. Domaća industrija će se, kako je ugovoreno, najduže štititi pri uvozu robe koja je na listi najosetljivijih proizvoda. Za tu grupu robe carina će prve godine primene sporazuma biti 85 odsto sadašnje carinske stope. Sledećih godina padala bi na 70, pa na 55, 40 i na 20 odsto, dok bi šeste godine bila ukinuta – objašnjava dr Jovović.
Na robe i usluge iz kategorije veoma osetljivih proizvoda carina će se postepeno smanjivati četiri godine, na 80, pa na 60, 40 i 20 odsto, a pete godine bila bi ukinuta. Za robu iz kategorije osetljivih proizvoda ukidanje carine predviđeno je u roku od tri godine, a prvo bi se smanjila na 70, pa na 40 odsto sadašnje carinske stope. U toj grupi su so, mineralna goriva i ulja, šeširi i kape, vozila za sneg, golf vozila, kao i merni, kontrolni, precizni, medicinski i hirurški instrumenti i aparati.
Generalno, privrednici pozitivno ocenjuju primenu Prelaznog sporazuma kada je u pitanju raznovrsnije snabdevanje domaćeg tržišta, podizanje kvaliteta ponude i snižavanje cena.
– I do sada je na tržište Srbije iz EU stizala roba koja je zahvaljujući kvalitetu, cenama i poznatosti brenda dolazila do krajnjih potrošača. Sporazumom je omogućeno da roba na kojoj će biti primenjena niža carina bude dostupnija potrošačima u Srbiji, po cenama nižim za razliku u carini koja je sada niža za pet–deset odsto od postojeće cene, što iznosi jedan odsto nabavnih cena – kaže za Market Dragan Filipović, direktor Delta Maxi Groupa.
Smanjivanje carina bi, kako smatra Toplica Spasojević, generalni direktor ITM-a, trebalo da vodi nižim cenama i boljem snabdevanju tržišta, ali i zaštiti interesa uvoznika i proizvođača.
– Oni koji su sporije ušli u restrukturiranje koje nameće savremena svetska tržišna utakmica, imaće probleme. Onima koji su u to krenuli ranije, kao konditorska industrija na primer, biće lakše jer su već dosta dobro pripremljeni, ali će drugima to sigurno biti problem. Cene će svakako padati jer je tako bilo i u Hrvatskoj i u Sloveniji, koje su ranije krenule u slične aranžmane i u kojima su sada cene dobrog dela proizvoda niže nego što su bile – kaže Spasojević i dodaje da će u Srbiji najviše koristi od primene tog trgovinskog sporazuma imati kupci bele tehnike i automobila.
Direktor Filipović smatra da jednostavna primena sporazuma ne znači, automatski, šarenilo u uvozu robe široke potrošnje iz EU, jer za neke proizvode i ne postoji carina. Takvi proizvodi najčešće su neatraktivni krajnjem potrošaču zbog nepoznatosti i osrednjeg kvaliteta, uprkos dobroj ceni na polici. Primena sporazuma će, smatra Filipović, omogućiti niže cene već postojećih proizvoda koji se uvoze uz preduslove kao što su stabilnost kursa, kvalitet...
– Primenom prelaznog sporazuma sa EU većina artikala koje Interex uvozi, a to su prvenstveno Interexove privatne robne marke Top Budget, Apta, Ivoria, Exepert club... sada je manje opterećena carinama. Da bi se stekli uslovi za carinjenje po nižim carinskim stopama, potrebno je prikupiti priličan broj dokumenata o poreklu robe, kvalitativnim karakteristikama, što dodatno opterećuje uvoz – kaže za Market Dejan Kuzeljević, direktor za privatne robne marke i logistiku trgovinskog lanca Interex.
Veliku korist od Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU imaće, smatra Spasojević, domaća trgovina na malo jer će joj porast potrošnje omogućiti veće investicije u širenje mreže i poboljšanje uslova kupovine.
– Ako imaju male marže, jaki domaći trgovinski lanci ne mogu da ulažu i tada dolaze u sve nepovoljniji položaj u odnosu na strane dobro organizovane lance koji dolaze na srpsko tržište i iza kojih često stoje velike banke ili njihove države. Naravno, niska profitabilnost znači i lošiju ponudu jer trgovci u takvoj situaciji ne mogu da ispoštuju obaveze prema dobavljačima, pa ne mogu da imaju veliku i kvalitetnu ponudu. Sporazum nam pomaže da se približimo Evropskoj uniji, ali i prisiljava domaće proizvođače da se brže prilagođavaju svetskoj tržišnoj privredi, po čjim kriterijumima moramo da počnemo da funkcionišemo pre ili kasnije. Bolje je što pre, ali to svaka kompanija mora da uradi za sebe. Nesumnjivo je da će se, ako se izuzme pad kursa dinara, primena trgovinskog sporazuma sa EU pozitivno odraziti na zbivanja na domaćem tržištu robe široke potrošnje jer on stvara potrebe za većim marketinškim oglašavanjem, boljim pakovanjem proizvoda, osavremenjavanjem prodaje, podizanjem kvaliteta robe i snižavanjem cena – kaže Spasojević.
Ipak, trgovci upozoravaju i na činjenicu da je veliki pad vrednosti domaće valute u odnosu na evro poslednjih meseci, praktično poništio sve potencijalne prednosti koje Prelazni trgovinski sporazum sa EU može da donese srpskoj privredi i potrošačima.
– Pad dinara poništiće efekte smanjenja carina jer će uvozna roba biti skuplja. Carina je smanjena za nekoliko procenata, a dinar je pao u odnosu na evro za gotovo 30 odsto, tako da dominantan značaj na kretanje cena imaju kursne razlike. To se osetilo i u uvozu jer je u januaru za neku robu opao za 40 odsto, pošto se kompanijama sada ne isplati da nabavljaju robu u inostranstvu – kaže Spasojević.
Nestabilnost kursa najviše brine i direktora Delta Maxi Groupa, jer to, kako kaže, može dovesti do gubljenja svih pozitivnih elemenata.
– Uvoznici će tako zbog straha i neizvesnosti oko snage domaće valute u cenu uključivati projektovani kurs veći od postojećeg, što može znatno da podigne cene i anulira uštede koje se dobijaju na nižoj carinskoj stopi koja se ostvaruje tim sporazumom. Slabljenje dinara mora hitno da se zaustavi jer slaba valuta znači slabu ekonomiju – smatra Filipović.
Direktori i Privredna komora Srbije ne slažu se kada su u pitanju rokovi u kojima se mogu očekivati rezultati primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU.
– U ovom trenutku veoma je teško proceniti efekte primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU jer se on relativno kratko primenjuje, a i u Srbiji je zabeležen veliki pad vrednosti domaće valute. Biće potrebno nekoliko meseci da se tržište stabilizuje i navikne na tu robu, odnosno na to da je sve više ima na našem tržištu, i tek se tada može govoriti o efektima primene sporazuma – rekla je Vidosava Džagić.
Budući da je primena jednostranog sporazuma stupila na snagu 1. februara, direktor Filipović očekuje da prvi elementi budu vidljivi od sredine marta, jer će se do tada trošiti zalihe robe koje su ranije uvožene po višim carinama.
– Kako je ovo tek prva godina primene sporazuma, smanjenje carinskih taksi je relativno malo i gotovo poništeno čak i najmanjim slabljenjem dinara u odnosu na evro, tako da znatnih cenovnih promena po tom osnovu ove godine neće biti. Domaći proizvođači još neko vreme sigurno neće osetiti povećan pritisak konkurentnih uvoznih proizvoda, ali se, nažalost, ni kupci ne mogu obradovati znatnijim sniženjima cena. Pravi efekti primene sporazuma, bar kada je reč o prehrambenim proizvodima i proizvodima kućne hemije, koje mi uvozimo, mogu se očekivati tek posle dve ili tri godine pod uslovom da domaća valuta bude stabilna – kaže za Market Dejan Kuzeljević, direktor privatnih robnih marki i logistike u trgovinskom lancu Interex.
Da će se pravi efekti sporazuma videti kada se stabilizuje dinar, smatra i direktor ITM-a.
– Potrebno je, pre svega, da se dinar stabilizuje bez obzira na kom nivou, ako se ikad stabilizuje. To, pre svega, treba uraditi merama monetarne politike jer ni ovako smanjenje cene dinara nije pomoć privredi. Na taj način privredi samo istovremeno rastu troškovi i nominalna zarada, pa se u oblasti troškova poslovanja uspostavlja nova ravnoteža, ali na jednom mnogo višem nivou, iako se suštinski ništa ne menja – kaže Toplica Spasojević.
Ukazujući na uvođenje različitih vrsta ograničavanja kojima mnoge zemlje u vreme sadašnje ekonomske krize štite sopstvena tržišta, Spasojević smatra da je bilo bolje suspendovati primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU na nekoliko meseci.
– To je bilo moguće da smo prošle godine na vreme sagledali šta će se dešavati sa svetskom ekonomijom. Nažalost, zakasnili smo iako su verovatno postojali i neki drugi razlozi zbog kojih je Srbija jednostrano počela da primenjuje taj sporazum – smatra Spasojević.
