Od kada je svetska ekonomija ušla u krizu, to jest u recesiju,veliki broj zemalja počeo je da sprovodi akcije za zaštitu sopstvenog tržišta i podsticanje prodaje domaće robe. Čak su i velike svetske sile poput SAD-a i Francuske započele takve akcije objašnjavajući da je kupovina domaće robe jedan od načina za izlazak nacionalnih privreda iz ekonomske krize.

Za kupovinu te robe obično se nude krediti ili povoljniji uslovi nego za kupovinu strane. Ovog puta ni Srbija ne zaostaje za svetomu nastojanjima da očuva svoju privredu. Na nedavno održanom Biznis forumuna Kopaoniku, ministar trgovine Slobodan Milosavljević rekao je da je Srbiji potreban takozvani ekonomski patriotizam, koji se, između ostalog, može sprovesti i tako što će se izmeniti Zakon o javnim nabavkama i prednost na tenderima dati domaćim kompanijama.

– Jedan od doprinosa borbi protiv krize bila bi kontrola kvaliteta uvoznih proizvoda da se ne bi dešavalo da devize dajemo za ne kvalitetnu robu – rekao je Milosavljević. Pojam ekonomski patriotizam ili ekonomski nacionalizam podrazumeva stremljenja mnogih zemalja da potrošači sve više kupuju domaću robu i da se određenim merama zaštite domaće tržište i domaća privreda.

– Razvoj ekonomskog nacionalizma posledica je straha i ne moći nacionalnih privreda da se suoče sa međunarodnom konkurencijom, često efikasnijom i efektivnijom od domaćih preduzeća. Rečje o strategiji kratkoročnih, rekao bih višepolitičkih efekata, koja dugoročnone pomaže ne efikasnoj privredi. Takva, kratkoročna pozitivna iskustva ekonomskog nacionalizma ili patriotizma, srećemo u SAD-u početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada je američka tekstilna industrija bila pod velikim pritiskom azijskih proizvođača. Udruženi američki tekstilci probali su da nađu izlaz u razvoju ideje „kupuj američko“, ali su ubrzo shvatili dato ni je dovoljno za pokriće njihove ne efikasnosti. Shvatili su da ih ekonomski patriotizam neće spasti propasti, pa su se ponovo udružili i platili konsultante da imkreiraju strategiju za izlazak iz krize. Rešenjeje nađeno u afirmaciji danas veoma popularne strategije menadžmenta lanca snabdevanja (SCM), tada oličene u QR strategiji (strategiji brzog odgovora potrošaču) – objašnjava za Market dr Zoran Bogetić, profesor na Ekonomskom fakultetuu Beogradu.

Međutim, i sada, početkom 21. veka,SAD je opet u situaciji da motiviše svoje stanovništvo da kupuje domaću robu. U obimnom paketu mera za stimulisanje domaće privrede američki predsednik Barak Obama uveo je i klauzulu „kupujmo američko“. To, između ostalog, znači i dase zahteva korišćenje američkog čelika, gvožđa i industrijskih proizvoda u javnim radovima koji se finansiraju iz tog paketa. Ta klauzula veoma je pogodila Kinu, koja jeizrazila veliku zabrinutost zbog protekcionističkih mera mnogih zemalja, među njima i Amerike. Budući da veliki deo robe plasira na tržišta širom sveta, Kina bi bilana velikom gubitku zbog uvođenja ekonomskog patriotizma, koji predstavlja neki vid protekcionizma. Zabrinutost je izrazila i Kanada, jedan od najvećih trgovinskih partnera SAD-a.

Mora se priznati da je novi talas ekonomskog patriotizma svuda u svetu dodatno uzburkao ekonomske vode. Ministri finansija sedam najrazvijenijih zemalja sveta G7, na nedavno održanom sastanku u Rimu izrazili su bojazan od rasta protekcionizma širom sveta i najavili da će se vlade njihovih zemalja boriti protiv recesije, ali uz poštovanje načela slobodne trgovine. Oni su podsetili javnost, ali i čelnike velikih zemalja, da je protekcionizam tridesetih godina prošlog veka uništio svetsku privredu i doveo do Drugog svetskog rata. Zbog toga će oni sada koristiti sva raspoloživa sredstva da se istorija ne bi ponovila.

I Francuska je jedna od zemalja u kojoj se propagira da je došlo vreme da se više kupuje domaća roba, ali i da bi roba francuskih kompanija trebalo da bude proizvedena isključivo u Francuskoj. Predsednik Sarkozi naljutio je Čehe kada je nedavno izjavio da bi francuska automobilska industrija trebalo da otvara svoje fabrike samo u svojoj zemlji, a ne i u državama poput Češke ili Slovačke.

Akcije tipa „kupujmo domaće“ strogo su zabranjene u zemljama Evropske unije, ukojima je uvedeno slobodno tržište, a Evropska komisija navodi da takve akcije nisu primerene ni u zemljama koje se nadaju da će uskoro postati članice. No, u svim zemljama u našem okruženju, pa i u Srbiji, još pre recesije, pokrenute su baš takve akcije.

U Hrvatskoj je još krajem devedesetih godina prošlog veka Privredna komora (Hrvatska gospodarska komora) započela akciju Kupujmo hrvatsko. Prema najnovij imistraživanjima, preko 90 odsto građana te zemlje čulo je za tu akciju, a potrošnja domaćih proizvoda povećana je za 22 odsto. Iako je globalna ekonomska kriza zahvatila i Hrvatsku, njena privreda u poslednje vreme ipak beleži veći izvoz nego uvoz. U Hrvatskoj se trud e da uvoze samo onu robu koje u zemlji nema. Udruženje Kupujmo i koristimo domaće – kvalitetno proizvedeno u BiH, planira da otvori prvu prodavnicu u kojoj bi bilo najmanje osamdeset odsto domaćih proizvoda, jer smatra da je veliki problem u Bosni to što građani nemaju gde da kupe domaće proizvode pošto veliki trgovinski lanci nude samo dvadesetak procenata robe proizvedene u BiH. U Sloveniji je za vreme njenog predsedavanja EU počelo buđenje svesti potrošača o tome da je potrebno kupovati robu proizvedenu u Sloveniji.

U Srbiji je pre nekoliko godina Ministarstvo trgovine, sa tadašnjim ministrom Bojanom Dimitrijevićem na čelu, započelo akciju Kupujmo domaće, koja nije imala velikog odjeka u javnosti, niti je donela neke pomake u domaćoj ekonomiji. Danas, u vreme velike ekonomske krize, ta akcija ponovo je aktuelna. Da bi poboljšala kupovnu moć svojih građana, Vlada Srbije donela je paket mera, među kojima je i mogućnost kupovine na kredit, čije će kamatne stope biti dosta niže, tj. država će ih subvencionisati. Ti krediti namenje nisu samo za kupovinu robe koja je proizvedena u Srbiji. Čini se da je ta mera Vlade uneku ruku pomoć građanima, ali i privredi.

Početkom ove godine i NVO Moja Srbija pokrenula je projekat Birajmo domaće, čijije cilj podizanje svesti građana o važnosti kupovine domaćih proizvoda za opstanak i razvoj proizvodnih kapaciteta Srbije. Kakoje Marketu rečeno u tom udruženju, ta akcija nikako ne znači bojkot inostrane robe, već davanje prednosti domaćoj.

– Pilot studija koju smo sproveli početkom ove godine u pet opština u Srbiji pokazala je da su građani svesni da se podsticanjem prometa domaće robe može pomoći očuvanju radnih mesta, povećanju investicija, stabilnosti kursa dinara i konkurentnosti naših proizvođača na inostranom tržištu. Podaci govore da 76 odsto ispitanika smatra da je potrebna mobilizacija građana za zaštitu domaće proizvodnje, što jasno ukazuje na njihovu spremnost da se priključe akciji. Da bi ušla u EU, Srbija mora da ispuni mnogo zahteva,a da bi u njoj i opstala, mora da ima konkurentnu domaću proizvodnju. Birajmo domaće pomaže da se povećanjem prometa robe poveća i priliv novca u privredu, pa samim tim i ulaganje u njeno unapređenje– rekli su u Udruženju Moja Srbija.

Mnoga istraživanja pokazuju da naš narod najviše voli da kupi inostranu robu ida je spreman da za nju izdvoji više novca. Prema nekim anketama, tek oko tridesetak odsto naših sugrađana kupuje ponekad domaću robu. Veliki broj potrošača smatra da domaća roba nije zadovoljavajućeg kvaliteta, i čini se da je zato potrebno ubediti ih i dokazati im da su naši proizvodi visokog kvaliteta. Tek tada može seočekivati da će se ekonomski patriotizam razviti i kod nas.

– Srpska privreda neće naći izlaz u ekonomskom patriotizmu bez pokrića kvalitetnim proizvodima koji potrošačima nude adekvatnu vrednost za novac. Srpskoj privredi prvenstveno su potrebni efikasniji poslovni modeli i intenzivno učenje i prihvatanje ideje modernog brend menadžmenta, afirmisanog u strategiji menadžmenta kategorije proizvoda (category management). Nakon toga, i ideja ekonomskog patriotizma imaće nekakvog smisla. Do tada, razvoj ekonomskog patriotizma kod srpskih potrošača neće dati privredne efekte vredne pažnje. Besmisleno je potcenjivati potvrđeno, racionalno opredeljenje potrošača da za svoj novac traže optimalnu vrednost robe koju kupuju. Ako je domaća roba superiornija po kvalitetu i ceni od uvozne, ekonomski patriotizam sam će po sebi biti na sceni. I obratno – kaže dr Zoran Bogetić.